Tomas Robert Maltus

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Tomas Robert Maltus
Thomas Malthus.jpg
Tomas Robert Maltus
Datum rođenja (1766-02-13)13. februar 1766.
Mesto rođenja Sari
 Velika Britanija
Datum smrti 23. decembar 1834.(1834-12-23) (68 god.)
Mesto smrti Hejlejberi
 Ujedinjeno Kraljevstvo

Tomas Robert Maltus (engl. Thomas Robert Malthus; Sari, 13. februar 1766Hejlejberi, 23. decembar 1834), poznat je kao Tomas Maltus, mada je lično više voleo da ga zovu „Robert Maltus“, bio je engleski demograf i ekonomista najpoznatiji po pesimističkim ali visoko uticajnim gledištima.

Život[uredi]

Maltus je rođen u naprednoj porodici. Njegov otac Danijel je bio lični prijatelj filozofa skeptika Dejvida Hjuma i poznanik Žana Žaka Rusoa. Mladi Maltus je upisao „Isusov koledž“ u Kembridžu 1784. godine. Osnovni predmet mu je bila matematika. Diplomirao je 1791, a izabran je za člana Isusovog koledža dve godine kasnije. 1797. je postavljen za anglikanskog paroha. Maltus je sve do kraja života bio kreacionista.

Oženio se 1804. i imao je troje dece. 1805. postaje prvi britanski (moguće i prvi svetski) profesor političke ekonomije na univerzitetu Britanske istočnoindijske kompanije u Hajlejberiju u Hartfordširu. Maltus nije imao urađen ni jedan portret sve do 1833. godine jer se stideo zečje usne, čestog poremećaja u njegovoj familiji. Deformitet je bio dobro sakriven od strane slikara na ovom portretu.

Maltus je sahranjen u Bet Opatiji u Engleskoj.

Maltusove ideje[uredi]

Glavni članak: Maltusova teorija
Essay on the principle of population, 1826

Maltus je osnivač demografije, koja pokušava da na utemeljen način govori o kretanju stanovništva.

Maltusovi pogledi na dinamiku stanovništva su bili katastrofički. Predviđao je da će stanovništvo rasti po eksponencijalnoj stopi, dok će ponuda hrane rasti znatno sporije, po linearnoj stopi. Na taj način će se, po Maltusu, u budućnosti pojaviti velika nestašica hrane i glad, čije će posledice biti katastrofalne po ljudski rod.

Potencijalne prepreke takvom razvoju događaja nalazio je u prirodnim uzrocima (smrti), bedi i gladi i, što je bio njegov predlog, uzdržavanju od rađanja.

Maltusova teorija bila je širiko prihvaćena tokom XIX veka, od Darvina nadalje. I u XX veku je vršio uticaj, na primer na Rimski klub tokom 1960-ih godina i na oficijelnu politiku Ujedinjenih nacija i celog sveta u pravcu kontrole rađanja sve do u 1970-te godine.

Ali, bilo je i kritičara, kao što je zarana bili Karl Marks i Džon Stjuart Mil, a u XX veku Džulijan Sajmon. Vrlo brzo je uočeno da je Maltus potpuno zanemario tehnološki progres, koji ne samo da postoji, već i omogućuje brz rast proizvodnih kapaciteta, znatno brži nego što je populacioni rast. I zaista, tokom poslednjih dva veka ne samo da se nisu ostvarila Maltusova pesimistička previđanja, već je ishrana svetskog stanovništva, pa i u siromašnim zemljama, bitno povećana, a proizvodnja hrane znatno brže rasla od rasta stanovništva u svetskim razmerama.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]