Translacija (genetika)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Translacija je drugi korak u procesu sinteze proteina, koji je ujedno deo svoukupnog procesa ispoljavanje gena. U translaciji informativna RNK (i-RNK) se dekodira kako bi se proizveo specifičan polipeptid na osnovu pravila koje specifikuje genetički kod. Translaciji uvek mora da prethodi transkripcija. Slično transkripciji, translacija se odvija u tri faze:

  • inicijacija
  • elongacija
  • terminacija

Svojstvo nekih antibiotika, ujedno i njihova moć, je da utiču na proces translacije tako što je ili ometaju, ili potpuno terminuju. Antibiotici koji deluju na ovom principu su anisomicin, cikloheksimid, hloramfenikol i tetraciklin.

Osnovni mehanizam[uredi]

Informativna RNK (i-RNK) je molekul koji nosi poruku, odnosno genetički kod, to jest genetičku šifru iz hromozoma do ribozoma. Genetička informacija koju i-RNK nosi se pomoću vodoničnih veza identifikuje i vezuje za tačno određene transportne RNK, odnosno t-RNK, koje prenose specifične amino kiseline na rastući polinukleotidni lanac na mesto ribozomalne sinteze proteina. Genetička informacija se prenosi u grupi od tri jedinice, odnosno tri nukleotida. Svaka od ovih tri nukleotidnih grupa predstavlja jednu amino kiselinu. Svaka od tri i-RNK nukleotida se zove kodon, i njihova tri komplementarna t-RNK nukleotida se nazivaju anti kodon. Aminoacil t-RNK sintetaza je enzim koji upravlja vezivanje tačno određenih amino kiselina na odgovarajuću t-RNK kako bi se formirala aminoacil-t-RNK.

Prokariotska translacija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Prokariotska translacija

Prokariote nemaju nukleus, tako da se translacija iRNK vrši u isto vreme dok traje i transkripcija. Zbog ove istovremene aktivnosti, kaže se da je translacija poliribozomalna, jer je više od jedan ribozom aktivan.

Inicijacija[uredi]

Inicijacija translacije zahteva prisustvo male ribozomalne jedinice koja se vezuje za start kodon na i-RNK, što zauzvrat indikuje gde i-RNK počinje da kodira određeni protein. U 98 % slučajeva ovaj kodon je AUG, ali alternativni start kodoni kod prokariota su česti. Na primer, kod bakterija start kodon je modifikovana amino kiselina N-formil metionin, skr. f-Met. Kod f-Met, amino grupa je blokirana od strane formil grupe kako bi se stvorio amid, tako da ova amino grupa ne može da formira peptidnu vezu. Ovo ne predstavlja problem, jer se f-Met nalazi na terminalnom kraju proteina. Kod prokariota vezivanje male ribozomalne jedinice na tačno mesto na iRNK je moguće zahvaljujući postojanju sekvence, poznatoj kao Šajn-Dalgarno sekvenca i nalazi se između -8 i -13 regionu RNK molekula.

Elongacija[uredi]

Velike 50S podgrupe podjedinice formiraju kompleks sa manjim 30S podgrupama, i elongacija započinje. Novoaktivirana transportna RNK (t-RNK) ulazi na A region ribozoma i na osnovu komplementarnosti baza se vezuje sa i-RNK. Enzim peptidil transferaza formira peptidnu vezu između susednih amino kiselina.

Terminacija[uredi]

Proces elongacije traje sve dok ribozom ne naiđe na jedan od tri moguća stop kodona, kada se translacija terminuje. Kada ribozom naiđe na stop kodon, sinteza polipetidnog lanca se zaustavnja, i faktori koji imitiraju t-RNK ulaze na A region, stopiraju sintezu polipetidnog lanza i ispuštaju protein u citoplazmu.

Eukariotska translacija[uredi]

Glavni članak: Eukariotska translacija

Kod eukariota, transkripcija se odvija u nukleusu, zatim i-RNK se premešta u citoplazmu kako bi se translacija započela. i-RNK se seče sa 5'kapom i 3' poli-A-repom i onda transportuje. Inicijacija je opisana, dok su elongacija i terminacija slične onima kod prokarioteprokariota.

Literatura[uredi]

  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001