Toant

Toant (grč. Θώας) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Etimologija

Ime Toant ima značenje „siloviti“ ili „hitri“.

Mitologija

• Prema Apolodoru, Ikarijev i Peribejin ili Polikastin sin i Penelopin brat.

• U Homerovoj „Ilijadi“, ali i prema Apolodoru, Higinu, Pausaniji i Vergilijevoj „Enejidi“, bio je kralj Pleurona i Kalidona. Pošto je bio jedan od prosilaca lepe Helene, vodio je Etoljane protiv Trojanaca u trojanskom ratu, a bio je i jedan od junaka sakrivenih u trojanskom konju. U ratu se istakao ne samo junaštvom, već i rečitošću. Nakon razaranja Troje, vratio se u domovinu. Nekoliko godina kasnije, stigao mu je Odisej, koji je po Neoptelemovoj odluci morao da napusti Itaku, zbog masakra koji je počinio nad prosiocima svoje supruge Penelope. Odisej se oženio Toantovom kćerkom i sa njom imao sina Leontofona. Ovaj Toant je bio sin Andremona i Enejine kćerke Gorge.

• Bio je sin Dionisa i Arijadne (ili Boristena) i vladao je ostrvom Lemnom, sve dok žene sa ostrva nisu rešile da kazne svoje muževe zbog neverstva pa su ih sve ubile. Njega je spasila kćerka Hipsipila (koju je imao sa Mirinom) sakrivši ga u kovčeg koga je bacila u more i pustila ga da otpluta. Nakon izvesnog vremena on je spašen i izvučen iz mora. Toant je ili prebegao svom sinu Sikinu (koga je imao sa nimfom Enojom) na ostrvo Sikin ili u Tauridu. Neki izvori navode da su ga ubili Orest i Hris. Prema Robertu Grevsu, ovaj Toant se ponekad nazivao Tezejevim sinom, jer je bio heroj ostrva Lemno, koje je bilo u savezu sa Atinom.

• Boristenov sin i kralj Tauride, kome je Artemida dovela Ifigeniju kada je trebalo da bude žrtvovana, a koga je ubio Hris. Prema nekim izvorima, ovaj Toant se često poistovećuje sa prethodnim, kraljem Lemna. On je prihvatio Ifigeniju, zajedno sa sunarodnicima kao vrhovnu sveštenicu njene spasiteljke Artemide, koja se grozila žrtvovanja ljudi koje se tamo praktikovalo, ali je pobožno poštovala volju boginje. Orest i Pilad su bili ubeđeni da je ona ubijena i kada su stigli u Tauridu na svojoj lađi, rešili su da prenoće u jednoj pećini kraj mora. Tamo ih je zatekao bogobojažljivi čuvar stoke i od njih pomislio da su Dioskuri ili neki drugi besmrtnici i pade na kolena pred njima. To je kod Oresta izazvalo nekakvo ludilo i on je počeo da muče i zavija, a od stada mu se učinilo da su erinije i izleteo je iz pećine da ih savlada mačem. Čuvar stoke je tada shvatio da je pogrešio i obojicu ih je savladao i Toant je naredio da se odmah žrtvuju u hramu. Pripremi obreda je naravno, prisustvovala Ifigenija i Orest i ona su se prepoznali. Ona je tada skinula sliku boginje kako bi mu je predala, ali je u tom trenutku došao Toant, nestrpljiv jer su pripreme tekle sporo. Lukava Ifigenija mu je tada ispričala da je dobila proročanska naređenja od slike. Prema njenim rečima, boginja je bila nezadovoljna žrtvom, jer su navodno, njih dvojica bili nedostojni; jedan materoubica, a drugi koji mu je pomogao u tom zločinu. Zato je zahtevala da ih prvo očisti od tog zločina, te da kada ih bude vodila na mesto gde će izvršiti taj obred svi stanovnici ostanu u kućama da ne bi došlo do novog skrnavljenja. Zatražila je i da nakon njihovog odlaska, ljudi pokrivenih glava očiste hram. Toant je bio zadivljen njenom mudrošću i čak je sam ostao u hramu kako bi ga očistio. Međutim, Tauriđani su otkrili prevaru, jer su se Ifigenija, Orest i Pilad, sa slikom koju su ukrali, ukrcali na brod sa očiglednom namerom da pobegnu. Pokušali su da ih zaustave, ali bez uspeha. Doduše, iznenadna bura je zapretila da će vratiti brod na stenovitu obalu, ali je Posejdon, na Atenin zahtev, smirio more. Lađa je stigla do Sminta, gde je boravio Hris. Pošto je on bio Orestov i Ifigenijin polubrat, ubio je Toanta koji je pošao u poteru za beguncima. Prema drugoj priči, boginja Atena ga je laskanjima ubedila da odustane od potere i čak pusti Ifigenijine robinje.

• Apolodor je naveo Toanta kao jednog od Penelopinih prosilaca iz Dulihijuma.

• Prema Hesiodovoj teogoniji, jedan od giganata, koga su u borbi protiv bogova ubile mojre bronzanim ili mesinganim tučkovima. O njemu je pisao i Apolodor.

• U Vergilijevoj „Enejidi“, jedan od Enejinih pratilaca u Italiji koga je ubio Hales.

• U Homerovoj „Ilijadi“, Trojanac koga je ubio Menelaj.

• Prema Pausaniji, kralj Korinta, koji je nasledio svog oca Ornitiona (ili Ornita), a koga je nasledio njegov sin Damofont.

• Sin Jasona i Hipsipile koji je učestvovao u trci kočija povodom posmrtnih igara u čast Ofelta.

• Jedan od branilaca Tebe u borbi „sedmorice protiv Tebe“, koga je ubio Tidej.

• Prema Plutarhu, čovek iz Atine, brat Euneja i Soloida (ili Soloona). Kada se njihov brat Soloid ubio, njegov prijatelj Tezej se jako ražalostio. Pošto mu je proročište u Delfima dalo savet da kada god se ražalosti u tuđini osnuje grad i ostavi neke od svojih drugova da upravljaju njime, on je osnovao grad Pitopolj u čast Apolona Pitijskog i tu ostavio Euneja, Toanta i jednog plemića Herma.

Literatura

• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.