Tbiliski emirat

Tbiliski emirat (gruzijski: თბილისის საამირო; arapski: إمارة تفليسي‎‎ ) je bila srednjovekovna država na prostorima današnje istočne Gruzije, sa centrom u Tbilisiju.

Istorija

Emirat sredinom 8. veka

Emirat 1060. godine

Arabljani se prvi put pojavljuju na prostorima Gruzije tokom postojanja Kartlija (Iberije) 645. godine. Međutim, tek su u 8. veku (do 735. godine) uspeli da uspostave čvrstu kontrolu nad velikim delom zemlje. Omajadski kalif Marvan II je zauzeo Tbilisi i susedne oblasti i tu postavio arapskog emira koji je trebalo da bude potvrđen od strane kalifa i ponekad od strane jermenskog ostikana. Tokom arabljanske vladavine Tbilisi je postao centar trgovine između islamskog sveta i severne Evrope. Pored toga, bio je i tampon-zona između vizantijskih i muslimanskih oblasti. Vremenom je stanovništvo uglavnom bilo muslimanske veroispovesti, ali je islamski uticaj bio strogo ograničen na sam grad, dok je okolina ostala uglavnom hrišćanska. Grad je bio okružen dvostrukim bedemima. Imao je tri kapije. Leži na obalama reke Kure na kojoj su postojala dva mosta. Putopisci pominju izvore termalne vode koje su snabdevale kupatila toplom vodom. Na reci su postojale vodenice. Kuće su, na iznenađenje savremenih arapskih putnika, uglavnom bili izgrađeni od borovog drveta. U prvoj polovini 9. veka Tbilisi je bio drugi po veličini grad na Kavkazu, sa najmanje 50.000 stanovnika. Nakon građanskog rata 810-tih godina slabi Abasidski kalifat, a kalifovu vlast osporili su vladari na periferiji države, uključujući i one iz Tbilisija. Istovremeno je Tbilisi postao meta gruzijske dinastije Bagrationi koja je širila svoje teritorije preko oblasti Tao-Klardžeti. Emirat jača tokom vladavine Iskaha bin Ismaila (833-853), koji se borio i protiv abasidskih vlasti. On je odbio da kalifu plaća godišnji danak i proglasio je nezavisnost od Bagdada. Kako bi ugušio pobunu Ismaila, kalif El Mutavakil poslao je kaznenu ekspediciju na čelu sa Buga el Kabirom (poznatijem kao Buga Turčin) koji je spalio Tbilisi, zarobio i pogubio Ismaila. Time je pokušaj stvaranja nezavisne države sa centrom u Tbilisiju propao. Muslimanski prestiž i autoritet, međutim, slabe. Počev od 1020.tih godina, gruzijski kraljevi vode ekspanzionističku politiku protiv emira Tbilisija. Grad je povremeno dolazio pod gruzijsku kontrolu. Teritorija emirata svela se na grad sa neposrednom okolinom. Gruzijsko napredovanje zaustavila je izvazija Seldžuka (1070-tih i 1080.tih godina). Poslednji emir Tbilisija poginuo je najverovatnije oko 1080. godine. Grad je potom u rukama trgovačke oligarhije. Gruzijski kralj David IV naneo je poraz Seldžucima nakon čega je njegova vojska 1122. godine ušla u Tbilisi. Time je okončana četristogodišnja muslimanska vladavina.

Emiri Tbilisija

Šuabidski emiri:

• Ismail Šuab (prvi poznati emir, do 813.)
• Muhamed Atab (813-829)
• Ali Šuab (829-833)
• Iskah bin Ismail (833-853)

Šajbanidski emiri

• Muhamed Kalib (853-870)
• Isa eš-Šeik eš-Šajban (870-876)
• Ibrahim (876-878)
• Gabulok (878-880)

Džafaridski emiri

• Džafar I Ali (880-914)
• Mansur Džafar (914-952)
• Džafar II Mansur (952-981)
• Ali Džafar (981-1032)
• Džafar III Ali (1032-1046)
• Mansur Džafar (1046-1054)
• Abul-Haidža Džafar (1054-1062)
• Fadlun od Ganje (1068-1080; postavio ga Alp Arslan)

Literatura

• Allen, WED (1932). A History of the Georgian People. K. Paul, Trench, Trubner & Co. 
• Minorsky, V., Tiflis in Encyclopaedia of Islam
• RG, Suny (1994). The Making of the Georgian Nation. Bloomington and Indianapolis. ISBN 978-0-253-35579-9.