Suhoj Su-24
 Suhoj Su-24 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1971-1993. |
| Status | U operativnoj upotrebi |
| Broj primeraka | ~ 1.400[2] |
| Dužina | 24,53 |
| Razmah krila | 17,63/10,36 |
| Visina | 6,19 |
| Površina krila | 55,17/51,02 |
| Prazan | 22.320 |
| Normalna poletna | 35.970 |
| Maks. masa pri uzletanju | 39.700 kg |
| Maks. spoljni teret | 8.000 kg |
| Motori | 2 h AL-21F-3A [3] |
| Potisak | 2 × 112,8 / 2 h 76,5 kN |
| Maks. brzina na Hopt | (11.000m) 1.900 km/h |
| Maks. brzina na H=0 | 1.400 (M=1.15) km/h |
| Taktički radijus kretanja | 570 km |
| Dolet | 3.800 (sa usputnim punjenjem) km |
| Plafon leta | 11.000 m |
| Brzina penjanja | 11.000 m/min |
Suhoj Su-24 (NATO klasifikacija Fencer) je nadzvučni borbeni sovjetski avion, s promenljivom geometrijom krila. Nalazi se u masovnoj operativnoj upotrebi Ratnog vazduhoplovstva Ruske Federacije, a ranije i Sovjetskog Saveza (SSSR). Po NATO klasifikaciji ima naziv engl. Fencer. Razvijen je kao frontovski bombarder. U namenskim varijantama, uspešno pokriva i više drugih dopunskih oblasti primene, kao operativno-taktičko izviđanje i elektronsko ratovanje.
Promenljiva geometrija krila mu omogućava adaptaciju na kontradiktorne uslove aerodinamike, u širokom rasponu režima leta, uslova poletanja, sletanja i nadzvučnih brzina. Pri minimalnom uglu strele (od 16 stepeni) razmah krila je 17,64 m, a pri najvećem (od 69 stepeni) je 10,37 m.[4]
Su-24 je bio prvi avion Sovjetskog Saveza sa integrisanim digitalnim napad – navigacionim sistemom. Još uvek je u operativnoj upotrebi ratnih vazduhoplovstava država bivših republika Sovjetskog Saveza i ostalih zemalja u koje je izvezen.[1][5]
Taktički-tehnički zahtevi[uredi | uredi izvor]
Na osnovu napretka odbrambene tehnologije u svetu, šezdesetih godina 20. veka, sovjetski vojni stručnjaci su zaključili da je za opremanje Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva potreban nadzvučni frontovski bombarderski avion. Zahtevali su da taj avion bude sposoban, da na maloj visini leta, u svim meteorološkim uslovima, po danu i noću, prodre do ciljeva u branjenoj dubini teritorije protivnika i da ih pojedinačno uništava. Tražena je sposobnost nadzvučnog leta, a istovremeno i sposobnost poletanja i sletanja s malih polu pripremljenih staza. Letom velikom brzinom, na maloj visini se smanjuje rizik od radarskog otkrivanja aviona i njegov zahvat sistemima protivvazduhoplovne odbrane.
Smatralo se da je doktrina potencijalnog agresora zasnovana na nanošenju velikih gubitaka u prvom udaru, u okviru infrastrukture aerodroma i lociranih aviona na njima. Saglasno s tim su definisani zahtevi za avion Su-24, koji je planiran za rastresit raspored baziranja, u toku svoje operativne upotrebe. Pretpostavljalo je smanjenje gubitaka s prvim udarom neprijatelja. S druge strane, je traženo da ovaj avion bude sposoban za ovakve zadatke protivudara, po neprijatelju.
Ovaj se prilaz zasnivao na iskustvima i prilazima u lokalnim sukobima u tome vremenskom periodu. To je ubrzo, u potpunosti, i potvrđeno u izraelsko-arapskom ratu 1967. godine, kada su gotovo svi borbeni avioni tadašnje Ujedinjene Arapske Republike uništeni, pre nego što su uspeli i da polete.
Sa sličnim američkim F-111 je potvrđena pretpostavka primene ove kategorije aviona, s njim je izvršen napad 14. aprila 1986. godine, na prebivalište porodice libijskog vođe Moamera Gadafija. Tada je sa 18 aviona F-111 izvršen takav zadatak s prodorom, u ekstremno niskom letu, čak iz baze u Engleskoj.[6]
Posebno je bilo teško ispuniti zahtev, da nadzvučni avion može da poleće i sleće s kratkih polupripemljenih poletno-sletnih staza. Tada aerodinamika tri-soničnog krila nije bila u upotrebi, kao što je kasnije primenjena na avionima JAS 39 gripen, Novi avion, Rafal itd. Kompromis za aerodinamiku, pri poletanju i sletanju aviona i pri njegovom nadzvučnom letu, je tražen kroz adaptaciju geometrije njegovog krila u toku leta, za te različite režime. Za poletno sletne uslove s kratkih staza je potrebna aerodinamika krila malih brzina (velikog koeficijenta uzgona), bez ugla strele, bliža npr. avionu An-2. Za nadzvučni let se zahteva krilo što je moguće manjeg talasnog otpora, kao npr. kod aviona MiG-21 (tanko krilo s velikim uglom strele i veće tetive – trapezno).
Za ovakve ekstremne i tehnološki kontradiktorne uslove, je u principu teško optimizovati koncepcijsko rešenje aviona, a pogotovo teško za tadašnji tehnološki nivo razvoja Sovjetskog Saveza.[1][4][5]
Istorija i razvoj[uredi | uredi izvor]
Kompromisno rešenje, za ova dva suprotna zahteva je traženo u mehaničkoj izmeni ugla strele krila u funkciji Mahovog broja u toku leta, kao kod aviona F-14 tomket, F-111, Avion tornada, MiG-23 itd. U mehaničkom aspektu to iziskuje šarnir u korenom delu polukrila. Polukrilo se u šarnirnom okovu zaokreće, u svojoj tetivnoj ravni, od minimalne do maksimalne vrednosti ugla strele. To ujedno znači da taj šarnir prima i prenosi sva opterećenja između polukrila i trupa aviona. Kod klasičnih aviona ta opterećenja primaju fiksni okovi krila, raspoređeni na rastojanju u ravni njegovog poprečnog preseka (korenog aeroprofila). Pošto ovaj šarnir trpi velika koncentrisana opterećenja, izrađuje se od titana, u veoma strogim tolerancijama sklopa u složenoj i skupoj tehnologiji. Penališe se većim lokalnim gabaritima pa i većom ukupnom masom aviona.[1][2][4]
Optimalno je da se ugao strele aviona menja po linearnoj, neprekidnoj zavisnosti od Mahovog broja leta aviona. To iziskuje automatiku visoke pouzdanosti i performansi. Zbog obaveznog ispunjenja uslova simetričnosti aviona u toku leta, u odnosu na ravan simetrije, promena strele mora biti potpuno sinhronizovana, za levo i desno polukrilo. Većina realizovanih aviona s promenljivom geometrijom krila su iz tih razloga s jednostavnim rešenjem, ručnog upravljanja s promenom ugla strele krila. Najčešće je rešenje pri kojima pilot može da komanduje (bira) tri položaja krila: režim poletanja i sletanja, to je minimalni ugao strele, za krstarenje (neki izabrani oko sredine) i maksimalni je za velike brzine leta aviona.
Za let na maloj visini je neophodno da avion ima komande leta, u okviru kojih i autopilot visokih performansi. Za ekstremno nizak let je neophodan sistem za praćenje konfiguracije zemljišta. U ovom sistemu je dominantan podsistem dvostrukog doplerskog radara, koji istovremeno meri trenutnu udaljenost do tla, vertikalno ispod sebe, a i ispred sebe udaljenost do prepreke koja tek nailazi.
Pri letu, s velikom brzinom na maloj visini, motor ima veliku potrošnju goriva na režimu BDS i na režimu SDS. To je u koliziji sa zahtevom za veliki taktički radijus, koji obezbeđuje avionu prodor u dubinu neprijateljske teritorije. Za ublaženje ovog problema, razvijeni su dvoprotočni turbo-mlazni motori s manjom specifičnom potrošnjom. Sovjeti su, u trenutku početka razvoja aviona Su-24, kasnili s tom tehnologijom.
Razvoj aviona Su-24 je trajao desetak godina, a serijski standard je dospeo u operativnu upotrebu posle 15 godina od trenutka početka razvoja. Razlog za to je što potrebne tehnologije, za ispunjenje postavljenih ambicioznih uslova, nisu trenutno bile na raspolaganju konstruktorima aviona. U takvoj teškoj situaciji Konstruktivni biro Suhoja je pokušao da nađe rešenje u nekoliko koncepcijskih opcija, čak su ih i realizovali u prototipovima. Ti prototipovi su imali interne oznake T6. Prototipska istraživanja su se prvenstveno odnosila na aerodinamiku krila i pogon.[1][2][4]
Prototip T6-1 je bio varijanta s krilom fiksne geometrije i surogat je elemenata aviona s vertikalnim poletanjem i sletanjem. Zasnivao se na delta krilu, glavnom Tumanski R-27F2-300 i četiri pomoćna motora Kolesov RD-36-35, za vertikalni potisak (uzgon) za smanjenje staza poletanja i sletanja. Ovi pomoćni motori su bili ugrađeni u trupu iza kabine, skriveni u toku leta, a pri poletanju i sletanju vertikalno su usmeravali potisak. Ovde je očigledan skupi kompromis nošenja pomoćnih motora u toku osnovnog leta kao mrtvog tereta. Prvi let prototipa T6-1 je bio 2. jula 1967. godine. Uočeni su ovi nedostaci. Uklonjeni su pomoćni motori, koji su limitirali nosivost korisnog tereta, potrebnog oružja za izvršavanje osnovnog zadatka u okviru namene aviona. Uočeni su i nedostaci klasičnog delta krila, u uslovima zahtevanih kratkih staza poletanja i sletanja. Na osnovu stečenih iskustava je koncipiran i razvijen drugi prototip T6-2I, koji je poleteo 17. januara 1970. godine. Ovaj prototip su pokretala dva motora Ljulka AL-21F, a krilo je bilo promenljive geometrije. Dva umesto jednog pogonskog motora je veoma važno za povećanje pouzdanosti preživljavanja ovog tipa aviona pri njegovom prodoru kroz neprijateljsku branjenu teritoriju. Delta krilo je zamenjeno s krilom promenljive geometrije, preko promene ugla strele od 16° do 69°. Ispitivanja prototipa T6-2I, su pokazala ispunjenje postavljenih zahteva. Postignute su solidne performanse u kritičnim fazama leta, poletanje, sletanje i nadzvučni let na maloj visini. Prvi serijski primerci aviona su se pojavili 1974. godine, ali zvanično su uvedeni u operativnu upotrebu tek dve godine kasnije, kada su završena državna ispitivanja.
Analitičari Natoa su bili uznemireni, ukazujući na visoke borbene sposobnosti aviona Su-24. Upoređivali su ga s F-111A. Su-24 nije patio od mana, koje je F-111A ispoljavao. Po spoljašnjosti su ta dva aviona bili slični, ali su se razlikovali po početnoj nameni. Sovjetski avion se razvijao, od početka, u frontovskog lovca-bombardera, a F-111A je početno planiran kao lovac, za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru. Kada se pokazalo da F-111A ne može izvršavati pretpostavljene zadatke, prekvalifikovan je u jurišni avion. Su-24 je od početka konceptiran da leti nisko, da prati konfiguraciju terena i da nosi mnogo oružja. To je trebalo da osigura prodor u neprijateljsku teritoriju sa manje rizika, koja je branjena i koja je pod potpunom kontrolom osmatračkih radara protivnika. Takav let piloti moraju dugo da treniraju, što su sovjetski piloti retko radili, jer su njihovi komandanti izbegavali odgovarajući rizik i odgovornost.[1][2][4][5]
Opis aviona[uredi | uredi izvor]
Avion Su-24 je dvomotorni visokokrilac, sa stajnim trapom tipa tricikl. Glavne noge stajnog trapa, pričvršćene su za centralnu sekciju trupa i uvlače se u njegove gondole. Usisnici su bočni, horizontalni rep celoobrtni, a vertikalni rep klasični s krmilom. Sedišta pilota se mogu katapultirati. To je prvi sovjetski avion sa sedištem koje se može katapultirati pri nultoj brzini i pri nultoj visini (0 – 0).
Struktura aviona je izrađena od legura aluminijuma. Centroplanski deo krila je spojen s trupom i ima fiksan ugao strele u nivou krajnje vrednosti celog krila, to jest od 69°. Bočni delovi (kraći su od polukrila), mogu se zakretati oko šarnira, od početnih 16° do krajnjih 69°, ugla strele. Za ekstremno povećanje koeficijenta uzgona, na malim brzinama pri poletanju i sletanju, otklanja se napadna i izlazna ivica krila, duž celog razmaha (predkrilca).
Avion Su-24 nosi spoljnje terete na osam linija nosača i to dva ispod centroplana, dva ispod pomerljivog dela krila i četiri ispod trupa, ukupne mase do 8.000 kg (varijanta Su-24M). Prema potrebi se nosači preko adaptera mogu podesiti za nošenje manjeg tereta, raketnog i bombarderskog naoružanja, u grozdovima.[4][5][7]
Pogon[uredi | uredi izvor]
U avion Su-24 su ugrađena dva turbomlazna motora AL-21F-Z s uređajem za dopunsko sagorevanje (SDS). Tokom operativne upotrebe, ovaj motor je unapređivan, u npr. AL-21F-3A s boljim performansama na režimu BDS.
Motor AL-21F3 poseduje četrnaesto stepenasti kompresor, automatsku regulaciju mešanja goriva i protivpožarnu zaštitu. Svaki motor je ponaosob integrisan sa zasebnim bočnim usisnikom vazduha.[8]
- Karakteristike motora
|
|
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Dosta je velika diferencijacija u naoružanju između varijanti aviona Su-24. Svakako da je najbolji reprezent za prikaz najnaoružanija varijanta Su-24M. Opcije njegovih mogućnosti nošenja oružja su prikazane sa skicom i s tabelom.[4][5]
Osnovni sadržaji u kombinacijama nošenja naoružanja aviona Su-24M su:
- Vatreno naoružanje
- Top GŠ-6-23, s 500 granata.
- Raketno naoružanje.
- Vazduh-vazduh
- IC raketa za blisku borbu R-60.
- Raketa srednjeg dometa R-73.
- Vazduh-zemlja
- Radiom vođena raketa KŠ-23.
- Laserom vođena raketa KŠ-25ML.
- Vazduh-vazduh
- Protiv radarska raketa KŠ-28, ili KŠ-31 ili KŠ-58.
- Kombinovano vođena raketa laser/TV KŠ-29.
- TV vođena raketa KŠ-59.
- Nevođene S-5, S-8, S-13T, S-13OF, S-24B, S-25OF i S-25OFM.
- Bombardersko naoružanje
- TV vođena bomba KAB-500KR.
- Laserom vođena bomba KAB-1500L.
- Opšte namene bombe AB-100, AB-500, FAB-250.
- Taktičke nuklearne bombe Delta.
Zbirni lanseri-kontejneri (lanseri) za nevođene rakete su:
- UB-32A za rakete S-7.
- B-8M za rakete S-8.
- B-13L za rakete S-13.
 | ||||||
| -- | 3 h SPPU-6 | -- | 3 h SPPU-6 | -- | 3 h SPPU-6 | -- |
| -- | 1 h RG-3000 | -- | -- | -- | 1 h RG-3000 | -- |
| -- | -- | -- | 1 h RG-2000 | -- | -- | -- |
| 6 h AB-100 | 6 h AB-100 | 5 h AB-100 | 4 h AB-100 | 5 h AB-100 | 6 h AB-100 | 6 h AB-100 |
| 2hFAB-250 M-54 | 6hFAB-250 M-54 | 4hFAB-250 M-54 | 6hFAB-250 M-54 | 4hFAB-250 M-54 | 6hAB-250 M-54 | 2hFAB-250 M-54 |
| 2hFAB-250 M-62 | 3hFAB-250 M-62 | 2hFAB-250 M-62 | 2hFAB-250 M-62 | 2hFAB-250 M-62 | 3hFAB-250 M-62 | 2hFAB-250 M-62 |
| 1 h AB-500 | 2 h AB-500 | 1 h AB-500 | 2 h AB-500 | 1 h AB-500 | 2 h AB-500 | 1 h AB-500 |
| 1 h 3B-500 | 1 h 3B-500 | 1 h 3B-500 | 1 h 3B-500 | 1 h 3B-500 | 1 h 3B-500 | 1 h 3B-500 |
| 1 h PBK-250 | 1 h PBK-250 | 1 h PBK-250 | 2 h PBK-250 | 1 h PBK-250 | 1 h RG-3000 | 1 h PBK-250 |
| 1 h KMGU-2 | 1 h KMGU-2 | 1 h KMGU-2 | 1 h KMGU-2 | 1 h KMGU-2 | 1 h KMGU-2 | 1 h KMGU-2 |
| 1 h KAB-500' | 1 h KAB-500' | 1 h KAB-500' | 1 h KAB-500' | 1 h KAB-500' | 1 h KAB-500' | 1 h KAB-500' |
| 1 h UB-32A (S-7) | 2 h UB-32A (S-7) | -- | -- | -- | 2 h UB-32A (S-7) | 1 h UB-32A (S-7) |
| 1 h B-8M (S-8) | 2 h B-8M (S-8) | -- | -- | -- | 2 h B-8M (S-8) | 1 h B-8M (S-8) |
| 1 h B-13L (S-13) | 2 h B-13L (S-13) | -- | -- | -- | 2 h B-13L (S-13) | 1 h B-13L (S-13) |
| 1 h S-24B | 1 h S-24B | -- | -- | -- | 1 h S-24B | 1 h S-24B |
| 1 h S-25-OF | 2 h S-25-OF | -- | -- | -- | 2 h S-25-OF | 1 h S-25-OF |
| 1 h KŠ-23M | 1 h KŠ-23M | -- | -- | -- | 1 h KŠ-23M | 1 h KŠ-23M |
| 1 h KŠ-25ML | 1 h KŠ-25ML | -- | -- | -- | 1 h KŠ-25ML | '1 h KŠ-25ML |
| 1 h KŠ-25MR | 1 h KŠ-25MR | -- | -- | -- | 1 h KŠ-25MR | 1 h KŠ-25MR |
| -- | 1 h KŠ-28 | -- | -- | -- | 1 h KŠ-28 | -- |
| -- | 1 h KŠ-25MR | -- | 1 h KŠ-25MR | -- | 1 h KŠ-25MR | -- |
| -- | 1 h KŠ-25ML | -- | 1 h KŠ-25ML | -- | 1 h KŠ-25ML | -- |
| -- | 1 h KŠ-29T | -- | -- | -- | 1 h KŠ-29T | -- |
| -- | 1 h KŠ-31P | -- | -- | -- | 1 h KŠ-31P | -- |
| 1 h KŠ-58U | -- | -- | -- | -- | -- | 1 h KŠ-58U |
| -- | -- | -- | 1 h KŠ-58E | -- | -- | -- |
| -- | -- | -- | 1 h KŠ-59 | -- | -- | -- |
| -- | -- | -- | 1 h Delta | -- | -- | -- |
Varijante[uredi | uredi izvor]
Sovjetski avioni se po iznuđenoj tradiciji proizvode u partijama izmenjenog standarda. U hodu se, na osnovu iskustva, potrebe i pristiglih tehnologija za upotrebu, razvijaju nove varijante iz početnog standarda aviona.
- Su-24 engl. Fencer-A je osnovni serijski avion.[2]
- Su-24 engl. Fencer-B je iz 15. lota (lansiran standard) proizvodnje, s neznatnim izmenama u odnosu na prvi lot. Najznačajnija izmena je ugradnja kočnog padobrana u repni deo hrbata.[4]
- Su-24 engl. Fencer-C je iz 24. lota proizvodnje, s neznatnim izmenama u odnosu na prvi lot. U određenom delu je izmenjena elektronika.[4]
- Su-24M engl. Fencer-D je poboljšana jurišna varijanta, s napadno navigacijskim sistemom PNS-24 tigert, koji je objedinio osmatrački radar Orion-A, radar za praćenje terena i uređaje za upotrebu laserskih, radio i TV vođenih raketa i bombi. Za samozaštitu avion je dobio sistem BKO-2 karpati koji se sastoji od signalizatora radarskog zračenja SRO-15 berjoza, IC detektora (pelengatora) L-82 mak (koji otkriva toplotni odraz napadačkog aviona i raketa), uređaja za aktivno elektronsko ometanje SPS-161 geranijum i spremnika za IC i radarske mamce APP-50. Podvesni kontejner s opremom, obezbeđuje primenu protivradarskih raketa. Su-24M je prvi sovjetski avion, taktičke namene, opremljen uređajem za prijem goriva u letu. Inertan gas je instaliran u sistemu za bezbednost od požara. Maksimalna nosivost spoljnjeg tereta je mase do 8.000 kg. Suhoj je ponudio nekoliko rešenja za unapređivanje ovog aviona na početku 21. veka. Najjednostavnija je ugradnja DžPS-a i nišanskog uređaja za rakete vazduh-vazduh R-73, a najkomplikovaniji zahvat je zamena celokupne avionike s aviona Su-27IB. Prvi let prototipa Su-24M je napravljen 24. jula 1977, a serijska proizvodnja je započela 1978. godine. Su-24M je u operativnoj upotrebi u Sovjetskom Savezu, odnosno u Rusiji od 1979. godine, u nivou od 635 komada.[2][7][9][10]
- Su-24MD engl. Fencer-D je izvozna varijanta nastala od Su-24M, po zahtevu i ukusu bogatijih kupaca s bliskog istoka. Na njemu je skinut je sistem za legitimisanje „prijatelj / neprijatelj”.
- Su-24MR engl. Fencer-E je frontovski izviđač, namenjen je za prikupljanje podataka u dubini od 400 km, od prve borbene linije. Nema analognog inostranog pandama po integrisanoj inteligenciji. Funkcionalna ispitivanja su izvršena od 1980. do 1983. godine. Oprema mu obezbeđuje izviđanje danju i noću, pri svim vremenskim uslovima, u širokom rasponu brzina i visina leta. Prenos podataka je u realnom vremenu. Koristi sisteme:
- TV-kamera ispod prednjeg dela trupa aviona.
- Panoramske kamere, s filmom, u nosu aviona i ispod levog usisnika motora.
- Osmatrački radar za bočno osmatranje i radar za praćenje terena.
- Laserski skener nosi ispod trupa (po izboru).
- Kontejner s opremom za radio-tehničko izviđanje nosi ispod krila.
- Kontejner za IC skeniranje (po izboru).
- Kontejner za elektronsko izviđanje.
Informacije se prenose, na obradu, u zemaljsku stanicu. Filmovi se izbacuju padobranom, a ostale informacije radio vezom, u realnom vremenu.
Su-24MR je uveden u naoružanje 1984. godine, a proizveden je u malom broju. Njegove karakteristike nisu objavljene u javnim izvorima.[2][11]
- Su-24MP engl. Fencer-F je paralelno razvijan s Su-24MR, kao varijanta za elektronsko ratovanje. Poseduje integrisani podvesni kontejner za elektronsko ratovanje, gde je dominantan ometač radarskih i radio signala, velike snage.
Su-24MP je razvijen iz Su-24M, kome je redukovano naoružanje. Skinut mu je top, a ostavljeno mu je samo da nosi dve odbrambene rakete R-60, pod levim krilom. Su-24MP se odlično uklopio u ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane. Detaljniji podaci o njegovoj opremi su tajna, te i nisu publikovani.[2][5][7][9][12][13][14][15]
Borbena upotreba[uredi | uredi izvor]
Sovjetski rat u Avganistanu[uredi | uredi izvor]
U Sovjetskom ratu u Avganistanu, počinju da se prvi put operativno i borbeno koriste avioni Su-24, od 1984. godine. U toj prvoj borbenoj upotrebi Su-24 je primenjen u ulozi koja odstupa od njegove osnovne namene. Planinski teren je potpuno isključio mogućnost njegovog neprimetnog dolaska do cilja i njegovog prikrivanja sa ekstremno niskim letom. Protivavionski položaji su pronalaženi tokom leta na srednjim visinama. Sa visine od oko 5.500 m uništavani su utvrđeni položaji mudžahedina, s klasičnim avio-bombama mase 250-500 kilograma, sa ukupnom mogućnošću nosivosti aviona 7 do 8 tona i doletom do 2.400 km. Povremeni pokušaji upotrebe vođenih raketa su bili razočaravajući promašaj, jer su ciljevi jako teško pronalaženi u krševitom planinskom terenu. Neposredni razlog za uključivanje Su-24 u vojne akcije je planiranje veliki ofanzive sovjetskih trupa na uporišta mudžahedina, za proleće-leto 1984. godine. U ovoj operaciji Su-24 je bombardovao odbrambene položaje mudžahedina duž trase nastupanja sovjetskih trupa, „tepihom” bombi. Napadi su izvođeni sa visine od 5.000 m. Međutim, nisu doneli očekivane rezultate. Delom zbog prevelike (neodgovarajuće) visine i brzine leta aviona pri dejstvu i niske efikasnosti korišćenih bombi. Za utvrđena uporišta, sa debelim zidovima, potreban je direktan pogodak. Su-24 se pokazao kao pouzdan sistem, ali nije mogao biti efikasan za ove uslove. Uostalom, za takvu primenu nije ni bio namenjen. Međutim, kada je u pitanja borba protiv žive sile na frontu, izvan čvrstih utvrđenja, bio je najbolji. Prednost je data dejstvu moćnim avio-bombama FAB-1500 u kombinaciji sa RBK-500. Prvo su sa FAB-1500 razarani i rušeni zakloni, a sa RBK-500, sa stotinama hiljada čeličnih kuglica prečnika 5,5 mm, uništavana živa sila na površini od 400 do 600 kvadratnih metara - konkretno mudžahedina, koji su se krili u pejzažu prostora ratišta. Ukupno je samo jedan Su-24 izgubljen, 18. decembra 1988. godine i to ne u borbi. Avion se vraćao iz borbene misije, pri sletanju na aerodrom je promašio pistu, i zapalio se. Pilot je tom prilikom poginuo.[5][9][16][17]
Zalivski rat[uredi | uredi izvor]
Tokom Zalivskog rata 1991. godine, iračko vazduhoplovstvo je evakuisano svojih 30 primeraka Su-24MK u Iran. Pet je uništeno na zemlji, dok je jedan preživeo operacije i ostao je u operativnoj upotrebi i posle rata.[5][17]
Rat za Nagorno-Karabah[uredi | uredi izvor]
Avioni, koje je nasledio Azerbejdžan ograničeno su korišćeni tokom Rata za Nagorno-Karabah.[5][17]
Građanski rat u Tadžikistanu[uredi | uredi izvor]
Uzbekistanski avioni Su-24 su učestvovali u građanskom ratu u Tadžikistanu. Jedan je u tim događajima i uništen.[5][17]
Rusko – čečenski sukob[uredi | uredi izvor]
Najintenzivnija borbena upotreba ruskog aviona Su-24 je bila tokom dva rata u Čečeniji. Ukupno na Severnom Kavkazu su oborena tri aviona Su-24, a još su tri spaljena na aerodromu, u pripremi za borbeni let. Mnogo je uspešniji bio Su-24 u Prvom čečenskom ratu, gde su s njim uništavani ciljeve unutar urbanih sredina. Potpuno je razorena predsednička palata, u središtu Groznog, bombama sa laserskim vođenjem KAB-500L. U dejstvima, u septembru 1999. godine, su avioni Su-24M vođenim sredstvima potpuno razorili sve bitnije objekte infrastrukture čečenske paradržave.[5][17]
Rat u Južnoj Osetiji 2008.[uredi | uredi izvor]
Ruski avioni Su-24 su takođe korišćeni tokom rata u Južnoj Osetiji 2008. godine.[18] U zvaničnim izveštajima gubici aviona Su-24 nisu navedeni, ali neki stručnjaci ukazuju na gubitak dva aviona ovog tipa.[19][20] U 2012. godini, potpukovnik Vladimir Bogoduhov, dobio je za borbene misije u Južnoj Osetiji, titulu heroja Rusije, izjavio je u intervju za list „Argumenti i fakti”, da je protivavionskim projektilom oboren jedan Su-24, posada aviona se katapultirala iznad lokacije ruskih trupa.[21]
Građanski rat u Libiji[uredi | uredi izvor]
Tokom libijskog građanskog rata, 5. marta 2011. godine, pobunjenici su protivavionskom artiljerijom oborili libijski vojni Su-24MK. Oba člana posade su poginuli. Reporter BBC-a je bio na licu mesta ubrzo nakon događaja snimio deo vazduhoplova.[22][23][24]
Građanski rat u Siriji[uredi | uredi izvor]
Od novembra 2012. godine, 18 meseci nakon početka sirijske građanskog rata i četiri meseca nakon početka dejstva vazduhoplovstva. Vojni sirijski avion, Su-24 je snimljen da dejstvuje po položaju pobunjenika.[25] Sirijsko vazduhoplovstvo je pretrpelo svoj prvi gubitak aviona Su-24, unapređene verzije MK2, sa raketom zemlja-vazduh Igla, 28. novembra 2012. godine. Jedan od članova posade, pukovnik Ziad Daud Ali, se povredio i snimljen kako je odveden u terensku bolnicu pobunjenika.[26]
Turski avioni F-16, oborili su sirijski Su-24, u izraelskom vazdušnom prostoru na dubini 800 m, 23. septembra. 2014. godine.[27]
Rat na istoku Ukrajine[uredi | uredi izvor]
U sukobu na istoku Ukrajine, prema ukrajinskim podacima, 4. oktobra 2014. godine, oboren je vatrom sa zemlje jedan Su-24, a dva Su-24M i jedan Su-24 su izgubljeni zbog otkaza opreme.[5][17][28]
Ruska vojna operacija u Siriji[uredi | uredi izvor]
Rusko ratno vazduhoplovstvo je uključilo dvanaest aviona Su-24M2 u svoju svoju bazu u Latakiji, u Siriji, 30. septembra 2015. godine, da se bore protiv terorističke organizacije „Islamska država” u okviru Ruske intervencije vazduhoplovnim dejstvima. [5][17][29][30]
Turske vojne snage su oborile ruski vojni avion Su-24, na granici sa Sirijom, 25. 11. 2015. godine, pri povratku sa legalnog zadatka, bombardovanja položaja džihadista na sirijskoj teritoriji. Rusija tvrdi da avion nije povredio turski vazdušni prostor i da je leteo na visini od 6.000 m. Oba pilota su se katapultirali. Jednog povređenog pilota su, posle prizemljenja, sirijski pobunjenici zarobili i ubili.[31][32] Drugog su pronašli sirijski vojnici i transportovali su ga u rusku bazu.[33]
Udesi i katastrofe[uredi | uredi izvor]
Logičan je zaključak da je sklop čovek-mašina, u slučaju aviona Su-24 i pilota, dosta složen i otežano adaptivan. Tome doprinose dosta teški zahtevi za trenutno raspoloživu tehnologiju za njihovo ispunjenje i veoma složeno letenje na ekstremno malim visinama, pri odsustvu odgovarajuće opremljenosti i automatizacije.
Posledica toga je veliki procenat udesa i to s teškim posledicama. Nije slučajno da je samo u toku ispitivanja u letu izgubljeno 14 aviona Su-24 i Su-24M. Proizilazi da je statistički godišnji prosek od 5-6 udesa i katastrofa rekordan. To je najveći prosek udesa u odnosu na ostale avione u Rusiji.
Bez obzira na veliki broj proizvedenih aviona Su-24 i njihove još uvek aktivne upotrebe, nameće se potreba njihove zamene sa Su-34, ili s nekim još naprednijim, u perspektivi. Udesi su tabelarno prikazani u narednim izvorima i zbog obimnosti nisu preneti u članak.[34]
Korisnici[uredi | uredi izvor]
Angola — 12 Su-24, 2010. godine.[35]
Azerbejdžan — 1 Su-24, 2010. godine.[36]
Alžir — 34 Su-24M / Su-24MK i Su-24E, 2010. godine.[37]
Kazahstan — 23 Su-24M i 12 Su-24MR, 2010. godine.[38]
Iran — 30 Su-24MK. godine.[39]
Rusija — u naoružanju je oko 123 Su-24M, Su-24M2, Su-24MR i Su-24MP.[40] Pri uvođenju u borbene jedinice Su-34, Su-24 se povlače, a do 2020. godine, moraju biti potpuno uklonjeni iz ruskog vazduhoplovstva.[41]
Sirija — 19 Su-24, 2010. godine.[42]
Uzbekistan — 23 Su-24, 2010. godine.[43]
Ukrajina — 21 Su-24M (55 u rezervi) i 12 Su-24MR, 2013. godine.[44]
Bivši[uredi | uredi izvor]
Belorusija — 23 Su-24M i 12 Su-24MR, 2010. godine.[45] U februaru 2012. godine, najavljeno je njihovo povlačenje.
Irak — 18-24 aviona, određen broj uništen tokom rata 1991. godine, a ostali preleteli u Iran.
Libija — 6 aviona Su-24MK, 2010. godine. Uništeni su tokom građanskog rata.
SSSR — 1.000 primeraka.[46]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
| Parametri | Varijante | ||
| Su-24 | Su-24MK | Su-24M2 | |
| Namena | Frontovski bombarder | Frontovski bombarder | Frontovski bombarder |
| Dužina [m] | 22,67 | 24,53 | 24,53 |
| Raspon krila [m] | 10,36 (ugao strele 69°)
17,63 (ugao strele 16°) |
10,36 (ugao strele 69°)
17,63 (ugao strele 16°) |
10,36 (ugao strele 69°)
17,63 (ugao strele 16°) |
| Površina krila [m²] | 55,17 (ugao strele 16°) | 55,17 (ugao strele 16°) | 55,17 (ugao strele 16°) |
| Vitkost krila | 5,63 (ugao strele16°) | 5,63 (ugao strele 16°) | 5,63 (ugao strele 16°) |
| Specifično opterećenje krila [kg/m²] | Minimalno : 383
Nominalno : 631 Maksimalno: 689 |
Minimalno : 404
Nominalno : 690 Maksimalno: 793 |
Minimalno : 383
Nominalno : 653 Maksimalno: 720 |
| Visina aviona [m] | 6,19 | 5,97 | 5,97 |
| Prečnik trupa [m] | 3,31 | 3,31 | 3,31 |
| Rastojanje između točkova [m] | 8,51 | 8,51 | 8,51 |
| Masa praznog aviona [kg] | 21.150 | 22.320 | 21.150 |
| Normalna masa pri poletanja [kg] | 34.830 | 38.040 | 36.000 |
| Maksimalna masa pri poletanja [kg] | 38.000 | 43.755 | 39.700 |
| Maksimalna masa pri sletanju [kg] | 24.000 | 27.900 | 24.500 |
| Maksimalna količina goriva [kg] | ? | 11.100 | 9.800 |
| Odnos mase goriva
i ukupne mase |
? | 0,29 | 0,27 |
| Maksimalna brzina [km/h] | 2.317 M = 2,18
(na optimalnoj visini) 1.350, M = 1,15 (na nivou mora) |
2.317, M = 2,18
(na optimalnoj visini) 1.350, M = 1,15 (na nivou mora ) |
2.317, M = 2,18
(na optimalnoj visini) 1.350, M = 1,15 (na nivou mora) |
| Plafon leta [m] | 17.500 | 17.500 | 17.500 |
| Staza poletanja [m] | 900 | 1.300 | ? |
| Staza sletanja [m] | 850 | 950 | ? |
| Taktički radijus
(profil leta) [km] |
? | 320 (nisko-nisko-nisko)
950 (nisko-nisko-visoko) 1.050 (visoko-nisko-visoko) |
320 (nisko-nisko-nisko) 950 (nisko-nisko-visoko) 1.050 (visoko-nisko-visoko) |
| Dolet [km] | 2.500 | 2.775 | ? |
| Opterećenje [m/s²] | + 6g | + 6g | + 6g |
| Motor | 2 h Ljulka AL-21F-3 | 2 h Ljulka AL-21F-3 | 2 h Ljulka AL-21F-3A |
| Potisak [kN]
(SDS), s dopunskim sagorevanjem) (BDS), bez dopunskog sagorevanja) |
SDS, 2 h 109,87
BDS, 2 h 75 |
SDS, 2 h 109,87
BDS, 2 h 75 |
SDS, 2 h 109,87
BDS, 2 h 76,52 |
| Odnos potiska SDS i mase [N/kg] | 1,06 (prazan)
0,64 (nominalno) 0,59 (maksimum) |
1,00 (prazan) 0,59 (nominalno) 0,51 (maksimum) |
1,06 (prazan) 0,62 (nominalno) 0,56 (maksimum) |
| Posada | pilot + navigator | pilot + navigator | pilot + navigator |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ „Su-24” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2009. Pristupljeno 5. 10. 2015. „Su-24”
- ^ a b v g d đ e ž „Istoričeskaя spravka” (na jeziku: (jezik: ruski)). sukhoi. Arhivirano iz originala 28. 12. 2015. g. Pristupljeno 10. 10. 2015. „Istoričeskaя spravka”
- ^ E, Melьnikov A.. „AL-21”. Aviaros.narod.ru. Pristupljeno 13. 9. 2011.
- ^ a b v g d đ e ž z i Alex, Dan (4. 12. 2014). „Sukhoi Su-24 (Fencer) Long Range Strike / Attack Aircraft (1974)” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryfactory. Pristupljeno 6. 10. 2015. „Sukhoi Su-24 (Fencer) Long Range Strike / Attack Aircraft (1974)”
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj „Su-24. Frontovoй bombardirovщik. (SSSR-Rossiя)” (na jeziku: (jezik: ruski)). modernweapon. Arhivirano iz originala 27. 11. 2015. g. Pristupljeno 15. 10. 2015. „Su-24. Frontovoй bombardirovщik. (SSSR-Rossiя)”
- ^ WEINRAUB, BERNARD (15. 4. 1986). „U.S. Jets Hit ’Terrorist Centers’ in Libya; Reagan Warns of New Attacks If Needed” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 11. 10. 2015. „U.S. Jets Hit ’Terrorist Centers’ in Libya; Reagan Warns of New Attacks If Needed”
- ^ a b v „Sukhoi Su-24 (Suhoй Su-24)” (na jeziku: (jezik: ruski)). avia.cofe. Pristupljeno 11. 10. 2015. „Sukhoi Su-24 (Suhoй Su-24)”
- ^ „AL-21F” (na jeziku: (jezik: ruski)). salut. Arhivirano iz originala 4. 9. 2015. g. Pristupljeno 11. 10. 2015. „AL-21F”
- ^ a b v „Su-24M” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 11. 10. 2015. „Su-24M”
- ^ a b „Su-24M2” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 19. 10. 2015. „Su-24M2”
- ^ „Su-24MR” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 15. 10. 2015. „Su-24MR”
- ^ „Su-24M Fencer Bomber, Russia” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 11. 10. 2015. „Su-24M Fencer Bomber, Russia”
- ^ „Su-24MP” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. 2004. Pristupljeno 11. 10. 2015. „Su-24MP”
- ^ Melьnikov. „Su-24 i Su-24MP” (na jeziku: (jezik: ruski)). aviaros.narod. Pristupljeno 11. 10. 2015. „Su-24 i Su-24MP”
- ^ a b „Suchoj Su-24” (na jeziku: (jezik: engleski)). suchoj. Pristupljeno 13. 10. 2015. „Suchoj Su-24”
- ^ „Aviaciя v Afganskoй voйne 1979-1989 gg.” (na jeziku: (jezik: ruski)). modernarmy. Arhivirano iz originala 25. 11. 2015. g. Pristupljeno 14. 10. 2015. „Aviaciя v Afganskoй voйne 1979-1989 gg.”
- ^ a b v g d đ e „Boevoe primenenie Su-24” (na jeziku: (jezik: ruski)). opoccuu. Pristupljeno 14. 10. 2015. „Boevoe primenenie Su-24”
- ^ „Itogi voйnы: mir menяetsя” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 17. 9. 2008. Pristupljeno 16. 10. 2015. „Itogi voйnы: mir menяetsя”
- ^ „Эkspertы podsčitali boevыe poteri Rossii v юžnoosetinskom konflikte” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 4. 8. 2010. Pristupljeno 16. 10. 2015. „Эkspertы podsčitali boevыe poteri Rossii v юžnoosetinskom konflikte”
- ^ „VVS RF poterяli vo vremя konflikta s Gruzieй semь samoletov - эkspert” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 11. 9. 2008. Pristupljeno 16. 10. 2015. „VVS RF poterяli vo vremя konflikta s Gruzieй semь samoletov - эkspert”
- ^ „Vыpusknik ČVVAUŠa ostavil armiю Gruzii bez svяzi” (na jeziku: (jezik: ruski)). chel.aif. 15. 8. 2012. Pristupljeno 16. 10. 2015. „Vыpusknik ČVVAUŠa ostavil armiю Gruzii bez svяzi”
- ^ the CNN Wire Staff (6. 3. 2011). „Gunfire rings out in Libyan capital” (na jeziku: (jezik: engleski)). edition.cnn. Pristupljeno 17. 10. 2015. „Gunfire rings out in Libyan capital”
- ^ Clark, Mandy (5. 3. 2011). „Libya rebels battle against Qaddafi air force” (na jeziku: (jezik: engleski)). cbsnews. Pristupljeno 17. 10. 2015. „Libya rebels battle against Qaddafi air force”
- ^ M. Nikolьskiй. „Voйna v nebe Livii” (na jeziku: (jezik: ruski)). ser-sarajkin.narod2. Pristupljeno 17. 10. 2015. „Voйna v nebe Livii”
- ^ Cenciotti, David (16. 11. 2012). „Assad deploys Syrian Air Force Sukhoi Su-24 Fencer attack planes to hit rebels hard” (na jeziku: (jezik: engleski)). theaviationist. Pristupljeno 17. 10. 2015. „Assad deploys Syrian Air Force Sukhoi Su-24 Fencer attack planes to hit rebels hard”
- ^ „3/6 Syrian MIG Pilot Carried from Wreck 11.28.2012” (na jeziku: (jezik: engleski)). youtube. 21. Mar 2014. Pristupljeno 17. 10. 2015. „3/6 Syrian MIG Pilot Carried from Wreck 11.28.2012” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „CAHAL sbil siriйskiй šturmovik. Vse podrobnosti” (na jeziku: (jezik: ruski)). mignews. Pristupljeno 17. 10. 2015. „CAHAL sbil siriйskiй šturmovik. Vse podrobnosti”
- ^ „Nikolaevskiй aviaremontnый zavod «NARP» vosstanavlivaet bombardirovщiki Su-24 dlя VVS Ukrainы” (na jeziku: (jezik: ruski)). ukraineindustrial. 4. 10. 2014. Pristupljeno 17. 10. 2015. „Nikolaevskiй aviaremontnый zavod «NARP» vosstanavlivaet bombardirovщiki Su-24 dlя VVS Ukrainы”
- ^ „Russian Air Force’s Striking Power Against ISIL: Su-24M2 Fencer Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). sputniknews. 3. 10. 2015. Pristupljeno 16. 10. 2015. „Russian Air Force’s Striking Power Against ISIL: Su-24M2 Fencer Jet”
- ^ „Rossiйskie bombardirovщiki vpervыe nanesli aviaudarы v Sirii” (na jeziku: (jezik: ruski)). news.mail. 30. 9. 2015. Arhivirano iz originala 02. 10. 2015. g. Pristupljeno 16. 10. 2015. „Rossiйskie bombardirovщiki vpervыe nanesli aviaudarы v Sirii”
- ^ Agencije (24. 11. 2015). „Turska oborila ruski vojni avion na granici sa Sirijom” (na jeziku: (jezik: srpski)). politika. Pristupljeno 16. 10. 2015. „Turska oborila ruski vojni avion na granici sa Sirijom”
- ^ „Turkmeni: Mi smo ubili ruske pilote (VIDEO)” (na jeziku: (jezik: srpski)). novosti. 24. 11. 2015. Pristupljeno 24. 11. 2015. „Turkmeni: Mi smo ubili ruske pilote (VIDEO)”
- ^ „Sirijska vojska pronašla ruskog pilota iz oborenog Su-24” (na jeziku: (jezik: srpski)). rts. 25. 11. 2015. Pristupljeno 25. 11. 2015. „Sirijska vojska pronašla ruskog pilota iz oborenog Su-24”
- ^ „Su-24/24M Avarii, katastrofы i boevыe poteri” (na jeziku: (jezik: ruski)). testpilot. Pristupljeno 18. 10. 2015. „Su-24/24M Avarii, katastrofы i boevыe poteri”
- ^ The Military Balance 2010. p.-294
- ^ The Military Balance 2010. p.-177
- ^ The Military Balance 2010. P.-246.
- ^ The Military Balance 2010. p.-365
- ^ The Military Balance 2010. p.-253
- ^ „VVS Rossii uskorяt modernizaciю bombardirovщikov Su-24” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 21. 10. 2011. Pristupljeno 19. 10. 2015. „VVS Rossii uskorяt modernizaciю bombardirovщikov Su-24”
- ^ „VVS Rossii spišut bombardirovщiki Su-24 k 2020 godu” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. Pristupljeno 19. 10. 2015. „VVS Rossii spišut bombardirovщiki Su-24 k 2020 godu”
- ^ The Military Balance 2010. p.-273
- ^ The Military Balance 2010. p.-373
- ^ The Military Balance 2010. p.-197
- ^ The Military Balance 2010. p.-178
- ^ „Su-24M 10 bereznя 2009.” (na jeziku: (jezik: ruski)). mil.in. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 19. 10. 2015. „Su-24M 10 bereznя 2009.”
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kulikov, M. A (1996). Kniga serii «Krasnый flag» «Su-24 Frontovoй bombardirovщik». ISBN 978-5-86410-004-2.
- Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Frontovski jurišnik Su-24 (Televizija Zvezda - Zvanični kanal)
- Borbeni avioni firme «Suhoй» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jun 2007)
- Sajt pilotske grupe «Ruski vitezovi»
- na fotografijama
- Su-24 u vazduhoplovnoj tehnici
- Varijante Su-24, na en.
- Podaci o Su-24, na en.
- Lovac-bombarder Su-24, na en.
- Su-24M na en.
- Novosti Su-24, na en.
- Su-24 na slici.
- Gubitak Su-24, na ru.
- Gubici Su-24, u borbi, udesima i katastrofama.
- Ruske novine o Su-24
- Pad aviona Su-24 ru
- Su-24MK
- http://www.motorsich.ru/news/arhive/Documents/april.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. maj 2014)
- http://www.airwar.ru/firm/m.html
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
