Tonik (piće)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tonik

Tonik je gazirano piće obogaćeno kininom koje mu daje prepoznatljiv gorak ukus.

Piće je dobilo ime po svojim medicinskim, toničnim, efektima kinina koji je dodavan u piće u cilju sprečavanja pojave malarije. Medicinski tonik se prvobitno sastojao samo od gazirane vode i velikih količina kinina i sa namerom se pravio za korišćenje u endemskim malaričnim područjima Južne Azije i Afrike. Na području britanske Indije, vojnici su mešali tonik sa džinom dobijajući džin-tonik koji je bio ukusniji od samog tonika.

Danas, većina tonika sadrži medicinski beznačajne količine kinina koji se samo koristi radi specifičnog ukusa. Današnji tonik je manje gorak, nekad i zaslađen. Tonik se često koristi za pravljenje koktela i to najčešće koktela na bazi džina.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Još u 17. veku Španci su koristili kinin iz kore Cinchona drveta za lečenje malarije nakon što su im ukazali na lek domorodački narodi Perua, Bolivije i Ekvadora.[1]

Početkom 19. veka u Indiji i drugim tropskim zemljama Britanske imperije, medicinski kinin je preporučen britanskim zvaničnicima i vojnicima da bi sprečili malariju,[2] pri čemu je mešan sa sodom i šećerom da bi se prikrio njegov gorak ukus, čime je formirana tonik voda.

Prva komercijalna tonik voda proizvedena je 1858. godine kada ju je patentirao vlasnik preduzeća Pit & Ko, Erazmus Bond.[3][4] Mešano piće džin tonik takođe potiče iz Britanske kolonijalne Indije, kada su Britanci pomešali svoj lekoviti kinin tonik sa džinom i drugim sastojcima da bi gorki lek učinili ukusnijim.[5] Vojnici u Indiji su već dobijali obrok džina, tako da je slatka mešavina bila laka za pripremu.[6] Godine 1868, prvi poznati zapis o Džin & Toniku bio je u „Oriental sportskom magazinu” i opisan je kao osvežavajući koktel za gledaoce konjskih trka, a ne kao lek.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Achan, Jane; Talisuna, Ambrose O; Erhart, Annette; Yeka, Adoke; Tibenderana, James K; Baliraine, Frederick N; Rosenthal, Philip J; D'Alessandro, Umberto (2011-05-24). „Quinine, an old anti-malarial drug in a modern world: role in the treatment of malaria”. Malaria Journal. 10: 144. ISSN 1475-2875. PMC 3121651Slobodan pristup. PMID 21609473. doi:10.1186/1475-2875-10-144. 
  2. ^ „The Hidden Ingredient In Tonic Water You Should Know About”. mindbodygreen (na jeziku: engleski). 2018-07-05. Pristupljeno 2022-01-21. 
  3. ^ Raustiala, Kal (28. 8. 2013). „The Imperial Cocktail”. Slate. The Slate Group. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  4. ^ „Just the tonic: A natural history of tonic water | Kew”. www.kew.org. Pristupljeno 2022-01-21. 
  5. ^ Tonic water: sweet, bitter medicine. Retrieved 30 December 2009.
  6. ^ Raustiala, Kal (2013-08-28). „Gin and tonic kept the British Empire healthy: The drink's quinine powder was vital for stopping the spread of malaria”. Slate.com. Pristupljeno 2014-06-25. 
  7. ^ Keel, Toby (2019-10-19). „Curious Questions: Who invented the gin and tonic?”. Country Life (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-04. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]