Toranj

Za druge upotrebe, pogledajte Toranj (višeznačna odrednica).

Ajfelov toranj u Parizu

Toranj je, u širem smislu, svaka ljudska tvorevina (građevina) koja je viša no što je šira, izgrađena često na veoma maloj osnovi, u užem smislu, to je visok arhitektonski objekt različitog tima i raznovrsne namene. Tornjevi se grade upravo zbog njihove visine koja im daje različite prednosti, te mogu biti samostalni (Ajfelov toranj u Parizu) ili deo većeg arhitektonskog kompleksa (Krivi toranj u Pizi).

Etimologija

Tor je izvedenica iz lat. turris , koje opet vuče korene iz grč. τύρσις, a povezano je sa pred-indoevropskim mediteranskim jezicima, pre svega sa ilirskim toponimom Βου-δοργίς. lidijskim Τύρρα, Τύρσα, što se veže sa narodom Tirencima (Τυρρήνιοι) ali i tur. Turs-ci, što je bio grčki i latinski naziv za Etruščane (Kretschmer Glotta 22, 110ff.).

Istorija

Krivi toranj u Pizi

Tornjevi se koriste još od praistorije. Najstariji poznati tornjevi su kružni tornjevi na zidinama neolitskog grada Jerihona (8000. g n.e.) i kasniji brojni mesopotamijski tornjevi. Neki od najstarijih sačuvanih primera su strukture zvane Broh u severnoj Škotskoj, koje su zapravo valjkaste kuće-tornjevi. Ovi i kasniji feničanski i starorimski primeri deo su fortifikacijskog odbrambenog sastava te se nazivaju kule. Kasnije se kule koriste i za druge svrhe (npr. sat-kula pronađena u Mogador iz 1. veka. pre. Hrista. je izveden od feničanskih i kartaških izvora. Rimljani su gradili oktogonalne tornjeve kao element Dioklecijanove palate u Splitu, koja datira oko 300. godine, dok su Servianske građevine (4. veka. p. n.e.) i Aurelijanovog zida zidine u trećem veku imali četvrtaske tornjeve. Kinezi koriste tornjeve kao integralni deo Kineskog zida za vreme dinastije Kin (210. p. n.e.).

U islamskoj arhitekturi, još od ranih građevina (džamija u Samari), oni su važan deo džamije (minaret) s koga se poziva na molitvu (ezav). Zanimljiv je nedovršeni Hasanov toranj u Maroku, koji je napušten 1199. god. i danas stoji samo kao spomenik.

Toranj u ranohrišćanstvu postaje važan deo hrišćanskog graditeljstva (zvonik crkve), te kasnijih srednjovekovnih burgova i gradova. Najpoznatiji srednjovekovni toranj je Krivi toranj u Pizi izgrađen od 1183. do 1372. god.

Himalajski tornjevi su kameni tornjevi koji se većinom nalaze u Tibetu, a izgrađeni su u 14. i 15. veku.

Vavilonska kula

Glavni članak: Vavilonska kula

Vavilonska kula Pitera Brojgela Starijeg

Vavilonska kula je u osnovi predanja iz starozavetne Knjige postanja. Prema tom predanju, Nojevi potomci, koji su nekoliko generacija nakon Velikog potopa, negde oko 2716.. p. n. e., još uvek govorili jednim jezikom i koji su se doselili sa istoka, došli su u zemlju Senar (Vavilon), gde su odlučili da sagrade grad sa kulom „kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji”. Bog im je poručio: „Narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili. Hajde da siđemo, i da im pometimo jezik, da ne razumiju jedan drugoga što govore.” Kula je srušena i nastao je veliki metež a Bog i ih je rasuo po celom svetu i pomešao im jezike, tako da nisu mogli da se vrate i prekinuli su gradnju grada, koji je nazvan Vavilon, jer „onde pomete Gospod jezik cele zemlje”.

Neki moderni naučnici asociraju Vavilonsku kulu sa poznatim strukturama, naročito sa Etemenankijem, ziguratom koji je posvetio mesopotamijskom bogu Marduku Nabopalasar, kralj Vavilona oko 610. godine p. n. e. Veliki zigurat Vavilona je bio 91 m (300 ft) visok. Aleksandar Veliki je naredio da se sruši oko 331. p. n. e. Sumerska priča sa sličnim elementima se može naći u delu Enmerkar i gospodar Arate.

Mehanika

Do određene visine, toranj može da bude napravljen sa nosećom konstrukcijom sa paralelnim stranama. Međutim, iznad određene visine, kompresivni pritisak usled opterećenja materijala se prekoračuje i toranj pada. To se može izbeći ako noseća konstrukcija podržava toranj.

Drugo ograničenje je izvijanje - struktura mora da bude dovoljno čvrsta da bi se izbeglo prelamanje pod teretom koji nosi, posebno usled dejstva vetra. Mnogi veoma visoki tornjevi imaju svoje noseće strukture na periferiji zgrade, čime se znatno povećava sveukupna krutost.

Treći limit je dinamički; toranj je izložen varijabilnim vetrovima, vrtložnim strujama, seizmičkim poremećajima itd. Toranj se može odupreti tim uticajima putem kombinacije čvrstoće i krutosti, kao i u nekim slučajevima pomoću harmoničkih apsorbera kojima se prigušuje kretanje. Variranjem ili sužavanjem spoljašnjeg aspekta tornja sa porastom visine, izbegava se simultani prenos vrtložnih oscilacije kroz celu zgradu.

Funkcija

Engleski sredevekovni opsadni toranj.

Strateške prednosti

Tornjevi su kroz istoriju svojim vlasnicima omogućavali odbrambenu prednost omogućavajući im pogled na širu okolinu, uključujući i bojna polja. Uključivani su u odbrambene zidine (kula) ili su građeni u blizini potencijalnih mesta (opsadni toranj). Danas se tornjevi u ovoj svrsi mogu pronaći u zatvorima i vojnim kampovima.

Iskorišćavanje gravitacije

Korišćenjem slobodnog pada za pomeranje predmeta ili stvari prema dole, toranj se može koristiti za spremanje zrnastih ili tekućih stvari kao u silosima ili vodotornjevima, ali i kao nosač za bušenje tla kao u naftnim tornjevima, te za testiranje (npr. testiranje bombi) ili kao platforme za dubinsko ronjenje i tornjevi za obuku vatrogasaca ili padobranaca. Skijaške skakaonice koriste istu ideju čime se rešava nedostatak prirodne planinske rampe za skokove.

Komunikacija

Komunikacijski SN toranj u Torontu jedna je od najviših građevina na svetu.

U istoriji su se jednostavni tornjevi poput svetionika, zvonika, sat kula, signalnih tornjeva i minareta radili za komunikaciju preko većih razdaljina (jedan od najranijih modernih tornjeva ove vrste bio je Šuhovljev toranj). U novije vreme, za ovu funkciju, koriste se radio tornjevi i odašiljači za mobilnu komunikaciju, povećavajući raspon svog signala. SN toranj u Torontu (Kanada) je izgrađen kao komunikacijski toranj sa mogućnošću da bude i odašiljač i repetitor. Oblikovan je takođe i kao turistička atrakcija, te se na njemu nalazi najviši vidikovac na 147. spratu.

Prometna podrška

Tornjevi se takođe koriste kao nosači mostova, a mogu doseći visine najviših nebodera. Najčešće se koriste kao podrška za viseće mostove. Upotreba pilona, jednostavnih nosača u obliku tornja, je takođe jako važna za izgradnju železničkih mostova, vijadukta za masovni prevoz i luka.

Podela

Petronas tornjevi blizanci

Neboder

Glavni članak: Neboder

Moderna vrsta tornja, neboder, koristi manje prostora na tlu (garabita) u odnosu na kvadratni prostor unutar građevine. Neboderi se često ne svrstavaju u tornjeve, iako moraju imati oblik i konstrukciju tornja. U Velikoj Britaniji, visoke stambene zgrade nazivaju toranjskim blokovima, a u Sjedinjenim Državama, neboderi Svetskog trgovinskog centra imali su nadimak engl. Twin Towers („Tornjevi blizanci”), nadimak koji dele sa Petronas tornjevima u Kuala Lumpuru.

Ostale vrste tornjeva

• za dosezanje visina: lansirni toranj, servisni toranj, vagon-toranj, skela, kran
• za postizanje atmosferskih uslova: turbina za vetar, meteorološki toranj, teleskopski toranj, solarni toranj,
• za iskorišćavanje temperaturne razlike u dugim ciljevima: rashladni toranj, dimnjak
• za zaštitu od spoljnih uticaja: BREN toranj,
• za industrijsku proizvodnju: Šot toranj,
• za nadgledanje: nadgledni toranj,
• kao simbol: Vavilonski toranj, Tarot toranj, Crkveni toranj.

Vidi još

Opšti

• Zvonik
• Nagnute kule
• Najviše strukture na svetu
• Kupola
• Kule

Tornjevi u ratovanju

• Baterijski toranj
• Bergfrid
• Opsadna kula
• Bočni toranj
• Utvrđena kula
• Kapijska kula
• Stupovi
• Stražarska kula

Galerija

• 
  Kula Galata, poznata i kao Christea Turris (Hristova kula na latinskom jeziku), je bila izgrađena 1348. godine u Đenovskoj koloniji u Konstantinopolju.
• 
  Tipični moderni toranj za vodu u Karmelu u Indijani, Sjedinjene Države
• 
  Ruski TV toranj u Penzi
• 
  Osmatračnica u Izraelskoj sigurnosnoj ogradi
• 
  Jedini most koji je član Svetske federacije velikih tornjeva: Most SNP, Bratislava, Slovačka
• 
  Tornjevi iz Ingušetije

Литература

• Graves, Robert; Patai, Raphael (1986). Hebrew Myths: The Book of Genesis. Random House. стр. 315. ISBN 9780795337154. 
• Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish Study Bible. Oxford University Press. стр. 29. ISBN 9780195297515. 
• Metzger, Bruce Manning; Coogan, Michael D (2004). The Oxford Guide To People And Places Of The Bible. Oxford University Press. стр. 28. ISBN 978-0-19-517610-0. Приступљено 22. 12. 2012. 
• Marasović, Tomislav (1995). Dioklecijanova palača - svjetska kulturna baština. Zagreb. ISBN 978-953-6006-02-1. 
• Cremin, Aedeen (01. 11. 2007). Archaeologica. frances lincoln ltd. стр. 209. ISBN 978-0-7112-2822-1. Приступљено 09. 07. 2011. 

• Bromiley, Geoffrey W. Standard Bible Encyclopedia: A-D (13. 02. 1995). International. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 275. ISBN 978-0-8028-3781-3. Приступљено 09. 07. 2011. 
• Leonhardt, Fritz (1989). Towers : a historical survey. Butterworth Architecture. 
• Kennedy, Hugh (2000). Crusader Castles. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79913-3. 
• Toy, Sidney (1985). Castles: Their Construction and History. ISBN 978-0-486-24898-1. 
• Pr. Diego Duran, Historia Antiqua de la Nueva Espana (Madrid, 1585) .
• Kramer, Samuel Noah (1968). „The "Babel of Tongues": A Sumerian Version”. Journal of the American Oriental Society. 
• Kyle Dugdale: Babel's Present. Ed. by Reto Geiser and Tilo Richter, Standpunkte, Basel. 2016. ISBN 978-3-9523540-8-7. (Standpunkte Dokumente No. 5).
• E.C. Stone, "Ziggurat". The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East (ed. E.M. Meyers, New York & Oxford 1997), vol. 5, 390-391.
• J.A. Black & A. Green, "Ziggurat". Dictionary of the Ancient Near East (eds. P. Bienkowski & A. Millard, London: British Museum), 327-328.
• Harriet Crawford, Sumer and the Sumerians, Cambridge University Press, (New York 1993). ISBN 978-0-521-38850-4..
• A. Leo Oppenheim, Ancient Mesopotamia, University of Chicago Press, (Chicago 1977). ISBN 978-0-226-63187-5..
• Beck, Roger B.; Black, Linda; Larry S. Krieger; Phillip C. Naylor; Dahia Ibo Shabaka (1999). World History: Patterns of Interaction. Evanston, IL: McDougal Littell. ISBN 978-0-395-87274-1. 
• Leick, Gwendolyn (2002). Mesopotamia: The Invention of the City. Penguin Books. ISBN 978-0-14-026574-3. 
• Coulton, J. J. (1974), „Lifting in Early Greek Architecture”, The Journal of Hellenic Studies, 94: 1—19, JSTOR 630416, doi:10.2307/630416 
• Dienel, Hans-Liudger; Meighörner, Wolfgang (1997), „Der Tretradkran”, Publication of the Deutsches Museum (Technikgeschichte series) (2nd izd.), München 
• Lancaster, Lynne (1999), „Building Trajan's Column”, American Journal of Archaeology, 103 (3): 419—439, JSTOR 506969, doi:10.2307/506969 
• Matthies, Andrea (1992), „Medieval Treadwheels. Artists' Views of Building Construction”, Technology and Culture, 33 (3): 510—547, JSTOR 3106635, doi:10.2307/3106635 

Spoljašnje veze

• "Tower of Babel." Encyclopædia Britannica Online.
• Livius.org: The tower of Babel Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2013)
• "The Tower of Babel and the Birth of Nationhood"