Transilvanija (poreklo imena)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grb

Transilvanija ima nekoliko punopravnih i zvaničnih a različitih, originalnih imena, u nekoliko različitih kultura.

Transilvanija[uredi | uredi izvor]

  • Prvi dokumenat gde se pominje pojam preko šume (lat. Ultra siluam) je na srednjovekovnom latinskom jeziku iz 1075. godine i odnosi se okvirno na današnju teritoriju.
  • Pojam deo iza šume (lat. Partes Transsylvanæ) datira iz istog veka i korišćen je u dokumentu Legenda Sancti Gerhardi i naknadno kao Transilvanija (Transsilvania) u srednjovekovnim dokumentima Kraljevine Mađarske koja su bila pisana na latinskom jeziku.

Ardeal/Erdelj (Ardeal/Erdély)[uredi | uredi izvor]

Za imena Ardeal (rum. Ardeal) i Erdelj (mađ. Erdély) se veruje da su povezana i da potiču iz istog korena. Originalan izvor i značenje imena, jedni drugima obe strane, mađarska i rumunska, osporavaju i tvrde da je njihovog porekla, predmet je rasprave, ali nigde nema pisanog traga potvrde nijednoj od teorija.

Prvi pisani trag koji koristi mađarski oblik, se nalazi dokumentu iz 12. veka Gesta Hungarorum (Gesta Hungarorum) u obliku Erdeuelu (Erdeuelu), dok prvi pisani trag rumunskog oblika je iz 1432. godine Ardeliu (Ardeliu). Ova razlika se u upotrebi slova a/e može naići u rečima koja su danas u zajedničkoj upotrebi - sa istim značenjem, primer za to je agriş/egres (vrsta ribizle).

Mađarska teorija - Erdelj (Erdély)[uredi | uredi izvor]

Mađarsko istoričarsko-lingvistička teorija:

  • Naziv Erdelj (Erdély) (Šumadija), potiče od reči Erde-elve (Erdő-elve), što znači iza šume. Erde (Erdő) se odnosi na velika šuma u planinama a dodatak elve (elve) je proizašlo iz oblika eli (elü) što znači iza.[1]Po nekim teorijama,[2] Mađari su koristili ovaj oblik još pre doseljavanja u ove krajeve, kada su još živeli u Etelkezu. Istočni Karpati su za njih bili Erdelj - Velike planinske šume.
  • Latinski oblik imena Ultransilvanija (Ultrasylvania) (1077), kasnije Transilvanija (Transylvania) je direktan prevod na latinski sa mađarskog jezika (a ne obrnuto).[3]
  • Rumunska forma Ardeal (Ardeal), dolazi od starog mađarskog oblika Ardo/Erde (Ardó/Erdő)- šuma.

Rumunska teorija - Ardeal (Ardeal)[uredi | uredi izvor]

Rumunski izvori tvrde da je poreklo imena nepoznato, ali daju alternativne tvrdnje o poreklu:

  • Poreklo imena potiče od naziva rimske provincije Dakija (Dacia Aureliana) koja je dobijena od rimskog imperatora Aurelijana u 3. veku, gde je Aureliana prešla u oba oblika rumunski Ardeal i mađarski Erdelj.
  • Arde (arde) može biti i reč Indo-Evropskog porekla sa značenjem šuma, slično obliku Arden (Arden, Ardennes).
  • Arderih (Arderich), germanski kralj koji je vladao Transilvanijom u 5. veku, i moguće je da ime ima korene iz ovog oblika.
  • U pismu iz 960, gde Hazarski kralj Josip piše Chasdai ibn Shaprut-u, spominje se Ardiljska zemlja (Eretz Ardil), puna zlata i srebra.[4][5][6] Na današnjem hibru jeziku piše se isto : ארדיל. Ova teorija sugeriše da je Ardial (Ardi(a)l) primarna forma imena i da Ardeal ("Ardeal") rumunskog jezičkog porekla, etnonum.
  • Po rumunskim ligvistima elj (ely) sa značenjem preko je jedina u mađarskom jeziku (Pobijaju tvrdnje mađarskih lingvista). Ima dosta mađarskih pozajmljenih reči iz rumunskog jezika i završavaju se sa elj, ali ni jedna ne znači preko.... (Na primer, mađarski borbely > rumunski bărbier, srpski berberin se ne može prevesti kao preko brade).[7][8]

Nemačka teorija - Zibenbirgen (Siebenbürgen)[uredi | uredi izvor]

Postoji nekoliko teorija o nastanku nemačkog oblika imena Zibenbirgen za Transilvaniju.

Najraširenija prihvaćena teorija je da se naziv Zibenburgen odnosi na sedam glavnih utvrđenja transilvanijskih Sasa. Ovaj oblik imena se prvi put pominje u dokumentu iz 1296. godine. Takođe se nalazi dokumentovan u verziji sedam utvrđenja (Septem Castra). Gradovi na koje se ovo odnosi su: Brašov (Braşov, Kronstadt, Brassó), Sigišoara (Sighişoara, Schässburg, Segesvár), Medijaš (Mediaş, Mediasch, Medgyes), Sibinj (Sibiu, Hermannstadt, Nagyszeben), Sebeš (Sebeş, Mühlbach, Szászsebes), Bistrica (Bistriţa, Bistritz, Beszterce) i Kluž-Napoka (Cluj-Napoca, Klausenburg, Kolozsvár).

(Pra)bugarska teorija[uredi | uredi izvor]

Prvo bugarsko carstvo

Etimologija „Erdelj (Erdély)“ je prabugarska, a Sedmigradsko, Sedmogradsko, Sedmogradska — bugarska. [9]

Posle poraza Avarskog kaganata, tokom više od dva veka (9-10 vekova) područje je bugarsko i deo je takozvane Prekodunavske Bugarske.

Ostale teorije:

  • Zibenbirgen znači sedam utvrđenja, ali se ne odnosi na gradove Sasa. Transilvanija i dolina reke Maroš su bili prvi predeli koju su sedam nadolazećih mađarskih plemena naselili. Po legendi svaki od sedam poglavara je podigao po jednu utvrdu kada su stupili na tlo u regiji karpatskog basena.[10]
  • Zibenburgen potiče samo od reči sedam gradova ili utvrđenja. Ova teorija je uvrežena kod Flamanaca, Nemaca i Holanđana koji su se doselili u Transilvaniju, pošto je u njihovim starim krajevima bilo regiona koji su se zvali Zevenbergen ("Zevenbergen"), u južnoj Holandiji, Sevenbergen ("Sevenbergen"), istočno od grada Hameln (Hameln) na reci Veser (Weser) u Nemačkoj.[11]
  • Prvo naselje Sasa u Transilvaniji bilo je Sibinj (Hermannstadt). Rano nemačko ime za grad je bio Cibinburg (Cibinburg), slično Cibiniensisu (Cibiniensis), latinskom imenu za taj kraj. Alternativni oblik imena je preveden na nemački kao Zibenbirgen (Siebenbürgen) i postao je sinonim za celu oblast.[3]

Slovenski oblici imena: Sedmigradsko, Sedmogradsko, Sedmigradsko, Sedmogradsko, Sedmogradska, Sedmihradsko, Sedmohradsko, Siedmiogród, Semihorod, Semigorod mogu biti direktni prevodi sa nemačkog jezika.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Benkő Loránd, Kiss Lajos & Papp László. A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára, Budapest: Akadémiai Kiadó. 1984. ISBN 978-963-05-3810-7.
  2. ^ Erdély A Keresztény Magyar Királyságban
  3. ^ a b Engel, Pál. Realm of St. Stephen: History of Medieval Hungary, 895-1526 (International Library of Historical Studies), London: I.B Taurus. 2001. ISBN 978-1-86064-061-2.
  4. ^ F.F. Otrokocsi, Origines II, pp. 27
  5. ^ Halevy, Sefer Hacisri, Vilna, 1914
  6. ^ Ion Marţian, Ardealul nu derivă din ungureşte, Bistriţa, 1925
  7. ^ Ion Marţian, Ardealul. Ist., p 10
  8. ^ P.L. Tonciulescu, Ardealul, pământ şi cuvânt românesc, Bucarest, 2002, p 110
  9. ^ Ung. Erdéli щe da e narodnoetimologično sbliženie na pъrvobъlg. Dag ardъ : Ard daglъ 'zad planinata', 'zadplaninsko', srv. turskoto Dag Ardъ kato prevod na srednovekovnoto bъlg. Zaplanina – dnešnite Izt. Rodopi i ravninniяt raйon do tяh (vž. poveče pri B. Deribeev, Ahrida. Nepoznata zemя. S. 1982). Ungarskata etimologiя obяsnяva imeto Erdéli s ung. erdö 'gora' i elü : elv 'načalo' (poveče pri L. Kiss, Földrajzi nevek etimologiai szótára. Budapest 1980, 204).
  10. ^ Kontler, László. A History of Hungary: Millennium in Central Europe, Budapest: Atlantisz. 1999. ISBN 978-963-9165-37-3.
  11. ^ Popa, Klaus (1996). "An Outline of Transilvanian-Saxon History". Retrieved 24. april 2007
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трансилванија_(порекло_имена)&oldid=27026036”