Twitter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Твитер)
Twitter
Twitter bird logo 2012.svg
Veb-adresahttps://twitter.com
Komercijalnostda
Tip
mikroblog
Registracijaneophodna za postavljanje komentara i praćenje
Dostupan na> 40 jezika[1]
(višejezički sajt)
Broj reg. korisnikapreko 328 miliona registrovanih aktivnih korisnika (jun 2017)[1]
Programski jezik
VlasnikTwitter, Inc.
TvoracObvious, LLC[2]
Ključni ljudi
Omid Kordestani
(predsednik)
Džek Dorsi (CEO)
Pokrenut13. jul 2006. god.; pre 14 godina (2006-07-13)[3]
Aleksa rang
Pad 45 (globalno, januar 2021)[4]

Tviter (engl. Twitter) besplatna je onlajn društvena mreža i mikroblog usluga koja omogućava svojim korisnicima da šalju svoje i čitaju tuđe mikrotekstualne unose, tzv. tvitove.

Registrovani korisnici mogu da čitaju i šalju svoje tvitove dok ih oni koji nisu registrovani mogu samo da čitaju. Korisnici mogu da pristupiju servisu putem veb-stranice, SMS-a ili mobilnih aplikacija.[17] Kompanija Tviter Ink. se nalazi u gradu San Francisko i ima preko 25 poslovnica širom sveta.[18]

Twitter je napravljen u martu 2006. godine, te je stranica počela sa radom u julu 2006. godine. Servis je brzo stekao međunarodnu popularnost sa više od 100 miliona korisnika koji su u 2012. godini objavljili više od 340 miliona tvitova dnevno.[19] Servis je takođe obrađivao preko 1,6 milijardi pretraživanja dnevno.[20][21] U 2013. godini, Twitter je bio jedna od 10 najviše posećenijih stranica na internetu i često je opisan kao SMS internet.[22][23] Prema podacima iz decembra 2014. godine, Twitter ima više od 500 miliona korisnika, od čega je 284 miliona aktivno.[24]

Tvitovi[uredi | uredi izvor]

U svom osnovnom značenju, tvitovi su tekstualne poruke ne duže od 280 karaktera. Poruke se objavljuju na korisnikovom profilu, te isporučuju drugim korisnicima koji su se prijavili da ih dobijaju. Oni koji šalju tvitove mogu da ograniče isporuku samo na one iz svog kruga prijatelja, dok je usluga u startu podešena tako da šalje unose svima koji se na njih prijave. Korisnici mogu slati tvitove preko Twitter-ovog sajta, putem SMS-a ili RSS-a (samo primanje tvitova), ili pomoću brojnih drugih aplikacija koje slobodno razvijaju korisnici-programeri, kao što su Tweetie, Twitterrific, Twitterfon, TweetDeck i Feedalizr.

Usluga je besplatna preko interneta, ali slanje i primanje unosa preko SMS-a može biti naplaćeno od strane telefonskog provajdera.

Popularnost[uredi | uredi izvor]

Od marta 2009. godine, Twitter je zabeležio rast popularnosti u svetu. Twitter se često opisuje kao 'internetski SMS' u tom smislu da sajt pruža mogućnost korisnicima da šalju i primaju nove unose pomoću raznih alata tako da često nije ni potrebno koristiti sam originalni sajt. Ova fleksibilnost je omogućila sajtu da dobije veću popularnost nego što bi to bio slučaj da su korisnici bili primorani da posećuju originalni sajt kako bi koristili ovu uslugu.

Korisnik, odnosno korisnica Twitter usluga se neformalno naziva tviteraš, odnosno tviterašica.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Izgled Vikipedijinog naloga na Twitter-u

Tvitovi mogu da sadrže oznake, tagove (engl. tags), sastavljene od pojma sa prefiksom # (engl. hashtag — hešteg), poput #serbia. Na ovaj način se omogućava pronalaženje tvitova na određenu temu jednostavnim traženjem upotrebljene oznake.

Znak @ ispred korisničkog imena, poput @korisničko_ime, koristi se za upućivanje replike određenom korisniku, ili više njih. Tvitove koji počinju sa @korisničko_ime mogu videti svi ostali korisnici, ali se takve poruke smatraju direktnom replikom korisniku čiji je nadimak prvi u nizu.

Za upućivanje direktne (privatne) poruke nekom korisniku koristi se malo latinično slovo d ispred korisničkog imena osobe kojoj se poruka šalje (npr: d korisničko_ime poruka). Ovako poslate tvitove može videti samo osoba kojoj je poruka poslata.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Stvaranje i prvobitna reakcija[uredi | uredi izvor]

Skica iz 2006. godine koju je napravio Džek Dorsi; prikazuje društvenu mrežu koja bi radila putem SMS-ova.

Twitter-ovi koreni potiču od „celodnevnih sednica u kojima su se bombardovale ideje” od strane članova odbora kompanije koja je tada radila podkasting. Dorsi, tadašnji apsolvent na Njujorškom univerzitetu prestavio je ideju gde bi jedna osoba mogla da koristi SMS servis da komunicira sa manjom grupom ljudi.[25] Originalno kodno ime za servis je bilo twttr za čije korištenje je Viliams kasnije priznao zasluge Noji Glasu,[26] a inspiracija je dobijena od servisa Fliker i peto-znakovnog ograničenja za američke kratke brojeve. Programeri su prvobitno razmišljali o korištenju koda "10958" ali su ga kasnije promjenili u „40404” zbog „lakšeg korištenja i pamćenja”[27]. Rad na projektu je počeo 21. marta 2006. godine, kada je Dorsi objavio prvi tvit u 21:50 po lokalnom vremenu te je tvit glasio: „just setting up my twttr” (само подешавам свој twtrr)[3]. Dorsi je objasnio poreklo imena „Twitter”:

...došli smo do ideje da koristimo reč „Twitter” i bila je u potpunosti savršena. Definicija je bila „kratak prasak nedosledne informacije” i „cvrkut ptica”. I to je upravo ono što je proizvod bio.[28]

Prvi Twitter prototip, koji su razvili Dorsi i tadašnji preduzetnik Florijan Veber, je bio korišten unutar firme za Odeo zaposlene[29] te je završna verzija javno prestavljena 15. jula 2006. godine.[30]

U oktobru 2006, Biz Stoun, Evan Vilijams, Dorsez i ostali članovi kompanije Odea su stvorili Obvijus korporejšon i izvršili akviziciju nad kompanijom Odea, zajedno sa njenim uslugama koje su uključivale Odeo.com i Twitter.com od investitora i deoničara.[31] Vilijam je otpustio Glasa, koji je bio ćutljiv o svom uticaju na početak Twitter-a sve do 2011. godine.[32] Twitter se odvojio kao samostalna kompanija u aprilu 2007. godine. Vilijams je pružio uvid u nejasnoću koja je definirala rani period u intervjuu iz 2013. godine:

Što se tiče Twitter-a, nije bilo jasno za šta je tačno trebalo da bude korišten. Neki su ga zvali društvenom mrežom, neki mikroblog alatom, ali ga je bilo teško definisati, jer nije ništa zamenjivao. Tu je bio neki put otkrivanja za tako nešto, gde je nakon određenog vremena otkrivene šta je u stvari. Twitter se promenio od onoga što smo mi mislili da je bio u početku, koga smo mi opisali kao ažuriranje statusa i društvenu alatku. To je bilo to, bar donekle, ali i uviđaj do kog smo konačno došli je bio da je Twitter više bio informaciona mreža nego društvena mreža.[33]

Krajna tačka preokreta za Twitter-ovu popularnost je bila na konferenciji „Jug do jugoistoka interaktivno” (SXSWi), 2007. godine. Tokom tog događaja, upotreba Twitter-a je porasla sa 20,000 tvitova dnevno na 60,000.[34] „Twitter-ovi zaposleni su pametno postavili dva plazma ekrana od 60 inča u hodnike konferencije, na kojima su se isključivo mogli videti tvetovi”, napomenuo je Stiven Livi za Njuzvik.[35]

Rekacija na konferenciji je bila pozitivna. Bloger Skot Bejl je rekao da je Twitter „apsolutno rasturio” na konferenciji SXSWi. Istraživač društvenog softvera Dana Bojd je rekla da je Twitter preovladao konferencijom.[36] Ekipa iz Twitter-a je dobila festivalovu nagradu za veb, te izjavila da „bi se hteli zahvaliti u 140 slova ili manje. I upravo jesmo!”[37]

Prvi tvit koji je bio objavljen van Zemlje je bio sa Međunarodne svemirske stanice od strane NASA astronauta T. J. Krimera 22. januara 2010. godine.[38] Već krajem novembra 2010. godine, prosečno oko deset ažuriranja je bivalo objavljeno svaki dan sa zajedničkog korisničkog računa @NASA_Astronauts. U augustu 2010. godine, kompanija je postavila Adama Bejna koji je radio za Fox Audience Network pod vlasništvom News Corp. organizacije kao predsednika prihoda.[39]

Izgled i osobine[uredi | uredi izvor]

Verifikovani nalozi[uredi | uredi izvor]

U junu 2009. godine, nakon što ga je Kanje Vest kritikovao i Tony La Russa tužio zbog neovlašćenih naloga koje vode imitatori, Twitter je pokrenuo njihov program 'Verifikovani nalozi'.[40][41] Twitter je izjavio da nalog sa značkom za verifikaciju 'plava oznaka' označava 'da smo bili u kontaktu sa osobom ili entitetom koji je zastupa i potvrdio da je odobren.'[42] Nakon beta perioda, Twitter je u svojim često postavljanim pitanjima naveo da kompanija 'kontinuirano proaktivno verifikuje račune kako bi korisnicima olakšala pronalaženje koga traže' i da 'ne prihvataju zahteve za verifikaciju od šire javnosti'.[43]

U julu 2016. godine, Twitter je najavio postupak javne prijave za dodeljivanje verifikovanog statusa nalogu 'ako se utvrdi da je od javnog interesa', ali da taj verifikovani status 'ne podrazumeva odobrenje'.[44][45][46] Od novembra 2017. godine, Twitter je nastavio da negira verifikaciju Džulijana Asanža nakon njegovih zahteva.[47] U novembru 2017. kompanija je obustavila postupak verifikacije i najavila planove za njegovo dorađivanje kao odgovor na reakciju nakon što je belcu nacionalisti Jason Kessler verifikovan nalog na Twitter-u.[48][49][50]

Verifikovani status omogućava pristup nekim funkcijama nedostupnim drugim korisnicima, kao što je prikazivanje samo pominjanja sa drugih verifikovanih naloga.[51]

U direktnom strimu 8. marta 2018. godine na Twitter-ovom Periskop-u, Dorsi je razgovarao o ideji da bilo kom korisniku dozvoli da dobije verifikovani nalog. 'Namera je da se verifikacija otvori svima i da se to uradi na način koji je skalabilan tamo gde [Twitter je] nije na putu', rekao je Dorsi. 'A ljudi mogu da verifikuju više činjenica o sebi, a mi ne moramo da budemo sudija ili da podrazumevamo bilo kakvu pristrasnost prema sebi.'[52]

Ankete[uredi | uredi izvor]

Twitter je, 2015. godine, počeo da objavljuje mogućnost dodavanja anketnih pitanja tvitovima. Birališta su otvorena do 7 dana, a glasači nisu lično identifikovani.[53]

U početku su ankete mogle da imaju samo dve opcije sa najviše dvadeset znakova po opciji. Kasnije[kada?], dodata je mogućnost dodavanja četiri opcije sa do 25 znakova po opciji.

Arhiviranje naloga[uredi | uredi izvor]

Twitter je, oktobra 2019. godine, ponudio dve različite metode za arhiviranje podataka o sopstvenom Twitter nalogu. Te metode imaju svoje individualne prednosti i nedostatke. Od avgusta 2019. godine, dostupan je samo potonji metod arhiviranja.[traži se izvor]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Korisnički nalozi sa velikim brojem pratilaca[uredi | uredi izvor]

Ažurirano: 1. avgust 2020. (2020-08-01) godine, deset Twitter naloga sa najviše sledbenika su:[54]

Rank Ime naloga Vlasnik Pratilaca
(milioni)
Aktivnost Država
1 @BarackObama Barak Obama 121 Bivši predsednik SAD  USA
2 @justinbieber Džastin Biber 112 Muzičar  CAN
3 @katyperry Kejti Peri 108 Muzičarka  USA
4 @rihanna Rijana 98 Muzičarka i poslovna žena  BAR
5 @taylorswift13 Tejlor Svift 87 Muzičarka  USA
6 @Cristiano Kristijano Ronaldo 87 Fudbaler  POR
7 @realDonaldTrump Donald Tramp 85 Sadašnji predsednik SAD  USA
8 @ladygaga Lejdi Gaga 82 Muzičarka i glumica  USA
9 @TheEllenShow Elen Dedženeres 80 Komičarka i televizijska voditeljka  USA
10 @ArianaGrande Arijana Grande 76 Muzičarka i glumica  USA

Najstariji nalozi[uredi | uredi izvor]

Najstariji Twitter nalozi su 14 naloga koji su postali aktivni 21. marta 2006. godine, a koji su u to vreme pripadali zaposlenima u Twitter-u, uključujući @jack (Džek Dorsi), @biz (Biz Stoun), i @noah (Noa Glas).[55]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Companyfacts”. Twitter. 30. 6. 2016. Pristupljeno 27. 7. 2017. 
  2. ^ Twitter - About Us Retrieved March 12th, 2008
  3. ^ a b „Jack on Twitter”. Twitter. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  4. ^ „Twitter.com Traffic, Demographics and Competitors”. www.alexa.com. Pristupljeno 8. 1. 2021. 
  5. ^ Dorsey, Jack (21. 3. 2006). „just setting up my twttr”. Twitter. Pristupljeno 4. 2. 2011. 
  6. ^ „US SEC: Form 10-K Twitter, Inc.”. U.S. Securities and Exchange Commission. Pristupljeno 27. 6. 2018. 
  7. ^ „Twitter.com Traffic, Demographics and Competitors”. www.alexa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  8. ^ „About Twitter, Inc.”. 
  9. ^ April, Reuters (28. 4. 2017). „Twitter CEO Jack Dorsey Recently Bought $9.5 million in Company Stock”. Fortune. Pristupljeno 14. 2. 2018. 
  10. ^ „MoPub Terms of Service”. 
  11. ^ „Twitter Search Is Now 3x Faster”. 6. 4. 2011. 
  12. ^ Humble, Charles (4. 7. 2011). „Twitter Shifting More Code to JVM, Citing Performance and Encapsulation As Primary Drivers”. InfoQ. Pristupljeno 15. 1. 2013. 
  13. ^ „Twitter overcounted active users since 2014, shares surge on profit hopes”. USA Today. 
  14. ^ Arrington, Michael (15. 7. 2006). „Odeo Releases Twttr”. TechCrunch. AOL. Pristupljeno 18. 9. 2010. 
  15. ^ Shaban, Hamza. „Twitter's stock plunges 19% after it reports a decline in users”. www.LATimes.com. Los Angeles Times. Pristupljeno 27. 7. 2018. 
  16. ^ „Twitter.com Traffic, Demographics and Competitors”. www.alexa.com. 
  17. ^ „Twitter via SMS FAQs”. Twitter Help Center. Arhivirano iz originala na datum 6. 4. 2012. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  18. ^ „Company - About”. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  19. ^ „Twitter turns six”. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  20. ^ „Analyst: Twitter Passed 500M Users In June 2012, 140M Of Them In US; Jakarta ‘Biggest Tweeting’ City”. TechCrunch. AOL. 30. 7. 2012. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  21. ^ „The Engineering Behind Twitter’s New Search Experience”. Arhivirano iz originala na datum 25. 3. 2014. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  22. ^ Competitive Analysis, Marketing Mix and Traffic
  23. ^ Swine flu's tweet tweet causes online flutter
  24. ^ Keach, Sean (12. 12. 2014). „Instagram now has more users than Twitter”. TrustedReviews. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  25. ^ Why Twitter’s C.E.O. Demoted Himself
  26. ^ „Twitter”. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  27. ^ „How Twitter Was Born”. 140 Characters. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  28. ^ „Technology”. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  29. ^ Carlson, Nicholas (13. 4. 2011). „How Twitter Was Founded - Business Insider”. Business Insider. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  30. ^ „Odeo Releases Twttr”. TechCrunch. AOL. 15. 7. 2006. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  31. ^ Malik, Om. „Gigaom Odeo RIP, Hello Obvious Corp”. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  32. ^ Madrigal, Alexis C. Atlantic. „Twitter's Fifth Beatle Tells His Side of the Story”. The. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  33. ^ „Ev Williams on Twitter's Early Years”. Inc.com. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  34. ^ Douglas, Nick. „Twitter blows up at SXSW Conference”. Gawker. Gawker Media. Arhivirano iz originala na datum 13. 11. 2010. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  35. ^ http://www.newsweek.com/id/35289
  36. ^ „To Twitter or Dodgeball at SXSW?”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  37. ^ „We Won!”. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  38. ^ „NASA Extends the World Wide Web Out Into Space”. NASA. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  39. ^ „Twitter Hires Adam Bain Away From News Corp. As President Of Revenue”. TechCrunch. AOL. 23. 8. 2010. Pristupljeno 10. 2. 2016. 
  40. ^ Stone, Biz (6. 6. 2009). „Not Playing Ball”. Twitter. 
  41. ^ Kanalley, Craig (12. 3. 2013). „Why Twitter Verifies Users: The History Behind the Blue Checkmark”. Huffington Post. Pristupljeno 9. 6. 2014. 
  42. ^ Cashmore, Pete (11. 6. 2009). „Twitter Launches Verified Accounts”. Pristupljeno 9. 6. 2014. 
  43. ^ „FAQs about verified accounts”. Arhivirano iz originala na datum 19. 7. 2016. 
  44. ^ „About verified accounts”. Arhivirano iz originala na datum 20. 7. 2016. 
  45. ^ „Announcing an Application Process for Verified Accounts”. Twitter. 19. 7. 2016. 
  46. ^ Burgess, Matt (20. 7. 2016). „Twitter opens verification to all”. Wired. Pristupljeno 16. 9. 2016. 
  47. ^ Tiku, Nitasha (10. 11. 2017). „Twitter's Authentication Policy Is a Verified Mess”. Wired. 
  48. ^ Dises, Jill (9. 11. 2017). „Twitter suspends blue check mark verifications”. CNN Tech. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  49. ^ TwitterSupport (9. 11. 2017). „Verification was meant to authenticate identity & voice but it is interpreted as an endorsement or an indicator of importance. We recognize that we have created this confusion and need to resolve it. We have paused all general verifications while we work and will report back soon” (tvit) — preko Твитер-a. 
  50. ^ jack (9. 11. 2017). „We should’ve communicated faster on this (yesterday): our agents have been following our verification policy correctly, but we realized some time ago the system is broken and needs to be reconsidered. And we failed by not doing anything about it. Working now to fix faster.” (tvit) — preko Твитер-a. 
  51. ^ Wagner, Kurt (12. 9. 2013). „Twitter Unveils Exclusive Feature For Verified Users”. Pristupljeno 9. 6. 2014. 
  52. ^ Spangler, Todd (9. 3. 2018). „Twitter CEO Wants to Open Up Verified Accounts to Everyone”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 3. 2018. 
  53. ^ „Your Twitter Feed Is About to Be Flooded With Polls”. Wired. 21. 10. 2015. Pristupljeno 23. 10. 2015. 
  54. ^ „Twitter: Most Followers”. Friend or Follow. Pristupljeno 19. 5. 2019. 
  55. ^ „Search by Twitter bio, name, URL, location, more”. Followerwonk. Pristupljeno 9. 5. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]