Tehnički crtač

Tehnički crtač je zanimanje koje od crteža „u olovci“ pravi crteže nacrtane tušem.

U svakom konstrukcionom birou gde se proizvodila nova tehnička dokumentacija na osnovu koje se vršila proizvodnja po fabrikama, pored inženjera konstruktora i tehničara postojali su i tehnički crtači. Pošto bi inženjer sa tehničarem dogovorio tj. dao mu smernice za izradu nekog tehničkog crteža, tehničar bi taj detalj nacrtao grafitnom olovkom na glatkom, belom i čvrstom papiru, poznatom pod imenom Hamer. Osobina hamera je bila da se olovkom pogrešno povučene linije lako mogle brisati gumicom. Kada bi crtež bio gotov i odobren dobijao ga je tehnički crtač. On bi crtež zalepio (po uglovima) na tablu za crtanje a preko crteža bi takođe pričvrstio vrstu papira pod imenom Paus. Paus je pre svega bio providan, čvrst i krut papir. Tehnički crtač bi potom uz pomoć rapidografa i tehničkih pera de fakto precrtao crtež koji imao za podlogu. Time bi se dobijao trajan crtež koji se po pregledu i potpisivanju-odobravanju od ovlašćenih lica odlagao u arhivu tehničke dokumentacije.

Na specijalnim mašinama za kopiranje uz pomoć amonijaka crteži sa pausa su se mogli kopirati na papir zvani Ozalid. Kopija je bila, u zavisnosti od vrste ozalida, obično u ružičastim ili plavkastim tonovima. Ozalidne kopije su se koristile za potrebe proizvodnje, bile su izložene habanju i uništavanju, dok bi se original na pausu čuvao za dalju upotrebu i nova kopiranja. U slučaju potrebe da se na originalnom crtežu na pausu nešto izmeni kao sredstvo za brisanje su korišćeni žileti ili specijalne gumice sa staklenim vlaknima.

Da bi se postao tehnički crtač bilo je dovoljno imati završenu osmogodišnju školu i kurs za tehničkog crtača koji je trajao oko tri meseca.

Vidi još

• Tabla za crtanje

Ipak tehnički crtači su morali mnogo znati o pravilima tehničkog crtanja, kada se i koje linije i strelice na crtežu koriste.

Posao je bio delikatan, pipav, tražio je dobar vid i sigurnu ruku. Takođe je trebalo voditi računo o tempu kojim se sušio tuš, redosledu tuširanja crteža kao i o čistoći celog crteža.

Pojavom računara i plotera kao i odgovarajućih programa za izradu dokumentacije (CAD Computer aided design)), potreba za tehničkim crtačima je prestala.