Triuranijum oktaoksid
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Uranijum(V,VI) oksid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.014.275 |
| EC broj | 215-702-4 |
| Svojstva | |
| U3O8 | |
| Molarna masa | 842,08193 g mol−1 |
| Gustina | 8,38 g cm−3 |
| Tačka topljenja | 1150°C |
| Tačka ključanja | raspada se u UO2 na 1300°C |
| Rastvorljivost u drugim rastvaračima | nerastvorljiv u vodi;
rastvorljiv u azotnoj i sumpornoj kiselini |
| Termohemija | |
Standardna molarna
entropija (S |
282 J·mol−1·K−1[3] |
Standardna entalpija
stvaranja (ΔfH |
−3575 kJ·mol−1[3] |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Triuranijum oktaoksid (U3O8) oksid je uranijuma i javlja se kao maslinasto zelena ili crna čvrsta hemijska supstanca (u prahu/granulama). Jedan je od najpoznatijih oblika žutog kolača, te se između mlinova i rafinerija prenosi baš u ovom obliku.
Triuranijum oktaoksid ima potencijalno dugoročnu stabilnost u geološkom okruženju. U prisutnosti kiseonika (O2), uranijum dioksid (UO2) oksidira u U3O8, dok uranijum trioksid (O3) gubi kiseonik na temperaturama višim od 500°C i redukuje se u U3O8. Jedinjenje je moguće proizvesti bilo kojim od tri osnovna procesa hemijske pretvorbe, koja uključuju ili uranijum tetrafluorid (UF4) ili uranil fluorid (UO2F2) kao posrednike. Uglavnom se smatra da je više privlačan oblik za potrebe odlagališta, zato što — pod normalnim uslovima sredine — U3O8 je jedan od kinetički i termodinamički najstabilnijih oblika uranijuma, i zato što je oblik uranijuma koji je moguće pronaći u prirodi. Gustina čestica (granula) je 8,3 g cm−3.
Struktura u čvrstom stanju[uredi | uredi izvor]
U čvrstom stanju, triuranijum oktaoksid ima slojevitu strukturu gde su slojevi premošćeni atomima kiseonika; svaki sloj sadrži atome uranijuma koji su u različitima koordinacijskim okruženjima.
Ispitivanja valence veza[uredi | uredi izvor]
Koristeći 6Å × 6Å × 6Å kutiju sa atomom uranijuma u centru, računanje valence veza je izvedeno za U1 i za U2 u čvrstom stanju.[4] Naime, oksidacioni brojevi za U1 i U2 su izračunati korišćenjem parametara za U(VI), pri čemu su isti iznosili 5,11 i 5,10. Koristeći parametre za U(IV) izračunati oksidacioni brojevi su bili 5,78 i 5,77 za U1 i U2, respektivno. Ova ispitivanja sugerišu da svi atomi uranijuma imaju iste oksidacione brojeve, a da su oni različiti samo kroz rešetku.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ a b Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. str. A23. ISBN 0-618-94690-X.
- ^ „Uranium” (nevada.edu) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2012) (na en)