Tokugava Ijemoči
Ijemoči Tokugava | |
|---|---|
 Tokugava Ijemoči | |
| Datum rođenja | 17. jul 1846. |
| Mesto rođenja | Edo (Minato, Tokio), Japan |
| Datum smrti | 29. avgust 1866. (20 god.) |
| Mesto smrti | Osaka, Japan |
| Supružnik | Chikako, Princess Kazu |
| Roditelji | Tokugawa Nariyuki Jitsujōin |
Tokugava Ijemoči (jap. 徳川 家茂, translit. Tokugawa Iemochi; Edo , 17. jul 1846 — Osaka, 29. avgust 1866) bio je četrnaesti šogun Tokugava šogunata u Japanu. Vladao je u periodu od 1858. do 1866. godine.[1] Tokom svoje kratke vladavine Japan je pretrpeo velike promene, ponajviše dolaskom admirala Metju Perija iz SAD, otvaranja granica za strance, nastanka novih političkih pokreta i drugih okolnosti što će na kraju dovesti do građanskog Bošin rata i Meidži obnove.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ijemoči, poznat u mladosti kao Kikičijo, bio je najstariji sin feudalnog lorda Tokugave Narijukija (1801-1846) koji je bio najmlađi sin Tokugava Ijenarija, jedanaestog šoguna. Rođen je u prestonici Edo (današnji Tokio).
Kada je Ijemoči imao samo jednu godinu, prihvaćen je kao naslednik dvanaeste generacije daimjoa Tokugava Narikatsua, nasleđujući ga 1850. godine i uzimajući ime Tokugava Jošitomi. Ali 1858. godine biva imenovan za naslednika glavne porodice i novog šoguna zato što je njegov prethodnik, trinaesti šogun Ijesada bio bez poroda. Izbor da Ijemoči postane naslednik nije prošao bez razmirica. Postojale su druge frakcije koje su podržavale Tokugava Jošinobua i Macudaira Naritamija za novog šoguna. Ono što im je išlo u korist bila je činjenica da su oboje bili odrasli dok je Ijemoči još bio dete. Pretpostavlja se da je Jošitomi po dolasku na vlast uzeo ime Ijemoči. Ostalo je poznato da je 22. aprila 1863. (petog dana, trećeg meseca po tadašnjem kalendaru), šogun Ijemoči otputovao za Kjoto po nalogu cara i da je kao pratnju imao oko 3000 ljudi. To je bilo prvi put da šogun poseti cara posle 230 godina ne dolaska u međusobni kontakt.[2]
Ijemoči je bio oženjen princezom Ninko, mlađom sestrom cara Komeia, ali je brak bio kratak zbog njegove prerane smrti usled bolesti beriberi, prouzrokovane nedostatkom vitamina B1. Imao je samo dvadeset godina.
Njegov naslednik, Tokugava Jošinobu bio je poslednji šogun u japanskoj istoriji i svedok meidži obnove.
Ere Ijemočijeve vladavine[uredi | uredi izvor]
Godine u kojima je Ijemoči vladao kao šogun indentifikuju se kod Japanaca kao ere. Ijemoči je bio aktivan u sledećim erama:
- Ansei (1854–1860)
- Man`en (1860–1861)
- Bunkju (1861–1864)
- Gendži (1864–1865)
- Keio (1865–1868)
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Tokugava Ijemoči se pojavljuje u japanskoj NHK taiga drami, 2008. godine Acuhime. Glumio ga je japanski glumac Macuda Šota.
U romanu 'Kazunomiya, Prisoner of Heaven' autora Kathryn Lasky, prikazan je izmišljeni dnevnik koji Ijemočijeve žene koja se priseća svog muža tokom života.
Ijemoči se pominje i u delu „Poslednja konkubina“ od istog autora.
Tokugava Šige-šige ispirisan je likom Tokugava Ijemočija u duhovitom manga serijalu „Gintama“.
Lord Tokugava pojavljuje se u romanu Džejmsa Klavela "Gai-Jin" kao Nobusada Toranaga.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Japan:Memoirs of a Secret Empire”. PBS. Pristupljeno 11. 08. 2007.
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1956). Kyoto: the Old Capital of Japan, 794-1869, pp. 325.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Totman, Conrad D. (1980). The Collapse of the Tokugawa Bakufu: 1862-1868. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-0614-9.
- Rekishi Dokuhon Jan. 2006 issue: Tokugawa Shōgun-ke to Matsudaira Ichizoku
- Tokugawa Iemochi to sono jidai: wakaki shōgun no shōgai 徳川家茂とその時代: 若き将軍の生涯. Tokyo: Tokugawa kin'en zaidan 徳川記念財団, 2007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Digitalizovana građa: Šogun Ijemoči i put za Kjoto Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2007)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
