Takasugi Šinsaku

U japanskoj tradiciji prezime (Takasugi) prethodi imenu.

Šinsaku Takasugi
Takasugi Šinsaku
Datum rođenja	(1839-09-27)27. septembar 1839.
Mesto rođenja	Hagi  Japan
Datum smrti	17. maj 1867.(1867-05-17) (27 god.)
Mesto smrti	Šimonoseki  Japan
Supružnik	Q100454467
Roditelji	Takasugi Kochūta

Takasugi Šinsaku (Jap.高杉晋作 Takasugi Shinsaku) (27. septembar 1839 — Šimonoseki, 17. maj 1867) bio je samuraj iz okruga Čošu i istaknuta ličnost koja je imala znatnog udela u Meidži obnovi.

Kao borac protiv Šogunata često je u sakrivanju koristio alijas Tani Umenosuke (Jap.谷梅之助 „Tani Umenosuke“).

Detinjstvo i mladost

Takasugi je rođen u gradu Hagi, mestu koja je bila prestonica tada okruga Čošu (u današnje vreme prefektura Jamaguči) kao sin Takasugi Kočute, samuraja srednje klase. Kao mlad pristupio je čuvenoj školi Jošida Šoina "Šoka Sondžuku" čije će učenje imati velikog uticaja na njega. Tokom studio odlučio je da se posveti modernizaciji Čošu vojske i 1858. godine pristupa vojnoj školi pod kontrolom šogunata u Edu "Šoheiko" ali već se u sledećoj godini vraća kući pod naređenjem svoga klana. Bez obzira na svoje rane godine, Takasuki je bio veoma uticajan i u okrugu Čošu bio je jedan od najglasnijih zagovorenika „Sono džoi“ pokreta koji je zahtevao proterivanje stranaca. Kada je Britanska delegacija posetila Edo 12. decembra 1862. godine, Takasuki će biti jedan od samuraja umešan u napadu na strance.

Strana iskustva

Uprkos politici izolacije „sakoku“ tokom Edo perioda, Takasugi dobija naređenje da 1862. godine za potrebe klana ode u tajnosti do Šangaja u Kini i istraži snagu zapadnog oružja. Takasugijeva poseta se podudarila sa tajpinškim ustankom pa se lično mogao uveriti u razornost vatrenog naoružanja. Kada je video odnos evropskih zemalja i njihovu težnju za kolonizaciju Kine, Takasugi se vratio u Japan uveren, da u cilju da se ista stvar ne desi Japanu, moraju modernizovati vojsku i pribaviti moderno naoružanje i tehniku.

Šotai i Kiheitai

Milicijske snage Kiheitai, čiji je osnivač bio Takasuki Šinsaku

Takasugi dolazi do revolucionarne ideje da sačini jedinicu milicije (šotai) sačinjenu od običnih ljudi van ratničke klase. Pod feudalnom vladavinom samo je samurajima bilo dozvoljeno da poseduju oružje a Takasugi uprkos zbrani promoviše i regrutuje sve klase stvarajući jednu socijalno izmešanu paravojnu organizaciju. U ovoj jedinici status nije bio bitan pa su se u borbama borili i zemljoradnici, trgovci, zanatlije, sumo-borci pa čak i sveštenici ali je i dalje broj profesionalnih ratnika, samuraja i dalje bio dominantan. Takasugi je jasno video da srednja klasa trgovaca i farmera može obezbediti određenu finansijsku moć koja može učvrstiti vojne snage oblasti i obezbediti ekonomsku stabilnost, ali pošto vođe okruga Čošu nisu bile previše voljne da previše menjaju socijalnu strukturu oblasti, samo određeni broj nesamurajskog stanovništva je dozvoljen u borbi.

Specijalna jedinica Šotai, osnovana je 1863. pod direktnom komandom Kiheitaija koji se sastojao od 300 vojnika od kojih su pola bili samuraji. Zbog propagiranja „Sono džoi“ ideologije Takasugi biva pritvoren nakon što je izbio Anti-Čošu udar u Kjotu 1863. godine, preteći da ugrozi učestvovanje Čošu okruga u nacionalnoj politici.

Spoljašnja i unutrašnja kriza

Međutim, han Čošu nije imao drugog izbora nego da se opet osloni na Takasugija kada je oblast pretrpela veliki poraz u bombardovanju Šimonosekija od strane stranih brodova i mornaričke vojske Britanije, Francuske, Holandije i SAD. Nakon što je pretrpeo velike gubitke, han je ovom demostracijom konačno shvatio kakvu vojnu tehnologiju i prednost ima zapadna vojska naspram Japana, terajući vođe da se pozabave reformom naoružanja, taktike i tehnologije. Okrug je zato pozvao Takasugija da kao osoba sa inostranim iskustvom (koji je tada imao samo 25 godina) bude glavni i odgovorni za vojna pitanja okruga a koliki je njegov uticaj bio govori i to da mu je u isto vreme poverena i odgovornost u pregovorima o miru sa četiri zapadne sile.

Imajući u vidu bolan poraz kod Šimonosekija, Takasugi je shvatio da direktno suočeljavanje sa zapadnim silama ne može biti opcija. Umesto toga Japan mora da usvoji najmoderniju vojnu taktiku i tehnologiju sa Zapada. Takasugi reorganizuje svoju Kiheitai miliciju u jedinicu opremljenu najmodernijim puškama obučenu znanjem zapadne taktike i strategije. Dodatno, Takasugi koristi svoj uticaj koji je imao sa „Sono džoi“ pokretom da promoviše blažu politiku prema zapadu pa se pokret „Podržimo cara, proterajmo strance“ pretvorio u blažu anti-bakufu frakciju za smenjivanje Tokugava šogunata kao neophodnu stavku za jačanje Japana protiv inostranih vlada.

Oslabljena od strane zapadnih sila, Čošu ne uspeva da se odbrani od ekspedicije montirane od strane Bakufua, jeseni 1864. godine koja je znak odmazde za pokušaj preuzimanja vlasti nad Kjotom. U početku, konzervativne snage koje su podržavale pomirenje sa Bakufuom u cilju obezbeđivanja mira u oblasti su bile dominantne u Čošu politici pa su Takasugi i njegovi borci morali da beže iz mesta da bi izbegli zarobljavanje. Takasugi samo sa nekoliko desetina pristalica, uključujući i budućih političkih lidera poput Jamagata Aritomoa, Ito Hirobumija i Inoue Kaorua, okupili su se u mestu Konkura u Kjušuu pripremajući napad na konzervativce Čošua. Građanski rat ove oblasti počeo je 13. januara 1865. godine.

U ovom ratu Takasugi i njegov Kiheitai imali su glavnu ulogu jer se njegova jedinica pokazala superiornom naspram tradicionalne samurajske vojske. Serijom kratkih i brzih napada uz pomoć snaga Kido Takajošija, Takasugi je osigurao pobedu u martu 1865. godine. Postao je glavni čovek politike Čošu hana nastavljajući da doprinosi na polju uvoza oružja i podizanju trupa. Ove reforme pokazaće se uspešnim za Čošu na čak četiri fronta koje su vodili protiv šogunata tokom tz. „Drugog pohoda na Čošu“, 1866. godine a čiju pobedu je na dva fronta lično Kiheitai zaslužan. Takasugi je uspeo da od male jedinice napravi jednako razornu vojsku koja može parirati profesionalnoj samurajskoj velikog broja ljudi. Pobedom nad snagama Tokugava šogunata, vojska Bakufua bila dikreditovana pa ostali okruzi verni vladi okreću se protiv i pristupaju okrugu Čošu što će vremenom dovesti do svrgavanja feudalne vladavine i Meidži obnove.

Smrt

Nažalost Takasugi nije doživeo da vidi svoj uspeh. Sa svojih 28 godina, umire od tuberkuloze, 17. maja 1867. godine. Snage njegove jedinice Kiheitai preuzima Jamagata Aritomo. Godinu dana kasnije Tokugava šogunat konačno biva zbačen i nastupa period Meidži obnove. Nakon što je ustavovljena nova japanska imperijalna armija, 1870. godine, Kiheitai biva rasformljen.

Zaostavština

Takasugi Šinsaku je jedan od centralnih figura ranog perioda Meidži obnove, poznat po svojim vojnim talentima i političkim veštinama, međutim zbog svoje prerane smrti ne postaje jedan od vođa i političara koji će oformiti novu japansku vlast u Meidži eri. U svom rodnom gradu Hagiju u zapadnom Japanu i dalje se pamti kao tajanstveni i ambiciozni heroj koji je dao sav svoj trud i snagu da bi modernizovao i reformisao ne samo vojsku već politiku kao i socijalna pitanja Japanske zemlje i društva.

U popularnoj kulturi

• Takasugi je velika inspiracija u pričama o samurajima Edo perioda a kao takav često se pojavljuje ne samo u dokumentarnim filmovima i serijama, već i u vidu stripova i crtanih filmova. U čuvenoj mangi Rurouni Kenshin Takasugi je jedan od karaktera koji regrutuje glavnog (i izmišljenog) lika Himura Kenšina da pristupi Kiheitaiju pre nego što ga Čošu vođa Kacura Kogoro regrutuje da bude Hitokiri Battōsai. (ubica za potrebe političkih ciljeva). Mada prikazan kao grubi ratnik, zapravo je pozitivan lik u priči jer izbegava nepotrebne konflikte i moli Kacuru da ga poštedi i ne regrutuje glavnog lika za ubicu. U japanskoj verziji crtaća, glas mu pozajmljuje Vataru Takagi a u engleskoj Džejson Felps.
• Takasugi je inspiracija za lik Takasugi Šinsukea, jednog od glavnih negativaca u komičnom serijalu „Gintama“.
• U igrici (a i kasnije u animiranom serijalu) „Bakumatsu Rock“ Takasugi je basista u rok bendu koji vodi Sakamoto Rjoma.

Literatura

• Craig, Albert M. (2000). Chôshû in the Meiji Restoration. Lanham, Maryland: Lexington Books.
• Gregg, Taylor N. "Hagi Where Japan's Revolution Began," National Geographic. (US).
• Huber, Thomas M. (1981). The Revolutionary Origins of Modern Japan. Stanford: Stanford University Press.
• Jansen, Marius B. (1961). Sakamoto Ryoma and the Meiji Restoration. Princeton: Princeton University Press. OCLC 413111

Spoljašnje veze

• Biografija
• Biografija (Na japanskom)