Teodora Dejanović Balšić
| Teodora | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Teodora Dejanović Balšić |
| Mesto rođenja | Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | posle 1397. |
| Supružnik | Žarko, Đurađ I Balšić |
| Potomstvo | vidi |
| Roditelji | Dejan Teodora Nemanjić |
| Dinastija | Dejanovići, Balšići |
| "gospođa" Zete | |
| Period | 1358—1379. |
Teodora Dragaš Dejanović Balšić, u monaštvu Ksenija (umrla posle 1397) je bila supruga vlastelina Žarka i Đurđa I Balšića.[1]
Brak sa Žarkom
[uredi | uredi izvor]Teodora je bila ćerka srpskog despota Dejana i Teodore Nemanjić, polusestre cara Dušana i rođene sestre Simeona Siniše Nemanjića. Dejan ju je udao za zetskog velikaša Žarka. Žarko je u prvim godinama vladavine Uroša Nemanjića vladao oblašću oko ušća Bojane. Tamo je zadržao dubrovački stoku na trgu Svetog Srđa. Uroš je poslao svog vlasteličića koji je primorao Žarka da se povuče. Sledeće godine Mletačka republika pominje Žarka kao tamošnjeg gospodara i prima ga za počasnog građanina zajedno sa njegovim naslednicima. Činjenica da se Žarko oženio ćerkom sevastokratora, odnosno despota, svakao ide u prilog činjenici da je pripadao krugu najuglednije vlastele Dušana jer bi brak Teodore i osobe manjeg ugleda bio malo verovatan. Teodora je sa Žarkom imala sina Mrkšu koji je imao udatu sestru kojoj su Dubrovčani 1402. godine darovali 100 perpera i oružanu pratnju. Ona je svakako bila ćerka Žarka, moguće u braku sa Teodorom.
Brak sa Đurđem
[uredi | uredi izvor]Teodora je bila prisutna na ovim prostorima sve do učvršćenja mletačke vlasti. Žarko je iznenada nestao sa istorijske scene u vreme kada uspon doživljava Đurađ Balšić. Nakon Maričke bitke Đurađ je oterao svoju prvu ženu Oliveru. Olivera je bila ćerka Vukašina Mrnjavčevića. Brak je sklopljen kako bi se stvorila veza između porodica Balšić i Mrnjavčević, ali nakon pogibije Vukašina i Uglješe nije biše bilo potrebe za brakom. Đurađ je oženio Teodoru kako bi se povezao sa Dejanovićima, najbližim preživelim srodnicima Nemanjića. Đurađ je umro 1378. godine. Teodora je 15. februara 1379. godine u Lješu, pošto je ponovo postala udovica, svela račune sa Đurđevim bratom Balšom. U dokumentu je Đurđev naslednik naveden prvi, ali bez ikakve titule dok Teodora nosi epitet "gospođa". Teodora kasnije sa sinom Konstantinom deluje u Skadru i Danju. Teodora je avgust i septembar 1397. godine provela u Dubrovniku odakle je otplovila u Valonu noseći darove od 100 perpera. Za sebe, sina Mrkšu i snaju Ruđinu obezbedila je dubrovačko građanstvo. Građanstvo je dobila i Ruđinina majka Komnina, ćerka Jovana Asena Komnina.
Potomstvo
[uredi | uredi izvor]Teodora je sa Žarkom imala jednog sina:
- Mrkšu Žarkovića (1363—1414) — upravljao Kaninom i Valonom (1396-1414).
- Moguće da je imala i ćerku koja se pominje u dubrovačkom dokumentu iz 1402. godine.
Sa Đurđem Balšićem je imala sledeću decu:
- Konstantin Balšić (umro 1402) — gospodar Kroje (1394-1402).
- Gojislava Balšić (umrla posle 1398) — supruga humskog vlastelina Radiča Sankovića.
- Evdokija Balšić
- Jelena Balšić
- Vanbračni sin Đurađ
Porodično stablo
[uredi | uredi izvor]| 2. Dejan (despot) | |||||||||||||||||||
| 1. Teodora Dejanović Dragaš Balšić | |||||||||||||||||||
| 24. Stefan Uroš I | |||||||||||||||||||
| 12. Milutin Nemanjić | |||||||||||||||||||
| 25. Jelena Anžujska | |||||||||||||||||||
| 6. Stefan Dečanski | |||||||||||||||||||
| 13. Ana Terter | |||||||||||||||||||
| 3. Teodora Nemanjić | |||||||||||||||||||
| 14. Jovan Paleolog (kesar) | |||||||||||||||||||
| 7. Marija Paleolog | |||||||||||||||||||
| 15. Irina | |||||||||||||||||||
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Veselinović & Ljušić 2002, str. 25.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008) [2001]. Српске династије (2. izd.). Београд: Службени гласник.
- Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
- Острогорски, Георгије (1963). . „Господин Константин Драгаш”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 287—294.
- Рајичић, Миодраг (1953). . „Севастократор Дејан”. Историски гласник. 6 (3-4): 17—28.
- Рајичић, Миодраг (1954). . „Основно језгро државе Дејановића: Прилози нашој историској географији”. Историски часопис. 4issue=1952-1953: 227—243.
- Ћирковић, Сима (1970). „Doba Balšića (prvi deo)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. str. 3—48.
- Ферјанчић, Божидар (1970). . „Севастократори и кесари у Српском царству”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 255—269.
- Ферјанчић, Божидар (1960). Деспоти у Византији и јужнословенским земљама (PDF). Београд: Научно дело.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
