Trabant
| Trabant | |
|---|---|
 Trabant 601 limuzina | |
| Pregled | |
| Proizvođač | nem. VEB Sachsenring Automobilwerke Zwickau |
| Poznat kao | Trabi |
| Proizvodnja | 1957—1991. |
| Modeli | P50 (Trabant 500), Trabant 600, Trabant 601, Trabant 1.1 |
| Karoserija i šasija | |
| Klasa | A - mali gradski auto |
| Karoserija | limuzina, karavan, kabriolet |
| Pogonski agregat | |
| Motor | dvotaktni linijski sa 2 cilindra 600 cm3 |
| Stepen prenosa | 4 stepena (manuelni) |
| Veličine | |
| Međuosovinsko rastojanje | 2020 |
| Dužina | 3555 – 3560 |
| Širina | 1504 – 1510 |
| Visina | 1437 – 1467 |
| Masa | 620 - 660 |
| Hronologija | |
| Prethodnik | AWZ P70 |
Trabant je automobil koji je proizvodila bivša istočnonemačka fabrika automobila nem. VEB Sachsenring Automobilwerke Zwickau iz Cvikaua, u Saksoniji. Bio je najčešće vozilo u Istočnoj Nemačkoj, a masovno je izvožen u zemlje komunističkog bloka, ali i van njega, u Holandiju, Grčku, Veliku Britaniju, Belgiju, Jugoslaviju, pa čak i neke zemlje Afrike. U vreme uvođenja u proizvodnju, glavne prednosti su mu bile solidan prostor za smeštaj četiri odrasle osobe i prtljag u kompaktnoj, lakoj i izdržljivoj karoseriji, brzina i trajnost. Vremenom je u kolektivnoj svesti postao simbol Istočne Evrope.
Iako je automobil bio izuzetno popularan u celom istočnom bloku, u SSSR-u je bio retkost jer faktički nije postojao izvoz u njegove republike. Međutim, tamo gde se pojavio, Trabant je imao veliku popularnost.
Tokom više od trideset godina proizvodnje, automobil je pretpreo sitne, uglavnom kozmetičke izmene, pa je u odnosu na većinu modela svog vremena postao zastareo i neefikasan. Dvotaktni motor nije imao dovoljnu snagu da odgovori zahtevima vremena i proizvodio je preterane količine izduvnih gasova.
Ipak, u uslovima nedovoljne ponude putničkih vozila i ovakav automobil je bio veoma poželjna imovina u zemljama SEV-a, a oni kojima je odobrena kupovina „trabanta” su nakon uplate čekali i po više godina na isporuku. Zato se „trabant“ često navodi kao primer nedostataka planske ekonomije i centralizovanog planiranja.
Model je bio u proizvodnji, bez značajnijih promena skoro 30 godina, i za to vreme je proizvedeno 3.096.099 komada. [1] Časopis “Tajm” je uvrstio „trabant“ u svoj spisak 50 najgorih ikada napravljenih automobila [2], što je možda tačno sa aspekta kritičara sa zapada, ali ne uzima u obzir realnost Istočne Evrope u vreme kada je ovaj automobil bio aktuelan. Pored svojih očiglednih nedostataka, „trabant“ je bio jednostavan i jeftin za proizvodnju i održavanje, a za uslove istočnoevropske proizvodnje tog vremena i veoma kvalitno napravljen. Važio je za svestrano i pouzdano vozilo. Može se videti na putevima i dan danas, decenijama nakon prestanka proizvodnje.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Ako bi se mogao upotrebiti jedan izraz koji definiše „trabant“, onda je to jednostavnost. Njegov dvocilindrični dvotaktni motor aluminijumskog bloka je bio vazdušno hlađen, nije posedovao benzinsku pumpu ni razvodnik paljenja. Postavljen je poprečno, istovremeno nosi i prednji trap i konzolno je učvršćen za karoseriju. Shodno tome, automobil nije u stanju da stoji na prednjim točkovima ako mu se izvadi motor. Menjačka kutija se nalazi ispred njega, a brzine se menjaju pomoću šipke birača, nalik onoj na „renou 4“. Kako nema benzinsku pumpu, rezervoar za gorivo je smešten iznad motora, odakle se benzin sliva prirodnim padom, što znatno pojednostavljuje sistem, ali predstavlja i rizik od izbijanja požara. Grejanje kabine je rešeno preko izduvnog sistema. Ovo omogućava da sistem veoma brzo zagreje vozilo nakon pokretanja, ali potencijalno može biti vrlo opasno, jer je čest slučaj da se usled dotrajalosti izduvnog sistema otrovni gasovi nađu u kabini.
Samonoseća karoserija se sastoji od potkonstrukcije, izrađene presovanjem i tačkastim zavarivanjem limova, koja čini celinu sa podom vozila i plastičnih spoljnih elemenata, izrađenih od „duroplasta“, plastične mase srodne bakelitu, koja se dobija od smola ojačanih vunenim ili pamučnim vlaknima. Duroplast je izuzetno otporan na vremenske uticaje i koroziju, ali prilikom sagorevanja stvara otrovne gasove. Glavni izvor pamučnih vlakana je bio otpad industrije tekstila iz Sovjetskog Saveza, a fenolske smole su bile nusproizvod istočnonemačke industrije boja, što je činilo „trabant“ prvim automobilom sa karoserijom od recikliranih materijala.[3] Na ispitivanjima na sudar, „trabant“ se pokazao znatno bolje od nekih savremenih automobila sa zapada.[4][5][6] Suprotno urbanom mitu o svinjama koje rado jedu karoseriju „trabanta“ iskorištenom u filmu „Crna mačka beli mačor“, fenolske smole čine duroplast otrovnim, pa nije verovatno da bi ga životinje jele.
„Trabant“ je u svakom pogledu skroman i jednostavan automobil, ali su obe osobine u uslovima nekadašnje Istočne Evrope pre bile prednost nego mana. Nedostatak sistema za hlađenje, sistema podmazivanja, razvodnika paljenja i pumpe za gorivo je značio samo manji broj delova koji se eventualno mogu pokvariti. Plastična karoserija nije bila podložna koroziji i nije je bilo moguće ulubiti. U slučaju lomljenja, elementi karoserije su se veoma lako menjali. Vlasnici su mogli lako i bez posebnog predznanja sami da otklanjaju kvarove, pa čak i one komplikovanije, a delovi su bili jeftini i lako dostupni. Trabant je mali potrošač goriva.
Poseban kuriozitet predstavljaju činjenice da je prosečan životni vek „trabanta“ bio neverovatnih 28 godina [3] i da je očuvan polovan „trabant“ često koštao više nego nov, jer je na isporuku novog trebalo čekati i po nekoliko godina. Januara 2005. oko 67 hiljada primeraka je još uvek bilo registrovano.
Trabant ima kultni status u Nemačkoj i među tjunerima Centralne Evrope. Neki modifikovani primerci se koriste za reli trke. Stariji modeli su postali popularni kod kolekcionara u Sjedinjenim Američkim Državama zbog niske cene i relaksiranja ograničenja na uvoz oldtajmera.
Modeli[uredi | uredi izvor]
Prototip se pojavio još 1954. godine i u čast lansiranja prvog sovjetskog satelita u svemir, automobil je dobio rusko ime Sputnik, odnosno nemačko Trabant.
Za 34 godine u Cvikau su proizvedena svega četiri tipa vozila. Model P50, poznatiji kao Trabant 500, proizvođen je od 1957. do 1962. godine. Trabant 600 je u proizvodnji bio od 1962. do 1964. godine, a nakon toga počinje proizvodnja najdugovečnijeg modela 601 koji je se u proizvodnji zadržao od 1963. do 1991. godine. Tokom 1990. i 1991. godine u proizvodnji je bio Trabant 1.1 sa "Folksvagenovim" motorom zapremine 1.043 cm³.
Trabant 601 je izrađivan u četiri osnovna modela. Pored osnovnih, u prodaji su se našli i neki prototipovi. Osnovni modeli:
- Trabant 601 Standard (kao limuzina, i karavan). Ovo je najpoznatiji model Trabanta, često nazivan Trabant ili Trabi.
- Trabant 601 S (Sonderwunsch - Specijalna verzija). Sa dodatnom opremom kao što su svetla za maglu, hromirani branici, bele stop lampe i slično (kao limuzina i karavan).
- Trabant 601 DeLuxe. Dodatna oprema kao i 601 s, s tim što je pravljen kao dvobojni model.
- Trabant 601 Kübel (1966). Verzija bez vrata i krova. Rađeno kao specijalno vojno vozilo. Nije bilo u slobodnoj prodaji.
Specijalni modeli:
- Trabant 601 TRAMP (1978). Civilna verzija modela Kübel. Većina je izvezena u Grčku.
- Trabant 601 Hycomat (P601 H), 1965–1990, u limitiranoj seriji (kao limuzina i karavan). Pravljen za osobe sa invaliditetom. Imao je automatsko kvačilo, pa je za vožnju bila potrebna samo jedna noga.
- Trabant 800 RS. Reli verzija (1986–1988) sa motorom od 771 cm³ i petostepenim menjačem.
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Pesma Blu Trabant je jedan od najvećih hitova srpskog pank rok benda Ateist rep.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ [„Trabant Canada[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2017. g. Pristupljeno 14. 10. 2012. Sukob URL—vikiveza (pomoć) Trabant Canada]
- ^ „Pedeset najgorih automobila svih vremena”. Time. 7. 9. 2007. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 10. 2012.
- ^ a b „Scientific American Frontiers:Previous Shows:Transcripts:Special From Germany”. PBS. Pristupljeno 2. 12. 2010.
- ^ „Sachsenring Trabant”. Home.clara.net. Arhivirano iz originala 17. 10. 2012. g. Pristupljeno 2. 12. 2010.
- ^ „TrabiRent”. TrabiRent. Arhivirano iz originala 05. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 12. 2010.
- ^ „Trabant Crashtest die wahrheit”. Youtube.com. 13. 9. 2009.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Trabant na Vikimedijinoj ostavi
