Teška konjica

Asirska konjica u doba Asurbanipala II (883-879. p. n. e.)

Teška konjica (engl. Heavy cavalry) je vojni termin koji označava konjicu namenjenu za udar - juriš i borbu prsa u prsa. U starom i srednjem veku, teška konjica bila je naoružana kopljem i mačem i zaštićena oklopom, koji je, sa raznim izmenama, ostao u upotrebi sve do 18. veka. U 19. veku oklopi su u teškoj konjici većinom napušteni, pa se ona od lake konjice više nije razlikovala opremom, kao ranije, već ulogom i upotrebom na bojištu: dok je laka konjica bila namenjena za izviđanje i gonjenje, teška konjica bila je namenjena za juriš i rešavanje bitke borbom prsa u prsa hladnim oružjem. Teška konjica postojala je u Evropi sve do Prvog svetskog rata, kada je ukinuta i zamenjena dragonima, lakom konjicom naoružanom puškama i obučenom za borbu pešice.

Istorija

Podela konjice na tešku i laku nastala je još u starom veku. Najveći deo konjanika bio je naoružan lakim bacačkim oružjem (džilit, luk i strela) i gotovo bez ikakve zaštitne opreme, formirajući laku konjicu. Manji deo konjanika raspolagao je oružjem za blisku borbu, imao kožnu ili metalnu zaštitnu opremu, i dejstvovao udarom. U starom veku teška konjica bila je malobrojna i manje značajna na bojištu, sa izuzetkom antičkih Makedonaca i Kartaginjana. U srednjem veku, teška feudalna viteška konjica bila je dominantan (a često i jedini) rod vojske u Evropi, a teška konjica ostala je važan faktor na evropskim bojištima sve do 19. veka. Primeri teške konjice u istoriji ratovanja uključuju:

• asirska konjica (od 8. veka pre n.e), naoružana lukom i nožem, ili kratkim mačem i kopljem, koja u 7. veku p. n. e. dobija i zaštitnu opremu (štit, verižnjača, kožne čakšire, čvrste čizme i šiljati šlem, i prekrivač za konja).
• heteri, teška makedonska konjica naoružana kopljem i mačem i zaštićena oklopom i štitom.
• katafrakti, teška konjica helenističkih i bliskoistočnih država u starom veku.
• vitezovi, teška feudalna konjica u srednjovekovnoj Evropi.
• arkebuziri, teška konjica naoružana vatrenim oružjem iz 16. veka.
• rajteri, teška konjica naoružana sabljom i pištoljem iz 17. veka.
• kirasiri, teška konjica naoružana sabljom i pištoljem iz 18. i 19. veka. Poslednje jedinice kirasira u Francuskoj zadržale su oklope sve do Prvog svetskog rata.

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 553-565