Титаник (film iz 1997)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Titanik (višeznačna odrednica).
Titanik
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslovTitanic
Žanrdrama
RežijaDžejms Kameron
ScenarioDžejms Kameron
ProducentDžejms Kameron
Glavne ulogeLeonardo Dikaprio, Kejt Vinslet
MuzikaDžejms Horner
Producentska
kuća		Paramount Pictures
Godina1997.
Trajanje194 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet200 miliona dolara
Zarada2,254 milijardi dolara
Veb-sajtwww.titanicmovie.com
IMDb veza

Titanik (engl. Titanic) je američki epski film iz žanra romantične katastrofe, premijerno prikazan 1997. godine kojeg je režirao, napisao, producirao i ko-montirao Džejms Kameron. Uključujući i istorijske i fikcionalne aspekte, film je zasnovan na izveštajima o potonuću RMS Titanika i ljubavnoj priči u kojoj su glavi protagonisti Rouz i Džek kao pripadnici različitih društvenih klasa koji se zaljubljuju na brodu tokom njegovog prvog i poslednjeg putovanja. Glavne uloge tumače Kejt Vinslet i Leonardo Dikaprio uz Bili Zejn, Keti Bejts, Frensis Fišer, Gloriju Stjuart, Bernarda Hila, Džonatana Hajd, Viktora Garbera i Bila Pakstona.

Kameronova inspiracija za film potekla je iz njegove fasciniranosti brodolomima. Takođe, on je smatrao da bi ljubavna priča prošarana ljudskim gubitkom bila od suštinskog značaja za prenošenje emocionalnog uticaja katastrofe. Produkcija filma je počela 1. septembra 1995.[1] kada je Kameron napravio snimke stvarne olupine Titanika. Moderne scene na istraživačkom brodu snimljene su na brodu Akademik Mstislav Keldiš (rus. Академик Мстислав Келдыш), kojeg je Kameron koristio kao bazu prilikom snimanja olupine. Za ponovno kreiranje potonuća RMS Titanika, korišćeni su modeli broda, kompjuterski generisane slike i rekonstrukcija Titanika izgrađenog u Baha studiju. Film su sufinansirali Paramaunt pikčers i Tventit senčuri Foks. Studio Panorama se bavio distribucijom u Severnoj Americi, dok je Tventit senčuri bio zadužen za međunarodnu distribuciju. Film Titanik bio je najskuplji film ikada snimljen do tada, sa produkcijskim budžetom od 200 miliona dolara.[2][3] Snimanje filma trajalo je od jula 1996. do marta 1997. godine.

Nakon američke premijere, 19. decembra 1997. godine, Titanik je postigao značajan kritičarski i komercijalni uspeh, a zatim je dobio brojna priznanja. Pohvaljen je zbog svojih vizuelnih efekata, glume (posebno Dikaprija, Vinsletove i Stjuarta), produkcijskih vrednosti, Kameronove režije, muzičke partiture, kinematografije, priče i emocionalne dubine. Nominovan za četrnaest Oskara, čime se izjednačio u broju nominacija sa holivudskim spektaklom „Sve o Evi” iz 1950, Titanik je osvojio jedanaest Oskara, uključujući nagradu za najbolji film i najbolju režiju, izjednačivši se sa filmom Ben-Hur iz 1959. po broju dobijenih Oskara. Sa početnom zaradom od preko 1,84 milijarde dolara, Titanik je bio prvi film čija zarada je prešla milijardu dolara. Sve do izlaska Kameronovog Avatara iz 2010. godine, film je držao rekord sa najvećom zaradom. U znaku obeležavanja stogodišnjice od potonuća broda, 4. aprila 2012. godine, objavljena je 3D verzija filma, koja mu je donela dodatnih 343,6 miliona dolara zarade. Ovim je ukupna zarada filma dostigla 2,254 milijardi dolara[4] što ga je svrstalo na drumom mestu ostvarenja koji su zaradili više od dve milijardu dolara. Godine 2017, film je objavljen za svoju 20. godišnjicu a 2023. izdata je remasterizovana verzija filma u okviru 25. godišnjice u 3D 4K HDR i haj frejm rejt tehnologiji. Film je svrstan u fundus Nacionalnog filmskog registra Sjedinjenih Američkih država zbog svog „kulturnog, istorijskog ili estetskog“ značaja.

Radnja filma[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1996. na istraživačkom brodu Akademik Mstislav Keldiš, lovac na blago Brok Lovet i njegov tim pretražuju ostatke RMS Titanika, duboko u Atlantskom okeanu. Nadajući se da će pronaći vrednu dijamantsku ogrlicu, iz olupine broda izvlače sef koji je pripadao Kaledonu Hokliju, poslednjem poznatom vlasniku čuvene ogrlice, poznate pod imenom Srce okeana. Međutim, umesto vrednog nakita, u sefu pronalaze skicu gole žene koja nosi ogrlicu, datiranu na 14. april 1912. godine, istog dana kada je Titanik udario u santu leda i nakon toga potonuo. Kako bi dobili što više podataka o sudbini Srca okeana, oni objavljuju poziv u medijima da im se javi svako ko ima više informacija o ovom crtežu. Na njihov apel, javlja se Rouz Doson Kalvert, tvrdeći da je ona osoba sa crteža. Brok dovodi Rouz i njenu unuku Lizi na Keldiš, gde ona rekonstruiše svoja sećanja na Titanik.

Godine 1912. u Sautemptonu, sedamnaestogodišnja Rouz Devit Bjuketr, njen bogati verenik Kaledon „Kal“ Hokli, njegov pomoćnik Lavdžoj i njena majka udovica, Rut, ukrcavaju se na Titanik. Rut naglašava da će Rouzin brak sa Kalom rešiti finansijske probleme porodice i zadržati njihov status više klase, koji je poljuljan nakon očeve smrti i brojnim dugovima koje je ostavio iza sebe. U međuvremenu, Džek Doson, siromašni mladi umetnik, i njegov prijatelj Fabricio, osvajaju u pokeru, dve karte za treću klasu za prvo Titanikovo putovanje ka Americi. Nakon što su isplovili, Rouz, izbezumljena zbog veridbi bez ljubavi i sputavanja od strane verenika, penje se preko ograde krme, nameravajući da skoči preko palube. Pojavljuje se Džek i nagovara je da odustane od prvobitnog plana i da se vrati na palubu. Kal zahvaljuje Džeku što je spasao njegovu verenicu i poziva ga na večeru. Rouz i Džek razvijaju prijateljstvo, njihovom druženju se oštro protive Kal i Rut, koja upozorava kćer da im je ovo jedina šansa da se izvuku iz siromaštva. Rouz, podučena ucenama verenika i majke, obeshrabruje Džeka za dalja druženja. Međutim, oni shvataju da se između njih javila ljubav oni nastavljaju svoja viđenja.

Rouz dovodi Džeka u svoju dnevnu sobu želeći da je on naslika golu sa ogrlicom Srce okeana. Kasnije, izbegavajući Kalovog slugu Lavdžoja, beže u tovarni prostor Titanika gde vode ljubav u automobilu. Njih dvoje kasnije odlaze na palubu gde postaju svedoci sudara broda i sante leda i čuju kako oficiri i brodski graditelji razgovaraju o ozbiljnosti situacije. Nakon što postaje jasno da će nepotopivi brod ipak potonuti, Rouz se vraća majci kako bi je upozorila na predstojeću katastrofu. Kal otkriva Džekovu skicu i Rouzinu uvredljivu poruku. U želi da se osveti, on nagovara Lavdžoja da podmetne Džeku ogrlicu, kako bi ga potom optužio za krađu. Džek je uhapšen i zatvoren u kancelariji glavnog brodskog policajca, a Kal stavlja ogrlicu u džepu svog kaputa. Dok se Rouzin čamac spušta u vodu, ona shvata da ne može da napusti Džeka i skače nazad na brod. Iznerviran i ljut, Kal uzima Lavdžojev pištolj i juri Rouz i Džeka u poplavljeni restoran prve klase. Oni uspevaju da pobegnu a Kal shvata da je svojoj verenici dao kaput u kojem je ogrlica. Kal se ukrcava u brod za spašavanje, predstavljajući se kao otac izgubljenog deteta.

Brodski orkestar iz prve klase, nastavlja da svira dok brod tone, a Džek i Rouz shvataju da nema više čamaca za spašavanje. Oni ostaju na brodu, dok on puca na dva dela. Pramac broda tone i vuče krmu za sobom. Krma se uzdiže vertikalno a Džek i Rouz se nalaze na mestu na kom su se upoznali, držeći se za ogradu. Nakon što je i krma potonula, u ledenoj vodi, oni pronalaze parče drveta ali ne uspevaju oboje da se popnu. Džek pomaže Rouz da se popne na drvenom ostatku vrata, dovoljnom samo za jednu osobu. Rouz obećava Džeku da će preživeti i živeti ispunjen život. On ubrzo umire usled hipotermije a Rouz spašava čamac koji se vratio po preživele putnike.

RMS Karpatija spasava preživele a Rouz izbegava Kala tako što se krije među putnicima predstavljajući se sa lažnim prezimenom kao Rouz Doson, što je zapravo bilo prezime nastradalog Džeka. Još uvek noseći Kalov kaput, otkriva da se u njegovom džepu nalazi ogrlica. Vrativši se u sadašnjost, Rouz govori da je čula da se Kal ubio nakon kraha berze 1929. godine. Nakon što je čuo Rouzinu priču, Brok odustaje od potrage za dijamantom, ne znajući šta za zaista zbilo s ogrlicom. Rouz se sama vraća na krmu Keldiša i iz džepa vadi Srce okeana koja se sve vreme nalazila kod nje, i baca je nazad u okean na mestu pronalaska olupine.[5][6] Dok ona naizgled spava u svom krevetu,[7] njene fotografije na komodi prikazuju detalje iz života koji govore da je živela onako kako je i obećala Džeku. Mlada Rouz se ponovo susreće sa Džekom na Velikom stepeništu Titanika, i njima aplaudiraju oni koji su preminuli na brodu.

Uloge i audicije[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Leonardo Dikaprio Džek Doson
Kejt Vinslet Rouz Devit Bjuketr
Bili Zejn Kaledon „Kal“ Hokli
Keti Bejts Margareta „Moli Braun“
Frensis Fišer Rut Devit Bjuketr
Glorija Stjuart starija Rouz Devit Bjuketr
Bil Pakston Brok Lovet
Bernard Hil kapetan Smit
Dejvid Vorner Lavdžoj
Viktor Garber Tomas Endruz
Džonatan Hajd Brus Izmej
Suzi Ejmis Lizi Kalvert
Deni Nuči Fabricio
Džejson Bari Tomi Rajan
Juan Stjuart Merdok
Joan Grifit Harold Lou
Erik Brejden Džon Džejkob Astor
Šarlot Čaton Medlin Estor
Bernard Foks Arčibald Grejsi
Majkl Ensin Bendžamin Džagenhajm
Fani Bret Madam Ober
Kamila Overbaj Rus Helga Dal
Ejmi Gejpa Trudi Bolt
Martin Džarvis Ser Daf Gordon
Rozalind Ers Ledi Daf Gordon
Rošel Rouz grofica od Rotesa
Roki Tejlor Bert Kartmel
Aleksandra Ovens Kora Kartmel
Elsa Rejven Ida Štraus
Lu Polter Isidor Štraus

Izmišljeni likovi[uredi | uredi izvor]

  • Kejt Vinslet kao Rouz Devit Bjuketr: Kameron je izjavio da je Vinsletova „imala ono što se traži” i da je postojao „kvalitet u njenom licu, u njenim očima” te da je znao da će „ljudi biti spremni da krenu sa njom” u priči o Titaniku.[8] Rouz je sedamnaestogodišnja devojka, poreklom iz Filadelfije, koja je primorena da se veri sa tridesetogodišnjim Kalom Hoklijem, kako bi njena majka Rut i ona mogle da zadrže status visoke klase koji je poljuljan usled smrti njenog oca. Rouz se, sa majkom i verenikom, ukrcava na RMS Titanik, kao putnica prve klase. Ubrzo upoznaje Džeka, siromašnog umetnika iz treće klase. Kejt je o svom liku izjavila: „Ona ima mnogo toga da pruži i ima veoma otvoreno srce. I želi da istražuje i proživi svet, ali [oseća] da se to neće dogoditi”.[8] Za ulogu Rouz Devit bile su razmatrane Gvinet Paltrou, Vinona Rajder, Kler Dejns, Gabrijel Anvar i Ris Viterspun.[9][10][11][12] Kada su one odbile ponudu, Kejt je vodila žestoko lobiranje za ulogu. Učestalo je slala Kameronu svoje beleške iz Engleske, što je naknadno rezultiralo pozivom u Holivud na audiciju. Kao i kod Dikaprija, direktorka kastinga Mali Fin je Kameron skrenula pažnju na Kejtin potencijal. Dok se stvara lik Rouz Devit, Džejms Kameron je na umu imao osobu sklonu karakteristikama Odri Hepbern, i u početku nije bio siguran da li je Kejt pravi izbor za ovu ulogu. Njegove sumnje ostale su i nakon probnog snimanja[9] a uloga joj je dodeljena tek nakon impresija koje su usledile usled snimanja probnih dijaloga sa Leonardom Dikaprijem. Kejt je toliko bila oduševljena Leonardovom glumom, da je Kameronu šapnula: „On je sjajan. Čak i ako ne izabereš mene, izaberi njega”. Nakon audicije i probnih snimanja, ona je Kameronu poslala ružu sa posvetom „Od tvoje Rouz”, aludirajući na ulogu protagonistkinje iz filma. Nedugo nakon toga, pozvala ga je i rekla mu: „Ne razumeš! Ja sam Rouz. Ne znam zašto se viđaš sa drugim [kandidatima]”. Njena upornost i talenat su na kraju ubedile Kamerona da joj dodeli ulogu.[9]
  • Leonardo Dikaprio kao Džek Doson: Kameron je pomenuo da mu je bilo potrebno da se glumci osećaju kao da su zaista bili na Titaniku, da iskuse tu živost i da „uzmu tu energiju i daju je Džeku, ... umetniku koji uzdiže svoje srce”.[8] Džek je putujući siromašni umetnik iz Čipevaa Folsta iz Viskonsina, koji je putovao širom sveta, uključujući i posetu Parizu. Njegov prijatelj Fabricio i on osvajaju dve trećerazredne karte za Titanik, pobeđujući u partiji pokera. Rouz ga privlači na prvi pogled i dobija priliku da se upoznaje sa njom, prilikom njenog pokušaja samoubistva. U znaku zahvalnosti što mu je spasio verenicu, Kal ga poziva na večeru, omogućivši mu da se pridruži putnicima prve i druge klase na jednu noć. Kameronov prvi izbor za ulogu Džeka bio je River Finiks, međutim on je preminuo krajem oktobra 1993. godine.[13] Pored Rivera, razmatrano je nekoliko etabliranih glumaca među kojima su Metju Makonahi, Kris O’Donel, Bili Krudap i Stiven Dorf, ali su oni bili stari da bi dočarali lik dvadesetogodišnjeg Džeka.[9][14] Za ovu ulogu bio je zainteresovan i Tom Kruz koji je poslao svoju ponudu, ali njegova cena je bila previsoka.[14] Potom je Kameron ponudio ulogu Džaredu Letou, ali je on odbio audiciju.[15] Nakon njega, ponuda je upućena Leonardu Dikapriu. Leonardo je bio pozvan na audiciju u Holivudu i kada mu je dat tekst za čitanje i predloženo probno snimanje, on je začuđujuće odreagovao jer je smatrao da ima dovoljnog glumačkog iskustva da zaobiđe kastinge. Pošto je oklevao da pročita scenario, Kameron se zahvalio Leonardu na dolasku, smatrajući ga neozbiljnim. Nakon pregovaranja, Leonardo je pristao na snimanje i Džeremi Sisto uradio je nekoliko probnih snimanja sa Kejt Vinclet i još tri glumice koje su razmatrane za ulogu Rouz.[16] Kameron je verovao u Leonardove sposobnosti i objasnio mu je veličinu projekta i zašto neće da napravi greške pri izboru glumaca, te da je zbog toga važna ozbiljnost u radu i pristupu projektu. Prilikom stvaranja Džekovog lika, Kameron je zamišljao Džejmsa Stjuarta.[9] Iako je Džek Donsom (engl. Jack Dawson) izmišljeni lik, na groblju Fervju u Halifaksu u Novoj Škotskoj, gde je sahranjena 121 žrtva, nalazi se grob sa natpisom „J. Dawson“. Pravi Dž. Doson je bio Džozef Doson, radnik sa Titanika. „Tek nakon što je film izašao, saznali smo da postoji nadgrobni spomenik Dž. Dosona“, rekao je producent filma, Džon Landau, u jednim od svojih intervjua.[17]
  • Bili Zejn kao Kaledon „Kal“ Hokli: Rouzin arogantan i snobovski tridesetogodišnji verenik, sin i naslednik čeličane uz Pitsburgu. Nakon što je nekoliko puta posramljen zbog Rouzinog ponašanja i bliskog prijateljstva sa Džekom, postaje sve više ljubomoran i okrutan. Uloga je prvobitno ponuđena Metju Makonahiju a potom i Robu Louu.
  • Frensis Fišer kao Rut Devit Bjuketr: Rouzina majka udovica, koja organizuje kćerkinu veridbu sa Kalom kako bi zadržala status svoje porodice u visokom društvu. Kao i mnogi aristokratski putnici prikazani u filmu, njen lik odlikuje elitističkim i frivolnim ponašanjem. Ona voli svoju ćerku, ali veruje da je društveni položaj važniji od braka iz ljubavi. Ima veliku odbojnost prema Džeku, zbog njegovog siromaštva, i pored toga što je spasio život njenoj ćerci.
  • Glorija Stjuart kao Rouz Doson Kalvert, starija Rouz: Rouz pripoveda svoje sećanje i vraća priču u 1912. godinu kada je bila jedna od putnica sa Titanika. Povodom ovog lika Kameron je izjavio: „Da bih video sadašnjost i prošlost, odlučio sam da stvorim izmišljenu preživelu osobu koja ima [blizu] 101 godinu, a ona nas na neki način povezuje kroz istoriju.“ Stogodišnja Rouz daje Broku Lovetu informacije u vezi sa ogrlicom Srce okeana, nakon što je on otkrio njen crtež u sefu sa olupine Titanika. Po prvi put od brodoloma, ona deli svoju priču o Džeku. U trenutku snimanja filma, Glorija je imala 87 godina, i uz pomoć šminke, postignut je efekat starije osobe. Direktorka za kasting Mali Fin dobila je zadatak da, među penzionisanim glumicama iz zlatnog doba tridesetih i četrdesetih godina, pronađe odgovarajuću osobu. Kameron je izjavio da ne zna ko je Glorija Stujart i da je za ulogu starice Rouz razmatrao glumicu Fej Vrej. Nakon upoznavanja, Kameron je bio impresioniram Glorijom i njenim „lucidnim i sjajnim duhom”, u kom je video vezi sa „duhom Kejt Vinslet”., Povodom izbora Glorije, Kameron je izjavio: „Video sam tu radost života kod obe, tako da sam smatrao da će publika moći da napravi taj kognitivni skok da je to ista osoba.“
  • Bil Pakston kao Brok Lovet: Lovac na blago koji, zajedno sa svojim timom, traga za dijamantom sa ogrlice „Srce okeana“ u olupini Titanika. On se uz pomoć ruske podmornice Mir 2, sa istraživačkog broda Akademik Mstislav Keldiš, spušta u dubine Atlantskog okeana. Vreme i sredstva za njegovu ekspediciju ističu, a pošto nije pronašao dijamant, rešava da pronađe osobu koja zna nešto više o crtežu na kojem je nacrtana ogrlica. Nakon što je saslušao Rouzinu priču, shvatio je da je potrošio tri godine razmišljajući o Titaniku na pogrešan način i da ga sve do sada nije razumeo.
  • Suzi Ejmis kao Lizi Kalvert: Rouzina unuka, koja prati staru babu na istraživački brod Keldiš i saznaje sve o romantičnoj prošlosti svoje babe i Džeka Dosona.
  • Deni Nuči kao Fabricio: Džekov prijatelj italijanskog porekla, koji se zajedno sa njim Ukrcava na RMS Titanik u nadi da će u Americi imati bolji život. Fabricio ne uspeva da se ukrca u čamac za spašavanje i gine tako što na njega pada jedan od dimnjaka Titanika, prilikom brodoloma.
  • Dejvid Vorner kao Spajser Lavdžoj: Bivši policajac iz Pinkertona, Lavdžoj je Kalov batler i telohranitelj, koji motri na Rouz i izražava sumnje u okolnosti pod kojima je Džek spasio Rouz. Umire kada brod puca na dva dela. Ovo je drugo Dejvidovo pojavljivanje u ostvarenju o Titaniku, prethodno se pojavljujući u TV miniseriji „Es-O-Es Titanik” (engl. S.O.S. Titanic).
  • Džejson Bari kao Tomi Rajan: Irski putnik treće klase koji se sprijateljava sa Džekom i Fabricijem. Tomi je ubijen kada ga je uspaničeni prvi oficir Mardok slučajno gurnuo i upucao.

Istorijski likovi[uredi | uredi izvor]

Iako film nije zamišljen kao potpuna rekonstrukcija događaja, on prikazuje nekoliko istorijskih ličnosti.

  • Keti Bejts kao Margareta „Moli“ Braun“: Druge žene iz prve klase, uključujući i Rut, gledale su na Moli kao na „vulgarnu” skorojevićku. Prijateljski je nastrojena prema Džeku, i daje mu odelo, namenjenom svome sinu, za večeru u čast Rouzinog spasavanja. Istoričari su je prozvali „Nepotopiva Moli” jer je, uz podršku drugih žena, nagovorila intendant čamca za spasavanje s broje 6, Roberta Hičensa, da se vrati i traga za preživele putnike. Neki istorijski aspekti njenih napora i svađe sa nadzornikom su prikazani u filmu.
  • Viktor Garber kao Tomas Endruz: Graditelj broda, Tomas, je prikazan kao ljubazan i pristojan čovek sa skromnim pogledima na svoje graditeljsko dostignuće. Nakon sudara, on pokušava da ubedi ostale da je „matematički izvesno” da će brod uskoro potonuti. U jednoj od njegovih poslednjih scena, prikazan je kako stoji pored sata u sobi za pušenje, žaleći zbog svog neuspeha u gradnji snažnog i sigurnog broda. Iako je ova scena iz filma postala jedna od najpoznatijih, ova priča je preuzeta iz knjige „Thomas Andrews: Shipbuilder” iz 1912. godine, i potiče od Džona Stujarta, jednog od brodskih stujarda koji je zapravo napustio Titanik u oko 1.40 sati ujutru, ukrcavši se na čamac za spasavanje broj 15. Bilo je svedočenja koja su tvrdila da je Tomas viđen i nakon te satnice. Pretpostavlja se da je Tomas nakratko bio u sobi za pušenje, kako bi sabrao misli, a potom nastavio da pomaže u evakuaciji putnika i posade. U jednom od svedočenja pominje se da je viđen kako baca ležaljke u vodu, kako bi ih koristili ljudi koji su već bili u okeanu. Tomas je poslednji put viđen kako napušta brod, neposredno pred njegovo potonuće.
  • Bernard Hil kao Edvard Džon Smit: Smit je kapetan Titanika i planirao je da ovo bude njegovo poslednje putovanje, pre odlaska u penziju. U filmu je prikazano da umire u kormilarnici na mostu, držeći se za kormilo dok brod tone, nakon što prozori prostorije eksplodiraju od pritiska vode. U stvarnosti postoje suprotstavljeni izveštaji o tome da li je umro na ovaj način ili se nešto kasnije smrznuo u vodi, u blizini prevrnutog „B” čamca za spašavanje.
  • Džonatan Hajd kao Brus Izmej: Neupućen i drzak generalni direktor kompanije Vajt Star Lajn u čijem se vlasništvu nalazi Titanik. U filmu je upečatljiva scena u kojoj ubedžuje kapetana Smita da ubrza, kako bi stigli na svoje odredište pre planiranog vremena i time oborili još jedan rekord. Iako se ovo često koristi u popularnim prikazima katastrofe, ovaj događaj nije potkrepljen dokazima. Nakon brodoloma, ukrcava su u jedan od poslednjih čamaca za spašavanje Kelapsibl Ce (engl. Collapsible C), neposredno pre spuštanje čamca u okean. Zbog ovog poteza, tadašnja štampa i javnost prozvali su ga za kukavicu jer je zauzeo mesto u čamcu, dok su mnoge žene i deca preminuli od davljenja i smrzavanja.
  • Erik Brejden kao Džon Džejkob Astor IV: Putnik prve klase i najbogatiji čovek na brodu, koji je na putovanje krenuo sa svojom osamnaestogodišnjom suprugom Medlin. Najupečatljivija njegova scena je ona u kojoj ga Rouz prestavlja Džeku u restoranu prve klase, a Džon ga povezuje sa bogatom porodicom „Donson iz Bostona”, misleći za njega da je i on putnik prve klase i član bogate porodice. Džon je poslednji put viđen kod Velikog stepeništa, dok se staklena kupola obrušava i voda navire unutra.
  • Bernard Foks kao Arčibald Grejsi IV: U filmu je prikazan dok komentariše Kalu da žene i mašine ne idu zajedno, čestitajući Džeku što je spasio Rouz od pada s broda, ne znajući da je zapravo to bio pokušaj Rouzinog samoubistva. Kasnije je viđen kako nudi pomoć da odvete Rouz i Džek do poslednjeg čamca za spasavanje. Bernardu je ovo druga uloga u ostvarenju koje prikazuje potonuće Titanika. Godine 1958. tumačio je lik britanskog mornara, Frederika Fila, u filmu „Noć za pamćenje”.
  • Majkl Ensin kao Bendžamin Gugenhajm: Bogati vlasnik rudnika koji putuje prvom klasom sa svojom francuskog ljubavnicom Madam, Aubert, dok ga žena i tri ćerke čekaju kod kuće. Kada se Džek pridružuje ostalim putnicima na večeri u čast Rouz, Bendžamin ga naziva „boemom”. Poslednji put je viđen kod Velikog stepeništa u trenutku potonuća, obučen u odelo i bez pojasa za spasavanje.
  • Džonatan Evans-Džouns kao Volas Hartli: Vođa brodskog orkestra i violinista koji, zajedno sa svojim kolegama, svira dok brod tone. U poslednjim trenucima, on izvodi hrišćansku pesmu „Nearer, My God, to Thee” (u slobodnom srp. преводу Ближе, мој Господе, теби), i umire u potonuću Titanika.
  • Mark Lindzi Čepmen kao Henri Vajld: Glavni brodski oficir koji dopušta Kalu da se ukrca u čamac za spasavanje, jer ima dete u naručju. Pre nego što umire, pokušava da prizove čamce da se vrate po još putnika. Nakon što umre od smrzavanja, Rouz koristi njegovu zviždaljku da pozove pomoć i privuče pažnju petog oficira Loua, zavaljujući kojem je spašena.
  • Juan Stjuart kao prvi oficir Vilijam Merdok, oficir zadužen za most kada je Titanik udario u santu leda. Tokom jurnjave za čamcima za spasavanje, Mardok u trenutku panike puca u Tomija Rajana, kao i u još jednog putnika, a zatim izvrši samoubistvo pucajući sebi u glavu. Kada je Mardokov nećak Skot video film, prigovorio je da je njegov ujak prikazan kao štetan po Mardokovu herojsku reputaciju. Nekoliko meseci kasnije, potpredsednik Foksa Skot Nison otišao je u Dalbiti, u Škotskoj, gde je Merdok živeo, da se lično lično izvini, a takođe je uručio donaciju od 5000 funti srednjoj školi Dalbiti kako bi podstakao školsku Memorijalnu nagradu Vilijama Merdoka. Kameron se izvinio u komentaru na DVD-u, ali je naveo da je bilo oficira koji su pucali da bi sproveli politiku „prvo žene i deca“. Prema Kameronu, on je prikazao Merdoka je „časnog čoveka“, a ne čoveka koji se „pokvario“ ili kao „kukavičku ubicu“. Dodao je: „Nisam siguran da biste danas našli isti osećaj odgovornosti i potpune predanosti dužnosti. Ovaj tip je porinuo polovinu svojih čamaca za spasavanje pre nego što je njegov kolega na levoj strani čak i porinuo jedan. To govori nešto o karakteru i junaštvu.“
  • Džonatan Filips kao drugi oficir Čarls Lajtoler. Lajtoler je preuzeo odgovornost za evakuaciju sa strane. Film prikazuje kako Lajtoler obaveštava kapetana Smita da će biti teško videti sante leda bez odbijanja vode o njih, i nakon sudara, sugeriše da bi posada trebalo da počne da ukrcava žene i decu u čamce za spasavanje. Vidi se kako maše pištoljem i preti da će ga upotrebiti za održavanje reda. Može se videti na vrhu sklopivog čamca B kada se prvi dimnjak sruši. Lajtoler je bio najviši oficir koji je preživeo katastrofu

Pojavljivanja[uredi | uredi izvor]

Nekoliko članova posade Akademika Mstislava Keldiš pojavljuje se u filmu, uključujući Anatolija Sagaleviča, tvorca i pilota samohodnog vozila koje pretražuje olupinu Titanika.[18] Anders Falk, koji je snimio dokumentarac o scenografiji filma za Istorijsko društvo Titanik, pojavljuje se u filmu u ulozi švedskog imigranta kojeg Džek Doson upoznaje kada uđe u njegovu kabinu. Tu su i Edvard Kamuda i Karen Kamuda, tadašnji predsednik i potpredsednik Istorijskog društva, koji su služili kao konsultanti za film, a u filmu se pojavljuju kao statisti.[19][20]

Predprodukcija[uredi | uredi izvor]

Pisanje i inspiracija[uredi | uredi izvor]

Džejms Kameron je dugo bio fasciniran brodolomima, i za njega je Titanik bio „Mont Everest među brodolomima”. Skoro je prošao tačku u svom životu kada je osetio da bi mogao da razmisli o podvodnoj ekspediciji, ali je izjavio da još uvek ima „mentalni nemir” da živi život od kojeg je odustao kada je prešao sa nauke na umetnost na koledžu. Kada je snimljen IMAX film, Titanica, napravljen od snimaka olupine broda, Kameron je odlučio da zatraži holivudsko finansiranje za sopstvenu ekspediciju. To nije bilo zato što sam posebno želeo da snimim film, rekao je Kameron. „Hteo sam da zaronim do olupine.”

Kameron je napisao scenario za film o Titaniku, i sastao se sa rukovodiocima 20th Century Fox, uključujući Piterom Černinom, i film predstavio kao „Romeo i Julija na Titaniku“. Kameron je rekao da rukovodioci nisu bili uvereni u komercijalni potencijal, i da su se umesto toga nadali akcionim scenama sličnim njegovim prethodnim filmovima. Oni su odobrili projekat jer su se nadali dugoročnoj poslovnoj vezi sa Kameronom.

Kameron je ubedio Foksa da promoviše film na osnovu publiciteta koji je dat snimanjem olupine Titanika, i organizovao nekoliko ronjenja u periodu od dve godine. Takođe je ubedio filmski studio da bi snimanje prave olupine za filmske scene, umesto simulacije sa specijalnim efektima, donelo vrednost: „Možemo ili da uradimo [snimke] sa razrađenim modelima i snimcima za kontrolu pokreta i CG i sve to, što će koštati X iznosa novca – ili možemo potrošiti X plus 30 posto i zapravo zaroniti i snimiti pravu olupinu.“

Posada je 1995. zaronila do olupine u Atlantskom okeanu 12 puta. Posao je bio rizičan, jer je pritisak vode mogao da ubije posadu ako bi postojao mali nedostatak u podvodnoj strukturi. Pored toga, nepovoljni uslovi su sprečili Kamerona da dobije snimke. Tokom jednog zarona, jedna od podmornica se sudarila sa trupom Titanika, oštetivši i podmornicu i brod, i ostavivši delove omotača propelera podmornice razbacane oko broda. Spoljna pregrada Kapetanove odaje se urušila, otkrivajući unutrašnjost, a oštećen je i prostor oko ulaza u Veliko stepenište.

Spuštanje na mesto događaja naglasilo je posadi da katastrofa Titanika nije bila samo priča već stvarni događaj sa stvarnim gubitkom života. Kameron je rekao: „Radeći oko olupine toliko vremena, dobijate tako snažan osećaj duboke tuge i nepravde zbog toga, kao i poruke o tome.” Osećao je „veliki plašt odgovornosti” da prenese emotivnu poruku priče, jer je bio svestan da možda nikada neće biti drugog režisera koji bi posetio olupinu.

Srce okeana[uredi | uredi izvor]

Jedan od najprepoznatljivijih rekvizita korišćenih u filmu je ogrlica Srce okeana (engl. Heart of the Ocean). Za dizajn Srca okeana londonska juvelirnica Asperi end Gerard (engl. Asprey & Garrard) je koristila kubne cirkonije u kombinaciji sa belim zlatom kako bi napravila ogrlicu u edvardijanskom stilu.[21] Juvelirnica je napravila nekoliko verzija ogrilica dok nije došla do konačna tri različita i jedinstvena modela. Dve od tri ogrlice, ogrlice J. Peterman i Asprey, su korišćena tokom snimanja Titanika.

Treći i konačni dizajn nije korišćen na filmu. Nakon planetarnog uspeha, zlatara Asperi end Gerard je dobila zadatak da dizajnira autentičnu ogrlicu na osnovu originalnih rekvizita koji se prikazuju na filmu. Kao rezultat, juvelirnica je napravila ogrlicu od platine sa 171-karatnim cejlonskim safirom u kombinaciji sa 103 dijamanta.[21] Safir kruškastog oblika ima suptilan rascep koji asocira na srce. Na lancu su korišćeni beli dijamanti s kruškastim, okruglastim i markiz rezom. Dijamanti su raspoređeni i oko safirnog kamena, pričvršćeni za krunicu priveska. Ogrlica Srce okeana je donirana aukcijskoj kući Sotbis u okviru humanitarne akcije za Memorijalni fond princeze Dajane i fond Južne Kalifornije za borbu protiv AIDS-a. Ogrlica je prodata klijentu juvelirnice za 1,4 miliona američkih dolara[22] uz klauzulu da novi vlasnik dozvoli da Selin Dion ponese ogrlicu na ceremoniji dodele nagrade Oskara 1998 godine, koja je održana dve noći nakon aukcije. To je ujedno bilo i poslednje javno prikazivanje ogrlice.

Filmska muzika[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: My Heart Will Go On

Dok je pisao scenario za Titanik, Kameron je slušao rad irske pevačice Enje,[23] kojoj je kasnije ponudio priliku da komponuje za film. Međutim, Enja je odbila ponudu[24] i Kameron je umesto nje izabrao Džejmsa Hornera. Njih dvojica su i ranije sarađivali, sve do burnog iskustva prilikom rada na filmskom ostvarenju Osmi putnik 2.[25] Rad na Titaniku ponovo je ujedinio njihovu saradnju i prijateljstvo koje je trajalo sve do Hornerove smrti.[26] Za vokal koji se čuje tokom filma, a koji je Erl Hičner iz Volstrit džornala kasnije opisao kao „evokativan“, Horner je odabrao norvešku pevačicu Sisel. Posebno mu se dopadalo kako je izvela pesmu Eg veit i himmerik ei borg (u slobodnom prevodu Znam da na nebu postoji zamak). Pre nego što je odabrao Sisel kao glas za stvaranje specijalnih raspoloženja u filmu, Horner je razmatrao između dvadeset pet i trideset drugih vokala.[27]

Kameron je bio striktan u svojoj prvobitnoj želji da se u filmu ne pevaju pesme. Zbog toga su Horner i tekstopisac Vil Dženings, u tajnosti radili na pesmi My Heart Will Go On (u prevodu Moje srce će nastaviti). Horner je sačekao dok Kameron nije bio u odgovarajućem raspoloženju pre nego što mu je predstavio pesmu. Nakon što ju je preslušao nekoliko puta, Kameron je dao svoje odobrenje, iako je bio zabrinut da bi će biti kritikovan zbog toga što je „na kraju filma postao komercijalan“. Kameron je takođe želeo da smiri uznemirene rukovodioce studija i „uvideo je da hit pesma iz njegovog filma može imati samo pozitivan faktor u filmskom kraju“.

Nagrade i nominacije (Američke filmske akademije)[uredi | uredi izvor]

Titanik je drugi film u istoriji (sada već jedan od tri) koji je osvojio jedanaest oskara. Takođe, to je najprofitabilniji film u istoriji i prvi film koji je u celom svetu zaradio više od jedne milijarde dolara.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nominacije[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Titanik (1997)”. imdb.com (na jeziku: eng). Pristupljeno 9. februar 2023. 
  2. ^ S. Sandler,, Kevin; Studlar, Gaylyn (1999). Titanic: Anatomy of a Blockbuster (na jeziku: eng). Rutgers University Press. ISBN 9780813526690. Pristupljeno 9. februar 2023 — preko Google Books. 
  3. ^ W. WELKOS, ROBERT (11. 2. 1988). „The $200-Million Lesson of ‘Titanic’”. Los Angeles Times (na jeziku: eng). Pristupljeno 9. februar 2023. 
  4. ^ „Titanic (1997)”. boxofficemojo.com. Box Office Mojo. Pristupljeno 9. februar 2023. 
  5. ^ „Titanik”. RTS. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  6. ^ „Titanik”. Moj Tv. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  7. ^ James Cameron (2005). Audio Commentary (DVD). 20th Century Fox. „The big ambiguity here is 'is she alive and dreaming' or 'is she dead and on her way to Titanic heaven?' I'll never tell. Of course, I know what we intended....The answer has to be something you supply personally; individually.” 
  8. ^ a b v „Heart of the Ocean: The Making of Titanic. THE BEST OF.”. 1997—1998. 
  9. ^ a b v g d „Titanic. Man overboard! After a production as lavish and pricey as the doomed ship itself, James Cameron finally unveils his epic film. But will it be unsinkable?”. Entertainment Weekly. 7. 11. 1997. str. 1—7. Arhivirano iz originala 26. 3. 2010. g. 
  10. ^ „Star Misses. Nicole Kidman in "The Reader"? Gwyneth Paltrow aboard "Titanic"? How some of the biggest names in Hollywood lost out on some of its biggest roles.”. Forbes. 25. 2. 2009. Arhivirano iz originala 4. 11. 2015. g. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  11. ^ „'Titanic' Casting: What Other Stars Were Considered For James Cameron's Masterpiece?”. Huffington Post. 22. 6. 2012. Arhivirano iz originala 13. 3. 2016. g. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  12. ^ Warrington, Ruby (29. 11. 2009). „Claire Danes: the secretive starlet”. The Times. London. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  13. ^ Ashton, Will (15. 9. 2022). „12 Actors Who Could've Been Cast In Titanic”. CinemaBlend. Future plc. Pristupljeno 13. 12. 2022. „James Cameron had originally considered River Phoenix for the role, but the young actor tragically passed away before he could be asked to play the leading man part.” 
  14. ^ a b „James Cameron's Titanic”. Media Awareness Network. Arhivirano iz originala 9. 6. 2011. g. Pristupljeno 24. 1. 2010. 
  15. ^ „Leonardo DiCaprio or Kate Winslet: Which 'Titanic' Star Has the Better Career?”. The Daily Beast. The Newsweek Daily Beast Company. 4. 4. 2012. Arhivirano iz originala 7. 11. 2016. g. Pristupljeno 23. 4. 2012. 
  16. ^ „'Clueless' Actor: I Was "Heartbroken" After Losing 'Titanic' Role to Leonardo DiCaprio”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 6. 2019. g. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  17. ^ „Titanic: Visiting The Grave Of The Real J. Dawson In Halifax”. Huffington Post. 4. 4. 2012. Arhivirano iz originala 7. 4. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  18. ^ Ed W. Marsh (1998). James Cameron's Titanic. London: Boxtree. str. 3–29. 
  19. ^ Marcus, Jon (8. 4. 2012). „A Titanic Obsession”. Boston Globe. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 11. 5. 2014. 
  20. ^ Anders Falk (2005). Titanic Ship's Tour (DVD). 20th Century Fox. 
  21. ^ a b Davidson, Terry (11. 3. 1998). „Real 'Titanic' Necklace to Benefit Diana's Trust: Movie's Paste Necklace Recreated with Real Jewels” (intervju). Intervju sa Diane Sawyer. Arhivirano iz originala 1. 8. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  22. ^ Van Der Voort, Jane (11. 2. 2001). „Heart of the Matter”. The Toronto Sun. 
  23. ^ „Soundtrack to 'Titanic' Rises to No. 1”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. februar 2023. 
  24. ^ „Ireland's Enya on How Life by the Sea Influenced Her Music”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. februar 2023. 
  25. ^ „'He was a good friend, and he was very funny': Hollywood director James Cameron on working with Titanic, Avatar and Aliens composer James Horner”. Royal Albert Hall (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. 2. 2023. 
  26. ^ „James Cameron Remembers Working With James Horner”. Vulture (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. februar 2023. 
  27. ^ Hitchner, Earle (12. 3. 1998). „In Titanic's Wake: A Voice to Remember . . .”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 1. 12. 2020. g. Pristupljeno 10. februar 2023. 

Buduća čitanja[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Титаник_(филм_из_1997)&oldid=27549163”