Teobald I od Navare

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Teobald I od Navare
Teobald I od Navare
Lični podaci
Datum rođenja(1201-05-30)30. maj 1201.
Mesto rođenjaTroa, Kraljevstvo Francuska
Datum smrti8. jul 1253.(1253-07-08) (52 god.)
Mesto smrtiPamplona, Kraljevina Navara
GrobKatedrala u Pamploni
Porodica
SupružnikGertrude of Dagsburg, Agnes od Božea, Margareta od Burbona, kraljica Navare
PotomstvoBlanka od Navare, vojvotkinja Bretanje, Teobald II od Navare, Beatrice of Navarre, Enrike I od Navare, Margareta od Navare, Duchess of Lorraine, Gil de Rada
RoditeljiTibo III od Šampanje
Blanka Navarska
DinastijaŠampanj,
(ogranak dinastije Bloa)
kralj Navare
Period1234 - 1253.
PrethodnikSančo VII od Navare
NaslednikTeobald II od Navare
grof Šampanje
Period1201 - 1253.
PrethodnikTibo III od Šampanje
NaslednikTibo V od Šampanje

Teobald I od Navare ili Tibo IV od Šampanje[1] (franc. Thibaut[1]; 30. maj 1201, Troa - 8. jul 1253, Pamplona) bio je kralj Navare[1] (1234—1253) i grof Šampanje[1] (1201—1253) iz dinastije Šampanj (ogranak dinastije Bloa).

Bio je sin[2] bogatog[3] francuskog plemića Tiba III, grofa Šampanje i Blanše i kćerke navarskog kralja Sanča VI i sestre drugog navarskog kralja Sanča VI.

Posle smrti svog ujaka 1234. godine preuzeo je navarski presto[2] i na vlast u njoj doveo novu dinastiju, dinastiju Šampanj.

Papa je 1239. godine počeo da propoveda nov krstaški pohod. Teobald se odazvao papinom pozivu i zajedno sa svojim starim prijateljem, bivšim vojvodom Bretanje Pjerom Moklerikom, krenuo u Palestinu. Iskrcao se u Akri i posle ugodne zime u njoj i nekoliko čarki sa muslimanima zaključio je čak i probitačnije primirje od primirja nemačkog cara Fridriha i vratio se kući zadovoljan. Teobald i Pjer su previše žurili tako da nisu uspeli da sprovedu u delo svoj ugovor sa sultanom pa je njihov posao dovršio sin engleskog kralja Henrija III, Ričard, erl Kornvola[4]. Ali, beskonačni razdori i međusobni ratovi nisu dali krstašima u Svetoj zemlji mogućnost da to iskoriste.[5]

Teobald je, zahvaljujući čuvenim[6] Šampanjskim sajmovima, bio među najbogatijom vlastelom u Francuskoj.[3] Šampanja koja se tada prostirala između gornjeg toka Some i pritoka Rajne, Sene i Loare, je od davnina bila pretvorena u veliku pijacu. U nekolicini njegovih gradova, kao što su bili Troa i Lanji na Marni, održavani su sajmovi. Teobald je određivao mesto gde će se sajam održati, podizao tezge, obezbeđivao naoružane ljude da održavaju red i sudije da rešavaju sporove i uspostavljao menjačnice novca da vode računa o velikom broju različitih valuta koje su donosili trgovci iz mnogih zemalja. Vreme održavanja sajmova rasporedio je tako da je jedan obično bio u toku u njegovim zemljama. Sami sajmovi bili su pažljivo organizovani. Svaki dan bio je predviđen za trgovanje određenim proizvodom ili grupom proizvoda. U danima trgovanja novac nije menjao ruke, ali računi su pažljivo vođeni. Onda bi, poslednjeg dana, svi trgovci doneli svoj novac u menjačnicu, zamenili ga za zvaničnu valutu sajma, trojsku livru, i podmirili račune. Teobald je naplaćivao carine za svu robu prodatu na sajmu, iznajmljivao tezge po visokim cenama, ubirao novčane kazne izrečene za kršenje pravila sajma i uzimao prihode od rada menjačnice. On je koristio ovaj novac da proširi svoju vlast i unapredi poslovanje sajma. Vlastelinima duž glavnih puteva kojima su trgovci stizali na sajmove nudio je feude u novcu, tj. godišnju platu, u zamenu za zakletvu vernosti i prihvatanje prihvatanje službe koja se prevashodno sastojala u zaštiti trgovaca na putu ka njegovim sajmovima.

Sajmovi u Šampanji postali su mesto gde su se sastajali trgovci iz Italije i sa severa. Italijani su dopremali robu iz Italije poput tkanina, kvalitetnih mačeva i veličanstvenih bojnih konja iz Lombardije.[7] Takođe su donosili svilene tkanine, šećer i začine koje su nabavljali u Siriji.[8] Ljudi sa dalekog severa dopremali su krzna, med i ostale proizvode velikih šuma. Iz Flandrije su stizale flandrijske tkanine, a iz Engleske dragoceni kalaj. Ovi sajmovi su tada bili najvažnije pijace u zapadnoj Evropi.

Kneževi i velikaši uglavnom su neposredno kupovali na sajmovima.[9]

Teobald je imao dva sina: Teobalda i Enrikea, buduće grofove Šampanje i kraljeve Navare.[2]

Umro je 8. jula 1253. godine u Pamploni. Nasledio ga je sin Teobald.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Stefan od Bloa (krstaš)
 
 
 
 
 
 
 
8. Teobald II od Šampanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Adela Normandijska
 
 
 
 
 
 
 
4. Henri I, grof Šampanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Engelbert, Duke of Carinthia
 
 
 
 
 
 
 
9. Matilda Koruška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Uta of Passau
 
 
 
 
 
 
 
2. Teobald III od Šampanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Luj VI
 
 
 
 
 
 
 
10. Luj VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Adelaida od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija od Francuske, grofica od Šampanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Vilijam X Akvitanski
 
 
 
 
 
 
 
11. Eleonora od Akvitanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Enora od Šatlroa
 
 
 
 
 
 
 
1. Teobald I od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ramiro Sančez, gospodar Monzona
 
 
 
 
 
 
 
12. Garsija Ramirez od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Kristina Rodrigez
 
 
 
 
 
 
 
6. Sančo VI od Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gilbert of L'Aigle
 
 
 
 
 
 
 
13. Margaret of L'Aigle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Juliana du Perche
 
 
 
 
 
 
 
3. Blanka Navarska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Raymond of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
14. Alfonso VII od Leona i Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Uraka od Leona i Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
7. Sanća od Kastilje, kraljica Navare
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ramon Berenger III
 
 
 
 
 
 
 
15. Berengarija od Barselone
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Douce I, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Pejnter 1997, str. 590.
  2. ^ a b v Pejnter 1997, str. 558.
  3. ^ a b Pejnter 1997, str. 280.
  4. ^ Pejnter 1997, str. 251.
  5. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 212.
  6. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 229.
  7. ^ Pejnter 1997, str. 258.
  8. ^ Pejnter 1997, str. 258-259.
  9. ^ Pejnter 1997, str. 259.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Teobald I od Navare na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теобалд_I_од_Наваре&oldid=27673586”