Tiringija

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slobodna država Tiringija
Freistaat Thüringen
Položaj Tiringije
Država Nemačka
Admin. centarErfurt
Ministar-predsednikBodo Ramelo (Levica)
Vladajuća strankaLevica, SPD i Savez 90/Zeleni
Površina16.172,50 km2
Stanovništvo2011.
 — broj st.2.224.000
 — gustina st.137,52 st./km2
 — ISO 3166-2DE-TH
Poslednji izbori14. septembar 2014.
Sledeći izbori2014.
Glasova u Saveznom savetu4
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Slobodna država Tiringija (nem. Freistaat Thüringen) leži u centralnoj Nemačkoj i jedna je od šesnaest država (nemački Bundesländer), sa površinom od 16.200 km2 i 2,45 miliona stanovnika. Glavni grad Tiringije je Erfurt.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Tiringija se graniči sa (počev od severa i u pravcu kazaljke na satu) Donjom Saksonijom, Saksonija-Anhaltom, Saksonijom, Bavarskom i Hesenom. U najveće gradove spadaju: Erfurt (200.000), Gera (110.000), Jena (103.000), Vajmar (64.000), Gota (50.000), Ajzenah (44.200) i Zul (46.700).

Najupadljivija geografska oblast Tiringije je Tiringijska šuma (Thüringer Wald), planinski lanac na jugozapadu. Na severozapadu u Turginiju spada i mali deo Harc planina. Istočni deo Tirginije je mahom ravničarski. Reka Zale teče kroz ove ravnice od juga ka severu.[1]

Vidi takođe: Spisak mesta u Tiringiji.

Tiringija je podeljena u 17 oblasti (Landkreise): Mapa Tiringije koja pokazuje granice oblasti

  1. Altenburger Land
  2. Ajhsveld
  3. Gota
  4. Grajc
  5. Hildburghauzen
  6. Ilm-Krajs
  1. Kifhojzerkrajs
  2. Nordhauzen
  3. Zale-Holcland
  4. Zale-Orla
  5. Zalfeld-Rudolštat
  6. Šmalkalden-Majningen
  1. Zemerda
  2. Zoneberg
  3. Unstrut-Hainih
  4. Vartburgkrajs
  5. Vajmarer Land

Osim toga postoji i šest nezavisnih gradova, koji ne spadaju ni u jednu oblast:

  1. Erfurt
  2. Ajzenah
  3. Gera
  4. Jena
  5. Zul
  6. Vajmar

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ime je dobila po Tiringijcima (Thuringii) narodu koji se tamo naselio oko 300. godine. Tiringija je došla pod franačku vlast u 6. veku, a kasnije će biti deo Svetog rimskog carstva. Nakon uništenja vladajuće ludoviške grofovske dinastije, 1247, i rata (1247—1264), zapadni deo je postao nezavisan pod imenom Hesen, i nikada više nije bio deo Tirginije. Većina preostale Tiringije je pala pod vlast dinastije Vetin iz obližnjeg Majsena, jezgra kasnijeg vojvodstva i kraljevstva Saksonije. Sa podelom kuće Vetina, 1485, Tiringija je pripala jednom delu porodice, i kasnije je podeljena u veći broj manjih država prema saksonskoj tradiciji deljenja nasleđa među muškim naslednicima. Ovo su bila saksonska vojvodstva. Činile su ih države Saksonija-Vajmar, Saksonija-Majningen, Saksonija-Altenburg, Saksonija-Koburg, Saksonija-Gota, Švarcburg-Zondershauzen, Švarcburg-Rudolštat i dve kneževine Rojsa (Reuß). One sada sačinjavaju državu Tiringiju. 'Tiringija' je postala čisto geografski koncept.

Uz napoleonsku Rajnsku konfederaciju stvorenu 1806, započelo je teritorijalna reorganizacija, što je potvrđeno na Bečkom kongresu (1814—1815) stvaranjem Nemačke konfederacije.

Tiringijske države unutar Nemačkog carstva su bile Saksonija-Vajmar-Ajsenah, Saksonija-Majningen, Saksonija-Altenburg, Saksonija-Koburg-Gota, Švarcburg-Zondershauzen, Švarcburg-Rudolštat i dve kneževine Rojsa.

U Vajmarskoj republici koja je nastala nakon Prvog svetskog rata, ove dinastičke mini-države su prestale da postoje. Tiringija je ponovo uspostavljena kao politički entitet 1920, spajanjem naslednih teritorija; samo su najjužniji delovi Saksonije-Koburg-Gote glasali da se pripoje Bavarskoj. Grad Erfurt, iako okružen tirginijskom teritorijom je ostao deo Pruske. Vajmar je postao nova prestonica Tirginije.[2]

Država Tiringija je bila pod sovjetskom okupacijom posle (1946) i podeljena u tri oblasti, 1952. godine tokom državno-administrativne reforme Istočne Nemačke. Ponovo je uspostavljena sa nešto izmenjenim granicama nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, 1990.[3]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Najveći gradovi[uredi | uredi izvor]

 

Izvor: ?
№ Grad Populacija
Erfurt
Erfurt
Jena
Jena 		1. Erfurt 203.485 Gera
Gera
Vajmar
Vajmar
2. Jena 106.915
3. Gera 95.384
4. Vajmar 63.236
5. Gota 44.371
6. Nordhauzen 41.926
7. Ajzenah 41.744
8. Zul 35.967
9. Altenburg 33.343
10. Milhauzen 33.235

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tiringija - srediste istorije i kulture Nemacke I deo”. Arhivirano iz originala 01. 02. 2021. g. Pristupljeno 28. 01. 2021. 
  2. ^ „Tiringija”. Pristupljeno 28. 1. 2021. 
  3. ^ „Tiringija”. Pristupljeno 28. 1. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tiringija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тирингија&oldid=26508944”