Trg Vandom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trg Vandom, Pariz

Trg Vandom (Place Vendôme), ranije poznat kao Place Louis-le-Grand, kao i Place Internationale, je trg u 1. arondismanu Pariza, Francuska, koji se nalazi severno od parka Tiljerije i istočno od crkve Madlen. To je početna tačka Ulice mira (Rue de la Paix). Pravilna arhitektura Žila Arden-Mansara daje pravougaonom trgu oblik osmougla. Originalni stub u centru trga podigao je Napoleon u znak sećanja na bitku kod Austerlica; srušen je 16. maja 1871. dekretom Pariske komune, ali je naknadno ponovo podignut i danas je istaknuto obeležje trga.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Trg Vandom, oko 1900.

Izgradnja Trga Vandom je započeta 1698. kao spomenik slave vojske Luja XIV, kralja Francuske [1] i nazvan je Place des Conquêtes (Trg osvajanja), da bi se preimenovao u Place Louis le Grand (Trg Luj Veliki), kada su se osvajanja pokazala privremena. Konjičku statuu kralja u prirodnoj veličini, autora Fransoa Žirardona (1699), donirale su gradske vlasti i postavile je u centru trga. Veruje se da je to prva velika moderna konjička statua koja je izlivena u jednom komadu. Uništena je u Francuskoj revoluciji; međutim, postoji mala verzija u Luvru. [2] To je dovelo do popularne šale da dok je Anri IV boravio među ljudima pored Pont Neufa, a Luj XIII među aristokratama Trga Vož, Luj XIV je više voleo društvo poreskih farmera na Trgu Vandom; svaki od njih odražava grupu koju su favorizovali u životu. [3]

Sajam Sant-Ovid oko 1770. godine, Žak-Gabrijel Ukije, Muzej francuske revolucije

Mesto trga je ranije bio hotel Cezara de Burbona, vojvode od Vandoma, vanbračnog sina Anrija IV i njegove ljubavnice Gabrijele d'Estre. Arduan-Mansar je kupio zgradu i njene parkove, sa idejom da je pretvori u građevinske parcele kao profitabilnu špekulaciju. Plan se nije ostvario, a ministar finansija Luja XIV, Luvoa, kupio je komad zemlje, sa ciljem da izgradi trg, po uzoru na uspešan Trg Vož iz prethodnog veka. Luvoa je došao u finansijske poteškoće, te ni od njegovog projekta ništa nije bilo. Nakon njegove smrti, kralj je kupio plac i naručio od Arduan-Mansara da dizajnira pročelje kuće kojeg bi kupci parcela oko trga pristali da se pridržavaju. Kada su državne finansije ponestale, finansijer Džon Lou je preuzeo projekat, izgradio sebi rezidenciju iza jedne od fasada, a trg je bio završen do 1720. godine, baš kada je njegov mehur od papirnog novca iz Misisipija pukao. Lou je pretrpeo veliki udarac kada je bio primoran da plati zaostale poreze u iznosu od nekoliko desetina miliona dolara. Pošto nije mogao da plati toliki iznos, bio je primoran da proda imovinu koju je posedovao na trgu. Kupci su bili članovi prognanog ogranka Konde iz kuće Burbona koji su se kasnije vratili u zemlju da povrate svoju zemlju u samom gradu Vandomu. Između 1720. i 1797. godine stekli su veći deo trga, uključujući slobodnu svojinu na delove lokacije na kojima se sada nalazi Hotel Ric Pariz i u kojima još uvek imaju apartmane. Njihova namera da obnove porodičnu palatu na tom mestu zavisila je od mogućih namera susednog Ministarstva pravde da proširi svoje prostorije.

Sajamsko pozorište Sant-Ovid (Théâtre de la foire) se naselilo 1764. godine na mestu do 1771. godine.

Kada je Francuska uspostavila diplomatske odnose sa kratkotrajnom Republikom Teksas, teksaška misija je bila smeštena u hotelu na trgu Vandom. [4]

  • Dva pogleda iz ptičje perspektive na Trg Luj Veliki 1705. godine
  • View to the north with the Couvent des Capucines in the background and Montmartre in the distance
    Pogled na sever sa Monmartrom u daljini
  • View to the west with the domed Church of the Daughters of the Assumption visible on the south side of the Rue Saint-Honoré
    Pogled na zapad sa kupolastom crkvom Kćeri Uspenja koja se vidi na južnoj strani ulici Sant-Onor

Stub na trgu Vandom[uredi | uredi izvor]

Stub na trgu Vandom

Stvaranje[uredi | uredi izvor]

Statua Napoleona autora Antoana-Denija Šodea

Prvobitni stub je započet 1806. po Napoleonovom uputstvu i završen 1810. godine. Napravljen je po uzoru na Trajanov stub, da proslavi pobedu kod Austerlica; obložen je sa 425 spiralnih bas-reljefnih bronzanih ploča napravljenih od topova uzetih iz kombinovanih evropskih vojski, prema njegovoj propagandi (uobičajena cifra koja se daje je veoma preuveličana: 180 topova je zapravo zarobljeno kod Austerlica [5]). Ove ploče je dizajnirao vajar Pjer-Nolask Beržere, a izveo ih je tim od oko 30 vajara. Na vrhu stuba postavljena je statua Napoleona autora Antoana-Denija Šodea. Napoleon je prikazan obučen u rimsku odeću, gologlav, ovenčan lovorima, u desnoj ruci drži mač a globus sa statuom pobede u levoj ruci. [6]

Godine 1816, koristeći prednost savezničke okupacione sile, gomila ljudi i konja je pričvrstila kabl za vrat Napoleonove statue na vrhu stuba, ali je ona odbila da se pomakne. Nakon Burbonske restauracije, statua je, ali ne i stub, srušena i istopljena da bi se obezbedila bronza za prerađenu konjičku statuu Anrija IV na Pont Neufu, iako se statueta Pobede još uvek može videti u salonu Napoleon u Hotelu Mone (koji takođe sadrži model stuba i lik Napoleonovog lica kopiran sa njegove posmrtne maske).[traži se izvor] Zamenu statue Napoleona u modernoj odeći (dvorogi šešir, čizme i redingot), međutim, podigao je Luj-Filip, a bolju, snažnije klasifikujuću statuu Luj-Napoleona (kasnije Napoleon III). [7]

Pariska komuna i kraj stuba na Vandomu[uredi | uredi izvor]

Karl Marks je predvideo krah Vandomskog stuba mnogo pre nego što se to dogodilo. Ovo predviđanje je dao u političkom pamfletu Der 18te Brumaire des Louis Napoleon iz 1852. godine. Ovaj pamflet, oštro kritičan prema političkoj ličnosti Napoleona III, završava se rečima: „Ali ako carska mantija konačno padne na ramena Luja Bonaparte, bronzana statua Napoleona će pasti sa visine Vandomske kolone“. [8]

Tokom događaja uoči osnivanja Komune, 22. marta 1871. došlo je do nemira ispred Nacionalne garde kada su demonstranti koji su držali transparente na kojima su se proglašavali „Prijateljima mira“ sprečeni da uđu na trg Vandom od strane gardista koji su, nakon što je na njih pucano, otvorili je vatru na gomilu. Najmanje 12 ljudi je poginulo, a mnogo je ranjeno.[9]

Komunari poziraju sa statuom Napoleona I sa oborenog stuba na Vandomu, 1871.

Tokom Pariske komune 1871. godine, slikar Gistav Kurbe, predsednik Saveza umetnika i izabrani član Komune, [10] koji je ranije izrazio užasnutost što se ovaj spomenik ratu nalazi na Ulici mira, predložio je da se stub rastavi i čuva u Palati Invalida.

Njegov predlog nije usvojen, iako je 12. aprila 1871. usvojen zakon kojim se dozvoljava demontaža imperijalnog simbola. Kada je stub srušen 16. maja, sačuvane su njegove bronzane ploče. Nakon što su angažovali niz konopaca i radnika iz kamenoloma, posmatrači su videli da je statua...

... pala na gomilu peska pripremljenu za to, uz snažan tresak. Na tlu, kolona se raspala skoro pre nego što je stigla do svog korita, i ležala je na zemlji, ogromna masa ruševina. Ogromna prašina i dim od kamenja i gline podigao se i trenutak nakon toga je gomila ljudi, Nacionalne garde, komunista i Engleza koji je to gledala, doletela, i počela da uzima komadiće za uspomenu, ali uzbuđenje bio toliko intenzivno da su se ljudi kretali kao u snu...[11]

Neposredno nakon uništenja stuba i u znak odbacivanja uočenog veličanja nacionalnog šovinizma i ratobornosti, Vandomski trg je preimenovan u Place Internationale u čast promocije međunarodnog bratstva od strane komunista.[12]

Posle Pariske komune[uredi | uredi izvor]

Nakon gušenja Pariske komune od strane Adolfa Tjera, doneta je odluka da se stub sa statuom Napoleona restaurira. Zbog svoje uloge u Komuni, Kurbe je bio osuđen da plati troškove obnove spomenika, procenjene na 323.000 franaka, u godišnjim ratama od 10.000 franaka. U nemogućnosti da plati, Kurbe je otišao u samo-nametnuto izgnanstvo u Švajcarsku, francuska vlada je zaplenila i prodala umetnikove slike za manji iznos, a Kurbe je umro u egzilu u decembru 1877. [13] [14] Godine 1874. stub je ponovo podignut u centru trga Vandom sa kopijom originalne statue na vrhu.[traži se izvor] Unutrašnje stepenište koje vodi do vrha više nije otvoreno za javnost.[traži se izvor]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Prvobitno je trg bio dostupan samo jednom ulicom i sačuvao je aristokratski mir, osim kada se tamo održavao godišnji sajam. Tada je Napoleon otvorio Ulicu mira, a 19. vek je ispunio trg Vandom saobraćajem. Tek nakon što je 1875. otvorena Opera Garnije na drugoj strani Ulice mira, centar pariskog mondenskog života počeo je da gravitira oko ove ulice i trga Vandom. [15]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Trg Vandom je poznat po svojim modernim i luksuznim hotelima kao što je Ric. Mnogi poznati dizajneri odeće su imali svoje salone na trgu. Jedina preostala dva su proizvođač košulja Charvet, na broju 28, čija se radnja nalazi na Vandomskom trgu od 1877, [16] i dizajner Chéruit, na broju 21, ponovo osnovano 2008. [17] Od 1718. godine, Ministarstvo pravde, poznato i kao „Kancelarija“, nalazi se u Hotelu de Burvale koji se nalazi na brojevima 11 i 13. Desno sa druge strane trga, na broju 14 nalazi se pariska kancelarija JP Morgan, investicione banke, a broj 20 kancelarija Ardiana (ranije AXA Private Equity).

Posle njegove smrti 1990. godine, američki umetnik Kit Haring je kremiran, a njegov pepeo je posut na padini u blizini Kuctauna u Pensilvaniji, osim jedne šake koju je Joko Ono donela na trg Vandom jer je verovala da joj je to rekao duh Haringa.

Trg Vandom je bio film Nikol Garsije iz 1998. sa Katrin Denev u glavnoj ulozi.

  • Panoramski pogled na Vandomski trg
    Panoramski pogled na Vandomski trg

Metro[uredi | uredi izvor]

Trg Vandom je lociran u blizini metro stanica: Opera, Piramide, Madlen i Tiljerije. Tu prolaze linije, , , , , .

Trg Vandom noću

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Louis XIV (Le Grand Monarque)" in M. S. Fitzgerald, The Kings of Europe, Past and Present, and Their Families (London, Longman, Green, and Co., 1879).
  2. ^ Louvre picture
  3. ^ Walks in Paris
  4. ^ „Where to find the Texas Embassy in Paris?”. 11. 2. 2017. 
  5. ^ Chandler, David G. (1995). The Campaigns of Napoleon. New York: Simon & Schuster. str. 320. ISBN 9781439131039. 
  6. ^ Ambroise Tardieu, La Colonne de la Grande Armée d'Austerlitz ou de la Victoire, monument triomphal élevé à la gloire de la grande armée par Napoléon. Paris, 1822, p. 4 (list of sculptors) and plate 36 (statue of Napoleon).
  7. ^ King, Ross (2006). The Judgement of Paris. New York: Walker and Company. str. 303–305. ISBN 9780802715166. 
  8. ^ Marks K., Эngelьs F. Polnoe sobranie sočieniй. Moskva. 2-e izd., t. 8, s. 217/Marx, K., and Engels, F. Complete collection of compositions. Moscow. 2nd ed., vol. 8, p. 217
  9. ^ Milner, John (2000). Art, War and Revolution in France, 1870-1871: Myth, Reportage and Reality. New Haven and London: Yale University Press. str. 143—145. ISBN 0300084072. Pristupljeno 1. 5. 2018. 
  10. ^ Linda Nochlin (2007). „Courbet, The Commune and the Visual Arts”. Courbet. New York: Thames & Hudson. str. 84–94. 
  11. ^ Horne, Alistair (1965). „Chapter 23: 'Floreal 79'”. The Fall of Paris: The Siege and the Commune 1870-1. St. Martin's Press, New York. str. 351. 
  12. ^ Ross 2016, str. 23
  13. ^ Linda Nochlin. 2007. 'The De-Politicization of Gustave Courbet: Transformation and Rehabilitation under the Third Republic.' in Courbet. New York: Thames & Hudson. pp. 116–127.
  14. ^ King, Ross (2006). The Judgement of Paris. New York: Walker and Company. str. 349–350. ISBN 9780802715166. 
  15. ^ Perrot 1996, str. 41
  16. ^ Sarmant, Thierry; Luce Gaume (2003). La Place Vendôme: art, pouvoir et fortune (na jeziku: francuski). Paris: Action artistique de la ville de Paris. str. 250. 
  17. ^ Chéruit, 21 Place Vendôme, Paris, website

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Horne, Alistair (1965). „Chapter 23: 'Floreal 79'”. The Fall of Paris: The Siege and the Commune 1870-1. St. Martin's Press, New York. str. 351. 
  • Perrot, Philippe (1996). Fashioning the Bourgeoisie: A History of Clothing in the Nineteenth Century. Princeton: Princeton University Press. ISBN 0-691-00081-6. 
  • Ross, Kristin (2016). Communal Luxury: The Political Imaginary of the Paris Commune. London: Verso Books. ISBN 9781784780548. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трг_Вандом&oldid=27678178”