Сјај слободе

Sjaj slobode
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Mockingjay
Autor	Suzan Kolins
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	avantura distopija naučna fantastika
Izdavanje
Broj stranica	390
Prevod
Datum izdavanja	24. avgust 2010.
Hronologija
Prethodnik	Lov na vatru

Sjaj slobode (engl. Mockingjay) je roman za mlade iz 2010. godine, koji je napisala Suzan Kolins, treći je deo serijala Igre gladi i nastavak romana Lov na vatru (2009). Knjiga nastavlja priču o Ketnis Everdin, koja pristaje da ujedini distrikte Panema u pobuni protiv tiranskog Kapitola.

Knjigu i audio verziju je izdao Scholastic 24. avgusta 2010, šest dana pre nego što je elektronska knjiga izašla. Knjiga je prodata u 450 hiljada primeraka tokom prve nedelje, što je premašilo očekivanja izdavača. Dobila je uglavnom pozitivne kritike. Roman je adaptiran u dva filma. Prvi deo je izašao 21. novembra 2014, a drugi deo 20. novembra 2015. godine.

Radnja

Nakon događaja iz prethodnog romana, Ketnis Everdin, njena majka, sestra Primrouz Everdin, mentor Hejmič Abernati, kao i njeni prijatelji Finik Oder i Gejl Hotorn, zajedno sa preživelima iz Distrikta 12, prilagođavaju se životu u podzemnom Distriktu 13, sedište pobunjenika u Panemu. Ketnis nevoljno pristaje da preuzme ulogu „Kreje” − simbola pobune − za propagandu pobunjenika, pod uslovom da predsednica Distrikta 13, Alma Koin, dodeli imunitet svim preživelim tributima iz Igara gladi, uključujući Ketnisinog prijatelja Pitu Melarka i Finikovu devojku, Eni Krestu. Koinova, međutim, odlučuje da će razmisliti o Ketnisinom drugom zahtevu: pravu da lično pogubi predsednika Panema, Koriolana Snoua. Za to vreme, Kapitol muči Pitu kako bi demoralisao Ketnis. Spasilački tim izvlači Pitu iz Kapitola zajedno sa ostalim zarobljenim pobednicima, ali otkriva da mu je ispran mozak kako bi se plašio i prezirao Ketnis. Pokušava da je ubije, ali je stavljen pod nadzor straže, dok bolničari traže lek. Finik i Eni se venčavaju, što pobunjenici emituju u propagandne svrhe.

Ketnis i Gejl su poslati da nagovore Distrikt 2 da se pridruže pobuni. Gejlova kontroverzna strategija rezultuje odlučnom pobedom nad Distriktom 2, omogućavajući konačni napad na sam Kapitol. Ketnis je dodeljena odredu i poslata sa filmskom ekipom da snima propagandu. Predsednica Koin takođe šalje Pitu, još uvek opasnog i nepredvidljivog; Ketnis sumnja da Koinova želi da je ubije zbog nedostatka njene podrške i rastućeg uticaja. Tokom snimanja u navodno sigurnom naselju Kapitola, komandant ekipe Bogs je smrtno ranjen; pre smrti, dodeljuje Ketnis komandu nad timom. Ona odlučuje da se infiltrira u Kapitol i ubije Snoua, govoreći svom timu da je to Koinin tajni plan; ona kasnije otkriva da je to bila laž, ali tim se i dalje drži nje. U urbanom ratovanju koje je usledilo, mnogi Ketnisini saborci, uključujući Finika, bivaju ubijeni. Kada preživeli članovi njenog tima stižu do Snouove vile, letelica sa oznakama Kapitola baca bombe među grupu dece koja se koriste kao živi štit. Pobunjenički bolničari, uključujući Prim, pohitaju da pomognu povređenoj deci, kada se preostale bombe detoniraju. Prim je ubijena, a Ketnis zadobija teške opekotine.

Dok se oporavlja, Ketnis, duboko potištena zbog sestrine smrti, saznaje da su pobunjenici zauzeli Kapitol i da Snoua očekuje javno pogubljenje. Ona se suočava sa Snouom, koji tvrdi da je Koinova isplanirala bombardovanje kako bi okrenula njegove preostale pristalice protiv njega. Užasnuta, Ketnis shvata da je Gejl ranije predložio sličnu taktiku. Uverava se da, umesto da uspostavi republiku kojom će upravljati predstavnici svakog distrikta, Koinova namerava da zauzme Snouovo mesto i održi status kvo. Koinova održava glasanje na kojem preostali pobednici Igara odlučuju da li će biti održane još jedne Igre gladi, u kojima će učestvovati deca iz Kapitola. Iako su troje, uključujući Pitu, protiv tog plana, Ketnis, Hejmič, Džoana i Enobarija ih nadglasavaju.

Pripremljena da pogubi Snoua, Ketnis umesto njega ustreljava Koinovu i odmah pokušava da izvrši samoubistvo, ali Pita je zaustavlja i ona je uhapšena tokom nereda koji su usledili. Snou je kasnije pronađen mrtav, a komandantkinja Pejlor iz Distrikta 8 preuzima mesto predsednice. Ketnis je oslobođena optužbi za ubistvo i poslata je kući u Distrikt 12, dok njena majka odlazi u Distrikt 4, a Gejl u Distrikt 2. Ostali stanovnici Distrikta 12 kasnije se vraćaju, uključujući Pitu, koji je oporavio svoja sećanja i ljubav prema Ketnis. Ona ga prihvata, prepoznajući svoju potrebu za njegovom nadom i snagom. Zajedno pišu knjigu kako bi sačuvali uspomenu na one koji su umrli. Iako ih još uvek progone traume i noćne more, oni uspevaju da se uteše.

Dvadeset godina kasnije, Ketnis i Pita su venčani i imaju dvoje dece. Pod Pejlorinom administracijom, Igre gladi su ukinute, a arene su zamenjene spomen-obeležjima. Ketnis je srećna svojim novim životom i porodicom, ali i dalje nosi mentalne i emocionalne ožiljke i plaši se dana kada će njena deca saznati o umešanosti svojih roditelja u rat i Igre. Kad se oseća uznemireno, Ketnis igra utešnu, ponavljajuću igru: podsećajući se na svaku dobru stvar koju je ikada videla da neko radi. Knjiga se završava Ketnisinom izjavom da ima mnogo gorih igara.