Triceratops
| Triceratops Vremenski raspon: kasna kreda (perioda) |
|
|---|---|
 |
|
|
skelet triceratopsa
|
|
| Taksonomija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Sauropsida |
| Nadred: | Dinosauria |
| Red: | Ornithischia |
| Podred: | Cerapoda |
| Infrared: | Ceratopsia |
| Porodica: | Ceratopsidae |
| Potporodica: | Ceratopsinae |
| Rod: | Triceratops Marsh, 1889 |
| Vrste | |
|
|
Triceratops je najpoznatiji rod dinosaurusa iz grupe ceratopsida iz perioda gornje krede (pre oko 65 miliona godina).
Izgled[uredi]
Bio je div među svojim srodnicima, sa deset tona telesne mase i do 9 metara maksimalne dužine. Samo mu je glava bila dužine do 3 metra, pa je ogromnim čeljustima na njoj mogao da se hrani i najčvršćim biljem. Imao je najveću glavu u poređenju sa svim drugim dinosaurusima. Na glavi je imao tri roga po čemu je i dobio ime „Trorogi“. Dva velika roga, dužine preko jednog i po metra, su mu se nalazila iznad očiju, a manji na sredini iznad nozdrva u prednjem delu lobanje. Imao je koštane izbočine na zadnjem delu lobanje koje su mu štitile vrat. Čitav glaveni štit je bio impozantnih razmera, a činile su ga masivne kosti. Moguće je da je, zajedno sa rogovima, imao ulogu i u termoregulaciji kada je za to postojala potreba. Na nekim lobanjama pronađenih fosila mogu se uočiti značajne povrede, što ukazuje na mogućnost žestokih borbi, najverovatnije između mužjaka u doba parenja. Takođe je imao debelu krljušt koja je zadavala probleme mnogim mesojedima. Rep mu nije bio izrazito dug tako da ga najverovatnije nije koristio u samoodbrani.[1]
Polno odabiranje[uredi]
Pretpostavka je da su rogovi triceratopsa i drugih ceratopsida imali isključivo ulogu zaštite od velikih predatora. Međutim, savremenim istraživanjem i upoređivanjem sa načinima života današnjih vrsta, postoje teorije prema kojima je glaveni štit predstavljao ukras kojim su se mužjaci udvarali ženkama. Takođe je moguće i da je predstavljao statusni simbol među pripadnicima iste vrste. Naime, radi se o polnom odabiranju, koje ima za posledicu evoluciju, odnosno prekomeran razvitak pojedinih delova tela važnih za udvaranje i razmnožavanje. Na ovo ukazuju i nađeni fosili gde je veličina glavenog štita veća kod mužjaka, ali se takođe i razlikuje od jedinke do jedinke. Triceratops, je međutim, primer kako polno odabiranje može imati i negativne posledice, odnosno kada prekomeran razvitak glavenog štita više nije predstavljao prednost, već nedostatak. Triceratops je naime, morao da troši ogromne količine energije kako bi mogao da nosi toliki teret.[1]
Nalazište fosila[uredi]
U zapadnom delu Severne Amerike je pronađeno na stotine fosila. Brojnost fosila ukazuje da se ovaj ogromni biljojed kretao u krdima.[1]
Vidi još[uredi]
Reference[uredi]
Spoljašnje veze[uredi]
 |
Triceratops na Vikimedijinoj ostavi. |
