Trka na 800 metara

Trka na 800 metara je najkraća srednjoprugaška atletska disciplina. Trka na 800 metara se trči dva kruga (na stazama dugim 400 metara). Kod dvoranskih nadmetanja, staza je duga 200 metara, pa se trči četiri kruga.

Ova trka zahteva brzinu i izdržljivost, i zato predstavlja kombinaciju sprinta i trčanja na srednje pruge.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Početak ove atletske discipline treba tražiti u Engleskoj u 18. veku, jer su se prva zvanična takmičenja na srednje pruge održavale tamo i u SAD. Prvi rezultati tih takmičenja vezani su za staze merene jardima. Standardne dužine trčanja na srednje pruge bile su 880 i 1.000 jardi. Seriju svetskih rekorda na 880 jardi započeo je Amerikanac Lon Majers koji je između 1865. i 1878. uspeo da se pripremi tako da je, na primer, u 7 trka za jedno popodne (predtakmičenje i finale) osvojio titule prvaka SAD na 100, 220, 440 i 880 jardi. Osnova njegovog treninga bio je rad na brzini, uz trčanje na distance kraće od onih na kojima će se takmičiti. Radio je i na izdržljivosti trčeći na deonicama koje su duže od onih na kojima će trčati na takmičenju, što je za ono vreme bila značajna novina.

Majers je svojim načinom trčanja razvio takvu brzinsku izdržljivost, kojoj u njegovo vreme niko nije mogao odoleti. Posle Majersa ređaju se velika imena kao što su Mel Šepard, Ted Meredit, Hans Braun, Daglas Lou, Oto Pelcer sve do Rudolfa Harbiga. Harbig je 1939. unošenjem intervalnog metoda treninga, postavio tadašnji svetski rekord na 800 m (1:46,6), koji nije nadmašen punih 16 godina. Sa Harbigom su usavršavanju ove discipline doprineli i drugi majstori atletske staze: Mario Lanci, Džon Vudraf, Artur Vint, Marsel Ansen, Tom Kortni i Piter Snel. Zanimljivo je da je Snelova specijalnost bila trčanje na 1.500 metara (odnosno 1 milja — 1609 m), a ne trka na 400 m kao u većine dotadašnjih istaknutih „800-metraša“. U rekordnoj trci Snel je na 800 metara ostvario vreme 1:44,3 min, a prolazna vremena na svakih 200 metara iznosula su 24,8+26,02+25,9+27,4 sek. Oštre granice između produženog sprinta i srednjih pruga, a posebno između njihovih klasičnih predstavnika tj. 800 i 1.500 m postale su sve blaže.

Taktika[uredi | uredi izvor]

Trku na 800 metara, takmičari započinju iz visokog starta, svako u svojoj stazi kojom moraju trčati do izlaska iz prve krivine (oko 115m). Nakon prve krivine, takmičari mogu preći u unutrašnju stazu. Zabranjeno je ometati i gurati druge takmičare. Trčanje punom brzinom tokom čitave dužine trke je nemoguće, pa dobra taktika odlučuje pobednika. Diktiranje tempa od samog početka se najčešće smatra pogrešnom taktikom, zato što veći otpor vazduha i udare vetra trpi onaj koji se nalazi na čelu, a to može da odluči pobednika kod jednakih takmičara. Atletičar koji trči sa unutrašnje strane, ali ne na vodećoj poziciji, mora da vodi računa da ne ostane blokiran od strane drugih atletičara, čime bi izgubio mogućnost da trči prema svojoj taktici. Trčanje na začelju, takođe nije preporučljivo, jer ovi trkači mogu da budu u značajnom zaostatku za onim vodećim kada se krene u završni sprint.

Trkači na 800 metara su veoma često dobri sprinteri pa se takmiče i u štafeti 4 × 400 metara. Ipak, jedino su Alberto Huantorena i Jarmila Kratohvilova ostvarili značajne rezultate u trci na 400 metara i u trci na 800 metara. Trkači na 800 metara su najčešće veoma uspešni i u trci na 1500 metara.

Svetski rekordi[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski rekord na 800 m u atletici IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 1:40,91 minuta, a postigao ga je Dejvid Rudiša iz Kenije u Londonu 9. avgusta 2012. Kod žena rekord drži Jarmila Kratohvilova iz Čehoslovačke u vremenu 1:53,28, a postignut je u Minhenu, 26. jula 1983.

Svetski rekord za muškarce na 800 metara u dvorani je 1:42,67 minuta a postigao ga je Vilson Kipketer iz Danske u Parizu 9. marta 1997. Kod žena rekord drži Jolanda Čeplak iz Slovenije rezultatom 1:55,82 u Beču, 3. mart 2002.

Svetski juniorski rekord za muškarce drži Najdžel Ejmos iz Bocvane sa 1:41,73 istrčanim u Londonu 9. avgusta 2012.

Svetski juniorski rekord za žene drži Pamela Dželimo iz Kenije sa 1:54.01 istrčanim u Cirihu 29. avgusta 2008.

Lista najboljih rezultata na 800 metara za muškarce na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista10 najbržih atletičara svih vremena u trci na 800 m na otvorenom sa stanjem na dan 12. novembar 2023. (Napomena: neki atletičari su više puta istrčali trku u prikazanom vremenskom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svakog atletičara.)^[1]

Pozicija	Vreme	Ime	Zemlja	Mesto	Datum
1	1:40,91	Dejvid Rudiša	Kenija	London	9. avgust 2012.
2	1:41,11	Vilson Kipketer	Danska	Keln	24. avgust 1997.
3	1:41,73	Sebastijan Kou	Ujedinjeno Kraljevstvo	Firenca	10. jun 1981.
3	1:41,73	Najdžel Ejmos	Bocvana	London	9. avgust 2012.
5	1:41,77	Žoakim Kruz	Brazil	Keln	26. avgust 1984.
6	1:42.05	Emanuel Korir	Kenija	London	22. jul 2018.
7	1:42,23	Abubaker Kaki	Sudan	Oslo	4. jun 2010.
8	1:42,28	Sami Koskei	Kenija	Keln	26. avgust 1984.
9	1:42,34	Vilfred Bungei	Kenija	Rijeti	8. septembar 2002.
9	1:42,34	Donovan Brejzer	SAD	Doha	1. oktobar 2019.

Muški rekordi u trci na 800 metara na otvorenom[uredi | uredi izvor]

(stanje 12. novembar 2023)

	Rezultat/m	Ime	Država	Mesto	Datum
SR	1:40,91	Dejvid Rudiša	Kenija	London	9. avgust 2012.
OR	1:40,91	Dejvid Rudiša	Kenija	London	9. avgust 2012.
ER	1:41,11	Vilson Kipketer	Danska	Keln	24. avgust 1997.
SAR	1:42,34	Donovan Brejzer	SAD	Doha	1. oktobar 2019.
JAR	1:41,77	Žoakin Kruz	Brazil	Keln, Zapadna Nemačka	26. avgust 1984.
AFR	1:40,91	Dejvid Rudiša	Kenija	London	9. avgust 2012.
AZR	1:42,79	Jusuf Saad Kamel	Bahrein	Monako	29. jul 2008.
OKR	1:43,99	Džozef Deng	Australija	Desen Šarpje, Francuska	8. jul 2023.
RS	1:44,75	Slobodan Ppopović	SFRJ AK Crvena zvezda, Beograd	Linc, Austrija	15. avgust 1988.

Lista najboljih rezultata na 800 metara za žene na otvorenom[uredi | uredi izvor]

Ovo je lista 10 najbržih atletičarki u trci na 800 m na otvorenom sa stanjem na dan 12. novembar 2023. (Napomena: neke atletičarke su više puta istrčale trku u prikazanom vremenskom rasponu. Prikazan je samo najbolji rezultat svake atletičarke.)^[2]

Pozicija	Vreme	Ime	Zemlja	Mesto	Datum
1	1:53,28	Jarmila Kratohvilova	Čehoslovačka	Minhen	26. jul 1983.
2	1:53,43	Nadežda Olizarenko	Sovjetski Savez	Moskva	27. jul 1980.
3	1:54.01	Pamela Dželimo	Kenija	Cirih	29. avgust 2008.
4	1:54.25	Kaster Semenja	Južnoafrička Republika	Pariz	30. jun 2018.
5	1:54,44	Ana Fidelija Kirot	Kuba	9. septembar 1989.	Barselona
6	1:54,81	Olga Minejeva	Sovjetski Savez	27. jul 1980.	Moskva
7	1:54,94	Tatjana Kazankina	Sovjetski Savez	26. jul 1976.	Montreal
8	1:54.97	Ejting Mu	SAD	17. septembar 2023.	Judžin
9	1:55,05	Doina Melinte	Rumunija	1. avgust 1982.	Bukurešt
10	1:55,19	Marija Mutola	Mozambik	17. avgust 1994.	Cirih
		Jolanda Čeplak	Slovenija	20. jul 2002.	Hezden-Zolder
		Keli Hodžkinson	Ujedinjeno Kraljevstvo	17. septembar 2023.	Judžin

Ženski rekordi u trci na 800 metara na otvorenom[uredi | uredi izvor]

(stanje 12. novembar 2023)

	Rezultat/m	Ime	Država	Mesto	Datum
SR	1:53,28	Jarmila Kratohvilova	Čehoslovačka	Minhen	26. jul 1983.
OR	1:53,43	Nadežda Olizarenko	Sovjetski Savez	Moskva	27. jul 1980.
ER	1:53,28	Jarmila Kratohvilova	Čehoslovačka	Minhen	26. jul 1983.
SAR	1:54,44	Ana Fidelia Kirot	Kuba	Barselona,	9. septembar 1989.
JAR	1:56,68	Letisija Vrijezde	Surinam	Geteborg, Švedska	13. avgust 1995.
AFR	1:54,01	Pamela Želimo	Kenija	Cirih	29. avgust 2008.
AZR	1:55,54	Dong Lju	Kina	Peking	9. septembar 1993.
OKR	1:57,78	Katriona Biset	Australija	London	23. jul 2023.
RS	1:59,90	Amela Terzić	Srbija AK Novi Pazar	Stara Zagora	20. jun 2015.