Tadžikistan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Republika Tadžikistan
Ҷumҳurii Toҷikiston  (tadžički)
Respublika Tadžikistan  (ruski)
Himna: Национална химна Републике Таџикистан
(tadž. Суруди миллии Ҷумҳурии Тоҷикистон)
(rus. Национальный гимн Республики Таджикистан)
Položaj Tadžikistana
Glavni gradDušanbe
Službeni jezik
Vladavina
Oblik državeUnitarna jednopartijska predsednička ustavna republika
 — PredsednikEmomali Rahmon
 — Predsednik VladeKohir Rasulzada
 — Predsedavajući Vrhovne skupštineMahmadsajed Ubajdulojev
Istorija
NezavisnostOd Sovjetskog Saveza
9. septembra 1991.
Geografija
Površina
 — ukupno143.100 km2(94)
 — voda (%)1.8
Stanovništvo
 — 2016.[1]8.734.951(97)
 — gustina61,04 st./km2
Ekonomija
ValutaTadžikistanski somoni
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC UTC +5
Internet domen.tj
Pozivni broj+992

Tadžikistan (tadž. Тоҷикистон, rus. Таджикиста́н), ili zvanično Republika Tadžikistan (tadž. Ҷумҳурии Тоҷикистон, rus. Респу́блика Таджикиста́н), država je u centralnoj Aziji.[2] Graniči se sa Avganistanom na jugu, Kinom na istoku, Kirgistanom na severu, i Uzbekistanom na zapadu. Tadžikistan znači „Zemlja Tadžika“. Tadžički jezik je dijalekat persijskog jezika (farsi). Član je ODKB, Šangajske organizacije za saradnju i zemlja posmatrač u Evroazijskoj ekonomskoj uniji.

Geografija[uredi]

Položaj[uredi]

Države sa kojima se Tadžikistan graniči su: Uzbekistan, Kirgistan, Kina i Avganistan. Površina države iznosi 143.100 km².

Geologija i reljef[uredi]

Vode[uredi]

Flora i fauna[uredi]

Klima[uredi]

Istorija[uredi]

Planinski venci u Tadžikistanu

Ljudi žive na teritoriji koja danas čini Tadžikistan neprekidno od 4000. p. n. e. Zemlja je bila pod vlašću raznih carstava tokom istorije, najviše pod Persijskim carstvom. Pre nove ere, Tadžikistan je bio deo Grčko-baktrijskog kraljevstva. Arapi su doneli islam u 7. veku. Samanidi su zamenili Arape, ali su ih na kraju izbacili turkijski narodi. Mongoli su kasnije preuzeli kontrolu nad teritorijom, i Tadžikistan je postao deo emirata Buhara.

U 19. veku, Rusko carstvo je počelo da se širi u Centralnoj Aziji, tokom borbe za dominaciju sa Velikom Britanijom, i preuzelo je kontrolu nad Tadžikistanom. Nakon što je ruski car svrgnut 1917, tadžička gerila je počela rat protiv boljševičkih armija u uzaludnom pokušaju da održi nezavisnost. Boljševici su pobedili u četvorogodišnjem ratu, u kome su džamije i sela spaljivana, a stanovništvo trpelo represije.

Kao deo Sovjetskog Saveza, Tadžikistan je prvobitno bio svrstan sa teritorijom koja danas čini Uzbekistan u Tadžičku Autonomnu Sovjetsku Socijalističku Republiku , ali je 1929. postao odvojena konstitutivna republika. Moskva nije činila puno na razvoju Tadžikistana, i on je relativno kaskao za ostalim republikama Sovjetskog Saveza u uslovima za život, obrazovanju i industriji. Tokom 1970-ih, islamske ilegalne partije su počele da se formiraju, i one su okupljale Tadžike protiv Sovjetskog Saveza, ali pravi nemiri nisu počeli do 1990. Naredne godine, Sovjetski Savez se raspao, i Tadžikistan je proglasio nezavisnost.

U zemlji je u maju 1992. buknuo Tadžikistanskog građanskog rata, u kome su učestvovale razne frakcije koje su se međusobno borile. Emomali Rahmon je bio prvi vođa Tadžikistana, i on je zadržao vlast do danas. Međutim, on je optužen za etničko čišćenje drugih etničkih grupa tokom Tadžikistanskog građanskog rata. Godine 1997. uspostavljeno je primirje između Rahmonova i opozicionih partija. Mirni izbori su održani 1999, ali se opozicija žalila da su bili nepošteni. Na ovim izborima, Rahmonov je imao samo jednog protivkandidata kojem je dozvoljeno da se registruje, i reizabran je gotovo jednoglasno. Ruske trupe su i dalje stacionirane u južnom Tadžikistanu, kako bi čuvale granicu sa Avganistanom. Nakon terorističkih napada 11. septembra, američke i francuske trupe su takođe stacionirane u ovoj zemlji.

Politika[uredi]

Glavni članak: Politika Tadžikistana

Granica između Tadžikistana i Avganistana

Gotovo odmah nakon pošto je stekao nezavisnost, Tadžikistan je zapao u građanski rat u kome su učestvovale razne frakcije, navodno podržavane od Rusije i Irana. Od 400.000 Rusa, samo je 25.000 ostalo u Tadžikistanu. Ostali su prebegli u Rusiju. Do 1997. rat se smirio, a centralna vlast je počela da se formira, sa mirnim izborima 1999.

Jezero Karakul

Tadžikistan je zvanično republika, i ima izbore za predsednika (mandat od sedam godina) i parlament (mandat od pet godina). Poslednji predsednički izbori održani su 6. novembra 2006, i kao i kod svih prethodnih, međunarodni posmatrači veruju da su izbori imali mnogo mana, što pobuđuje optužbe opozicionih partija da predsednik Emomali Rahmonov manipuliše izbornim procesom. Tokom poslednjih parlamentarnih izbora 2005, Narodna demokratska partija Tadžikistana Emomali Rahmonova osvojila je većinu poslaničkih mesta.

U parlamentu, opozicione grupe su se često sukobljavale sa vladajućom partijom, ali ovo nije dovelo do većih nestabilnosti.

Najvažnije političke partije u Tadžikistanu su: Narodna demokratska partija Tadžikistana (vladajuća), Tadžikistanska komunistička partija, Tadžikistanska partija islamskog povratka, Demokratska partija Tadžikistana (dve frakcije), Socijalistička partija Tadžikistana (dve frakcije), Tadžikistanska socijaldemokratska partija, Partija ekonomske reforme Tadžikistana, Tadžikistanska agrarna partija.

Administrativna podela[uredi]

Administrativna podela Tadžikistana

Glavni članak: Pokrajine Tadžikistana

Tadžikistan je podeljen u regione, pokrajine ili vilajete (glavni gradovi u zagradama)

i jednu autonomnu pokrajinu-

Oblast u kojoj se nalazi prestonica, Dušanbe, ne ulazi u pokrajinsku administrativnu podelu.

Etnički sastav[uredi]

Žene u tradicionalnoj nošnji
Populacija 2000–2010.
Etnička
grupa
popis 2000 popis 2010
Broj % Broj %
Tadžici 4,898,400 79.9% 6,373,834 84.3%
Uzbeci 1,012.500 16.5% 1,046,647 13,8%
Kirgizi 65,550 1.1% 60,715 0,8%
Rusi 68,200 1.1% 34,838 0.5%
Turkmeni 20,300 0.3% 15,171 0.2%
Tatari 19,000 0.3% 6,495 0.1%
Arapi 14,500 0.2% 4,184 0.1%
Ostali 29,100 0.5% 22,618 0.3%

Privreda[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]