Teorija H i Y

Teorije Х i Y su teorije motivacije ljudi koje je kreirao i razvio Daglas Makgregor na MIT školi menadžmenta šezdesetih godina dvadesetog veka a koriste se u menadžmentu ljudskim resursima, organizaciji i organizacionom razvoju. Teorije predstavljaju dva različita modela radne motivacije.

Stvarajući teoriju X i Y Daglas Makgregor je pokušao da izbegne nedostatke klasične teorije i neoklasične i da ih međusobno poveže.

Teorija Х

Teorija Х predstavlja, u osnovi, pristup pitanju radne motivacije. Osnovne pretpostavke ove teorije su da je čovek lenj, da radi samo koliko mora i ne voli odgovornost. On je, takođe, ravnodušan u odnosu na ciljeve preduzeća u kom radi. Zbog toga je rukovodstvo odgovorno za ljude i sredstva, za njihovo usmeravanje, nadgledanje i motivaciju sa namerom ostvarivanja ciljeva preduzeća.

Makgregor smatra da su ove postavke pogrešne i da meša uzroke i posledice. Opisano stanje kod ljudi ne prelazi iz ljudske prirode, već je to posledica stanja u kom se čovek nađe - a to je slabo rukovodstvo. Upravljanje i rukovođenje svedeno je na nadgledanje, kažnjavanje, prinudu i, kao takvi, postali neprikladni. Zbog toga, Makgregor je uveo teoriju Y, koja je suprotna od prethodne.

Teorija Y

Prema teoriji Y, ljudi poseduju mogućnost razvoja, i sposobni su da preuzmu odgovornost i usmere svoje ponašanje prema ciljevima preduzeća. Oni se ponašaju suprotno zbog lošeg rukovodstva. U tom smislu, zadatak rukovodstva je da ljudima omogući da saznaju i razvijaju svoje osobine. Izborom najpogodnijih načina upravljanja i rukovođenja treba da se uklanjaju prepreke i, na taj način, da se oslobode ljudske mogućnosti i usmere ka postizanju ciljeva preduzeća.

Očigledno je da teorija Y ima isti cilj kao i Х: moticacija ljudi ka postizanju ciljeva preduzeća. Razlika je u tome što Y teži da se to postigne na ljudskiji način, poštujući ličnost radnika.