Termodinamički sistem

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Termodinamički sistem je skup velikog broja čestica (reda 1023 čestica) sa idealizovanim mehaničkim i električnim osobinama, koji se može na neki način odvojiti, tj. razlikovati od okoline, tako da budu zadovoljeni zadati granični uslovi.

Pod termodinamičkim sistemima se najčešće podrazumevaju jednostavni sistemi, tj. homogene, izotropne i nenaelektrisane sisteme na koje ne deluju nikakva spoljašnja polja (električno, magnetno, gravitaciono), i koji su dovoljno veliki da se kod njih mogu zanemariti površinski efekti.[1]

Tipičan termodinamički sistem se sastoji iz toplotnog izvora (grejača) i odvoda toplote (hladnjaka). Ovakav sistem proizvodi mehanički rad preko klipova, poluga, zamajaca, i sl. Moguća je i obrnuta situacija gde mehanički rad ima za posledicu odvođenje toplote, i tada se sistem naziva toplotna pumpa, kao što je na primer frižider).

Stacionarnost[uredi]

Izolovani termodinamički sistem se odlikuje stacionarnošću, tj. osobinom da nakon određenog vremena dolazi u stacionarno stanje.

Vreme relaksacije sistema je karakteristično vreme potrebno datom izolovanom sistemu da dođe u stacionarno stanje. U slučaju da sistem zavisi od više parametara (r1, r2, ..., rn) i da za svaki od njih ima različito vreme relaksacije (t1, t2, ..., tn), karakteristično vreme za ceo sistem je najduži od vremenskih intervala t1, t2, ..., tn.

Primeri termodinamičkih sistema[uredi]

  • Tipičan termodinamički sistem je sistem koji proizvodi mehanički rad (preko klipova, poluga, zamajaca). On se sastoji iz toplotnog izvora (grejača) i odvoda toplote (hladnjaka).
  • Toplotna pumpa je termodinamički sistem kod kog mehanički rad ima za posledicu odvođenje toplote. Primer toplotne pumpe je frižider.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Thermodinamics and an Introduction to Thermostatistics, druga edicija, Hebert B. Callen