Tomas Alva Edison

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Tomas Alva Edison
Thomas Edison.jpg
Edison
Datum rođenja (1847-02-11)11. februar 1847.
Mesto rođenja Majlan
 SAD
Datum smrti 18. oktobar 1931.(1931-10-18) (84 god.)
Mesto smrti Vest Orindž
 SAD
Polje fizika
A Day with Thomas Edison (1922)

Tomas Alva Edison (engl. Thomas Alva Edison; Majlan, 11. februar 1847Vest Orindž, 18. oktobar 1931) je bio američki fizičar i plodan pronalazač.

Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka[1]. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14 dolara nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine „Grand Trunk Herald“, koje je najvećim delom sam pisao; sa šesnaest godina je postao telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima.

Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker“ s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima, prijavivši za života ukupno 1069 patenata.

U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877.) i električna sijalica. Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima jednosmerne električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju i električnom metru i predstavljalo revoluciju u osvetljenju domaćinstva i javnom snabdevanju jednosmernom električnom strujom na relativno kratkim rastojanjima.

Tokom rada na sijalici otkrio je i „Edisonov efekat“, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman.

Detinjstvo i mladost[uredi]

Tomas Edison je rođen u Majlanu, Ohajo i odrastao je u Port Hjuronu, u Mičigenu. Bio je sedmo i poslednje dete Samjuel Ogdena Edisona (1804—1896) i Nensi Matjuz Eliot (18101871). Njegov otac je izbegao iz Kanade zato što je uzeo učešće u Mekenzijevoj pobuni 1837. Edison je prijavio da je holandskog porekla.

U školi, mladi Edison je imao problem sa praćenjem nastave, njegove misli su često lutale i načuo da ga je njegov učitelj Reverend Engl nazvao manijakom. Zbog toga je nakon tri meseca zvaničnog školovanja, Edison obustavio školu. Kasnije je Edison izjavio: „Moja majka me je ispunjavala. Bila je uvek u pravu, tako sigurna u mene; i ja sam osetio da imam za šta da živim, nekoga koga ne smem razočarati.“ Njegova majka ga je podučavala kod kuće. Većina tog podučavanja je dolazila iz knjiga „Škola prirodne filozofije“ od Ričarda Grina Parkera.

Edison je imao problema sa sluhom još u ranom detinjstvu. Razlog toj gluvoći se pripisuje šarlahu koji je imao za vreme detinjstva i nelečenoj infekciji srednjeg uha koja mu se stalno vraćala. Negde u sredini svoje karijere, Edisonovo slušno stanje se čak i pogoršalo.

Edisonova porodica se preselila u Port Hjuron, nakon što je pruga koja je bila u izgradnji zaobišla Majlan 1854. goduine, te nije bilo poslova na pruzi. Edison je tamo prodavao slatkiše i novine na železničkoj stanici, i prodavao je povrće kako bi poboljšao njihove prihode. Takođe, istovremeno je studirao kvalitativnu analizu, i sprovodio je hemijske eksperimente na železničkoj stanici sve dok mu to nakon jedne nezgode nije bilo zabranjeno.

Telegrafski operater[uredi]

Edison je postao telegrafski operator nakom što je spasao trogodišnjeg dečaka Džimija MekKenzija od toga da se zaglavi u vozu u pokretu. Otac malog dečaka je bio zaposlen na toj stanici, te u znak zahvalnosti Edisonu, postavio ga je na mesto telegrafskog operatera.

Godine 1866, devetnaestogodišnji Tomas Edison se preseliou Lujvil, Kentaki, gde se zaposlio u Vestern Junionu, gde je radio za jednu agenciju za žičani prenos vesti. Edison je zatražio da radi u noćnoj smeni, što mu je omogućavalo da provodi dosta vremena u svojim dveju omiljenim aktivnostima – čitanju i eksperimentisanju. Vremenom, kasnija preokupacija koštala ga je posla. Jedne noći 1867. godine, dok je radio sa olovnim akumulatorima, prosuo je sumpornu kiselinu na pod. Prošla je između podnih ploča i ispod šefovog stola. Već sledećeg jutra biva otpušten.

Jedan od njegovih mentora za vreme ranih godine je bio kolega telegrafista i pronalazač po imenu Frenklin Leonard Pope, koji je dozvolio osiromašenim mladima da žive i rade u suterenu u njegovom domu, u Nju Džerziju. Neka od Edisonovih najranijih pronalasaka su bili povezani sa telegrafijom, uključujući . Njegov prvi patent je bio berzanski tiker, koji je bio odobren 1. juna 1869.

Brakovi i deca[uredi]

Dana 25. decembra 1871, dvadesetčetvorogodišnji Edison se venčao sa šesnaestogodišnjem Meri Sitvel (1855–1884), koju je upoznao dva meseca ranije; ona je bila zaposlena u jednoj od njegovih prodavnica. Imali su troje dece:

  • Marion Estel Edison (1873–1965)
  • Tomas Alva Edison, mlađi (1876–1935)
  • Vilijam Lesli Edison (1878–1937), pronalazač.

Meri Edison je umrla sa 29 godina, 9. avgusta 1884. godine, i nije utvrđen uzrok smrti. Najverovatnije od tumora na mozgu ili predoziranja morfijuma. Doktori su često propisivali morfijum ženama u tim godinama kako bi ih lečili od raznovrsnih bolesti. Istraživanja su pokazala da su pojedini od njenih simptoma vrlo moguće mogli navesti doktore kako bi joj prepisali morfijum. Dana 24. februara 1886. godine, kada je Edison imao 39 godina oženio je dvadesetogodišnju Minu Miler (1866–1947) u Akronu, Ohajo. Oni su takođe imali troje dece zajedno:

  • Medlin Edison (1888–1979),
  • Čarls Edison (1890–1969), koji je preuzeo očevu kompaniju i eksperimentalnu laboratoriju do nakon očeve smrti.
  • Teodor Miler Edison (1898–1992)

Mina je nadživela Tomasa Edisona, umrevši 24. avgusta 1947.

Smrt[uredi]

Tomas Edison je umro od komplikacija od dijabetesa 18. oktobra 1931. godine, u svojoj kući, Glenmont u Nju Džerziju, koji je kupio 1886. kao svadbeni poklon Mini. Sahranjen je u dvorištu svoje kuće. Edison poslednji dah se navodno nalazi u epruveti u Henri Ford Muzeju. Ford je navodno uverio Čarlsa Edisona da zaptivi epruvetu sa vazduhom koja se nalazila u pronalazačovoj sobi, neposredno pored njega uskoro nakon njegove smrti, kao uspomenu. Gipsana posmrtna maska je takođe napravljena.

Pronalasci[uredi]

  • Kvadrupolni telegraf
  • Inkadescentna sijalica
  • Fonografski cilindar
  • Ugljeni mikrofon
  • Jednostavna konstrukcija na osnovu stroboskopskog efekta
  • Telegrafski aparat koji kuca štampana slova
  • Filmska kamera
  • Megafon
  • Mimeograf
  • Fonograf
  • Sijalica, kao jedan od napoznatijih izuma Tomasa Edisona.

Naime, on je izumeo sijalicu sa nitima ugljenika koja je služila za rasvetu dosta godina pre nego što je izumljena sijalica s metalnim nitima. Međutim, zvanično se smatra da to i nije Edisonov pronalazak, već Džozefa Svena koji je do tog izuma došao 25 godina ranije, ali to nije naišlo na uspeh.

Izvori[uredi]

  1. „Edison Family Album”. US National Park Service. Pristupljeno 11. 3. 2006. 

Spoljašnje veze[uredi]