Toplota reakcije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Entalpija je mera totalne energije termodinamičkog sistema. Ona se sastoji od unutrašnje energije, koja je energija neophodna da bi se formirao sistem, i količine energije potrebne da bi se obezbedio prostor za sistem potiskivanjem njegove okoline, i uspostavili njegova zapremina i pritisak.[1][2]

Toplota (entalpija) stvaranja jedinjenja se odnosi na jedan mol supstance na temperaturi od 25 °C i pritisku od 101,3 kPa. Pod toplotom (entalpijom) stvaranja podrazumeva se toplotni efekat reakcije pri kojoj nastaje 1 mol složene supstance iz prostih supstanci. Ukupna promena entalpije je stalna i ne zavisi od toga da li se reakcija odigrava u jednom stepenu ili više stepena, ako se polazi od istih komponenata i dobijaju isti proizvodi reakcije sa istim agregatnim stanjem. Toplotni efekat reakcije (ili promena entalpije reakcije) jednak je algebarskom zbiru entalpije stvaranja proizvoda umanjenom za sumu stvaranja polaznih supstanci (reaktanata).

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), Fundamentals of Classical Thermodynamics, Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 978-0-471-82933-1.
  2. ^ Douglas, Henderson; Henry, Eyring; Wilhelm, Jost (1967). Physical Chemistry: An Advanced Treatise. Academic Press. str. 29. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Haase, R. In Physical Chemistry: An Advanced Treatise; Jost, W., Ed.; Academic: New York, 1971; p 29.
  • Gibbs, J. W. In The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88.
  • Laidler, K. The World of Physical Chemistry; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110.
  • C.Kittel, H.Kroemer In Thermal Physics; S.R Furphy and Company, New York, 1980;, pp. 246
  • DeHoff, R. Thermodynamics in Materials Science: 2nd ed.; Taylor and Francis Group, New York, 2006.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]