Suhoj Su-39

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Су-39)
Skoči na: navigacija, pretraga
Su-39
Su-39.jpg

Suhoj Su-39

Opšte
Namena jurišnik(lovac)
Posada jedan član[1]
Proizvođač avijacijski zavod Ulan Ude, Rusija
Prvi let 1984.
Početak proizvodnje -
Dimenzije
Dužina 15,33[1] m
Razmah krila 14,36[1] m
Visina 5,20[1] m
Površina krila 60,2 m²
Masa
Prazan 10.600 kg
Normalna poletna 16.500 kg
Maks. težina pri uzletanju 21.500 kg
Maks. spoljni teret 5.000 kg
Pogon
Motori 2 × ТРД Р-195
Potisak 2 × 42,17 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt 950[1] km/h
Taktički radijus kretanja 900 km
Dolet 2.500[1] km
Plafon leta 10.000[1] m
Brzina penjanja - m/min
Portal:Vazduhoplovstvo

Suhoj Su-39 (Su-25 TM) ruski jurišni avion. Još uvek nije u aktivnoj upotrebi.

Razvoj, tehnička rešenja i proizvodnja[uredi]

Radikalno modernizovani jurišni avion Su-25T razvijen je za uništavanje tenkova i drugih tačkastih pokretnih ciljeva u visokotehnološkom oružanom sukobu. Klasična konstrukcija izuzetne borbene žilavosti spojena sa naprednim napadno-navigacijskim sistemom i raketama koje deluju po principu ispali i zaboravi u jedinstvenu platformu za izvođenje visokopreciznih napada u svim meteorološkim uslovima. Najsnažniji deo opreme Su-25T je sistem za upravljanje vatrom СУВ-25Т восход koji integrisanjem niza uređaja omogućava automatizovan let do rejona cilja i napad vođenim raketama. Pilot je u najvećoj meri oslobođen obaveze obavljanja složenih radnji u pripremi oružja i njegova uloga je svedena na selekciju ciljeva i kontrolu rada automatskog sistema, izbora ubojnog sredstva i primene. Po podacima proizvođača SUV-25T u automatskom režimu dovodi avion do bojnog polja sa greškom od 0,2 procenta dužine pređenog puta i na udaljenosti od 10 do 12 kilometara od cilja usmerava nišanski sistem škval koji sadrži TV uređaj i laserski daljinomer i obeleživač. Na ekranu smeštenom u desnom delu instrumentalne table prikazuje se TV slika terena ispred aviona sa uvećanjem od 23 puta. U praksi osamljena kuća može da se otkrije na 15 kilometara, tenk na 8 do 10 km, a borbeni helikoter kao što je američki AN-64 Apač na 6 km.

Kada pilot jurišnika pronađe na ekranu protivničko sredstvo ili položaj označava ga pomoću uređaja postavljenog na pilotskoj palici. Celokupan posao tim činom prepušta se računaru koji TV uređajem prati kretanje cilja i laserskim daljinometrom određuje udaljenost. Dopušteno odstupanje u automatskom praćenju oklopnog vozila iznosi 0,6 metara na daljini od osam kilometara. Nišanskom sistemu SU-25T obezbeđuje solidnu tačnost i za napad klasičnim navođenim oružjem-gravitacijska avio-bomba bačena sa visine od 5.000 m pada u krug prečnika 25 metara.

Sistem I-251 škval može da otkriva ciljeve i po laserskom obeleživaču kojim na zemlji rukuju oficiri za navođenje avijacije u neposrednoj vazdušnoj podršci. Posle prvog napada avion se automatski uvodi u novi nalet ako cilj nije pogođen. Pilotu je prepušteno da vodi računa o odabiru režima leta i toku zadatka.

Prva dva prototipa Su-25T izrađena su prepravkom dvoseda Su-25UB a pred raspad Sovjetskog Saveza proizvedena je nulta serija od osam primeraka. Nastavak serijske proizvodnje je prekinut jer je za proizvođača izabrana fabrika u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije koja je posle raspada SSSR postala nezavisna a 1992. našla se i u građanskom ratu. Pripreme za proizvodnju prebačene su u fabriku u ruskom gradu Ulan-Ude koji se nalazi na istoku Sibira, a u međuvremenu napravljena su dva primerka Su-25TM - poboljšani sistem škval-M dobio je mod za automatski let do cilj sa tačnim proračunom vremena tako da se unapred može planirati napad više aviona iz različitih pravaca sa minimalnim razmakom između udara.

Ispod trupa Su-25TM postavljen je radar koplje-25 koji može da otkrije cilj u vazdušnom prostoru površine 5 m² na 57 kilometara udaljenosti i obezbedi napad na dva cilja raketama vazduh-vazduh. Navigacijska oprema je dopunjena GPS-om a računar dozvoljava let sa praćenjem konfiguracije terena na visini manjoj od 15 metara. Razvijen je i čitav niz podvesnih kontejnera različite namene koji mogu da se primene u zavisnosti od taktičke situacije. U slučaju da se očekuje snažno i aktivno elektronsko ometanje Su-25TM nosi kontejner za elektronska protivdejstva ili uređaje za samozaštitu kao što je stanica za optoelektronsko ometanje suhogruz, oprema za stvaranje lažnih ciljeva i 192 mamca. Za noćni let pod trup se stavlja kontejner sa termovizijom koja može da otkrije tenk udaljen tri kilometra pri svetlosti meseca u prvoj četvrti.

Mihail Simonov, donedavno čelni čovek OKB Suhoj i u slučaju Su-25TM primenio je propagandnu igru sa oznakama i taj avion je preimenovan u Su-39.

Su-39 u ruskoj avijaciji[uredi]

Zvanično VVS Ruske federacije je najavila narudžbine Su-39 ali do sada nije isporučen ni jedan serijski primerak a prototipovi lete u državnom centru za ispitivanje u bazi Ahtubinsk. Da bi se ubrzao proces opremanja jurišne avijacije savremenim avionima donesena je odluka o prepravci predserijskih Su-25T u Su-25TM (Su-39).

Naoružanje[uredi]

Nosi 5.000 kg ubojnih sredstava na deset potkrilnih nosača.

  • Streljačko: kontejner NPPU 8 sa dvocevnim topom GŠ-30-2 kalibra 30 mm sa 200 granata. Spolja može da nosi dva ili četiri kontejnera SPPU-687 sa topom GŠ-301 kalibra 30 mm.
  • raketno vazduh-zemlja: 16 protivoklopnih raketa vihr, vođene rakete H-25ML, H-29 T/L, H-31P, H-58, S-25L.
  • raketno vazduh-vazduh: R-73, R-60M,
  • vođene bombe:KAB 500 Kr/L
  • bombardersko: do 32 bombe mase 100 kg ili 8 mase 250 ili 500 kg, do 8 spremnika KMGU.

Glavno naoružanje Su-25TM čini 16 samonavođenih raketa vihr koje probijaju oklopnu zaštitu svih oklopnih vozila a u slučaju potrebe mogu da se upotrebe i za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru.

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v g d đ e Sovremennaя voennaя aviatehnika, V. N. Šunkov, 1997, pp. 281

Literatura[uredi]

  • Радић, Александар (2002) (на ((sr))). Ваздушна моћ Русије. Београд. 
  • (на ((en))) Encyclopedia of World Military Aircraft. London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. ISBN 5-699-13732-7. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. ISBN 5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010) (на ((ru))). Реформирвание Военно-воздушных сил России. Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 1-85780-012-5. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997) (на ((en))). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Spoljašnje veze[uredi]