Troskok

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Troskok Džonatana Edvardsa
Snimak troskoka, bočni plan.
Snimak troskoka, prednji plan.

Troskok je atletska disciplina skakanja udalj sa zaletom ili bez njega, a izvodi se od tri uzastopna skoka, tj. odskokom, korakom i skokom. Odskok i prvi korak izvode se na istoj nozi. Troskok je zahtevna disciplina i samo istinski šampioni postižu dobre rezultate.

Istorija[uredi]

U starom veku postizani su u Grčkoj skokovi preko 16 metara pa se pretpostavlja da se taj rezultat odnosio na zbir od tri uzastopna skoka. Godine 1465. u Cirihu je nagrađen takmičar koji je pobedio u troskoku, ali o samom takmičenju nedostaju podaci.

U Irskoj se u XIX veku, troskok se ubrajao u narodni sport, a izvodio se skakanjem na jednoj nozi. Tim načinom Irac Šenahan je godine 1888. postigao je rezultat od 15,25 m koji je dugo bio svetski rekord u troskoku.

Pored ovog irskog načina u Engleskoj se u XIX veku primenjivao način koji se zasnivao na naizmeničnoj promeni nogu na pr. leva-desna-leva.

Pravilima IAAF (Međunaredna atletska federacija) dozvoljena su pri troskoku dva odraza istom nogom, a treći drugom (desna-desna leva ili leva-leva-desna).

Filips Idovu skače troskok na Olimpijskim igrama u Pakingu 2008.

Troskok je bio uključen u program prvih Olimpijskih igara 1896 u Atini. Tada je pobedio Amerikanac Džejms Brendan Konoli rezultatom 13,71 m. Na narednim igrama 1900. u Parizu i 1904. u Sent Luisu, takmičari su skakali i iz mesta (bez zaleta), pa je Amerikanac Rej Juri 1900. skočio 10,58 m, a 1904. 10,54 m.

Koristeći se iskustvom i tehnikom ranijih skakača Amerikanac irskog porekla Danijel Ahern je uveo skraćen korak za drugi skok, čime je postigao aktivno delovanje odrazne noge. To je bio početak tzv. udarne tehnike, kojom je Ahern 1909. skočio 15,52 m. Između 1909. i 1924. najveći napredak u troskoku je postignut u skandinavskim zemljama Gustaf Lindblom, Vilko Tulos i u Australiji (Nik Vinter), usavršavajući tehniku troskoka. Tamošnji takmičari su produžili prvi korak.

Između 1924. i 1939. najbolji su u troskoku bili Japanci koji su dali trojicu svetskih rekordera i olimpijskih pobednika Mikio Oda (15,21 m), Čuhei Nambu (15,72 m) i Naoto Tojima (16,00 m).

Posle 1945. vodili su Brazilac Ademar da Silva (16,00 m — 1950. do 16,56 m — 1955) i sovjetski troskokaši Leonid Ščerbakov (16,23 m — 1953) i Oleg Fjedosejev 16,70 m — 1959. Poljak Jozef Šmid kao izvanredan trkač (100 m), kvalitetnim izvođenjem svoje trkačke tehnike prvi je uspeo preskočiti 17 m (17,03 m — 1960.) godine.

U Jugoslaviji troskok je u početku bio dosta zanemaren. Prvi rekorder bio je Đuro Gašpar sa 11,66 m. Jovan Mikić Spartak prvi je 1935. preskočio 14,00 (14,05 m). Posle oslobođenja nosioci Jugoslovenskog rekorda se bili: A. Zagorc, Drago Petranović, R. Radovanović, Vladimir Njaradi, R. Jocić, Trenutno rekord drži Miloš Srejović sa 17,01 m koji je postavljen septembra 1981. u Sarajevu.

Troskok u muškoj konkurenciji se nalazio na svim takmičenjima od prvog takmičenja. Takmičenja u troskoku za žene uključila su se tek 1990. na Evropskom prvenstvu u dvorani 1990. a zatim, Svetskom prvenstvi 2003. i na Olimpijskim igrama 1996..

Pravila takmičenja[uredi]

Sadašnja međunarodna pravila za atletska takmičenja priznaju samo skok sa zaletom. Takmičenja se izvode na skakalištu koja moraju imati zaletište i doskočište. Dužina zaletišta koje je obavezno horizontalno je neograničena, ali je obično iznosi 40—50 m. Svi takmičari imaju pravo na tri skoka, a šestorica ili osmorica (zavisno od takmičenja) imaju pravo na još tri. Kao najbolji rezultat takmičara uzima se njegov najduži skok.

Pri skoku skakač mora da se odrazi sa daske ukopane u zemlju i poravnane sa površinom zaletišta i jame za doskok. Ivica daske prema jami za doskok zove se linija odraza. U odrazu noga ne sme da dodirne tlo iza te linije. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odskoka, koji takmičar učini bilo kojim delom tela u jami za doskok.

Svetski rekordi[uredi]

Prvi svetski rekord u troskoku IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1911. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 18,29 metra a postigao ga je Britanac Džonatan Edvards na Svetskom prvenstvu u Geteborgu 7. avgust 1995. Kod žena rekord drži Inesa Kravec iz Ukrajine rezultatom 15,50, a postignut je na istom takmičenju kao i muški Svetskom prvenstvu u Geteborgu 10. avgusta 1995.

Lista najboljih rezultata u troskoku na otvorenm — muškarci[uredi]

Ovo je lista atletičara, koji su skočili više od 17,90 metara, 2. juna 2016. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)[1]

Plasman Rezultat Vetar m/s Ime Dat. rođ. Zemlja Mesto Datum
1. 18,29 1,3 Džonatan Edvards 10. maj 1960.  Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
2. 18,15 0,2 Kristijan Tejlor 18. jun 1990.  SAD Peking, Kina 27. avgust 2015.
3. 18,09 -0,4 Keni Harison 13. februar 1965.  SAD Atalanta, SAD 27. jul 1996.
4. 18,08 0,0 Pedro Pablo Pičardo 30. jun 1993.  Kuba Havana, Kuba 28. maj 2015.
5. 18,04 0,3 Tedi Tamgo 15. jun 1989.  Francuska Moskva, Rusija 18. avgust 2013.
6. 17,97 1,5 Vili Benks 11. mart 1956.  SAD Indijanapolis, SAD 16. jun 1985.
7. 17,92 1,6 Hristo Markov 27. januar 1965.  Bugarska Rim, Italija 31. avgust 1987.
1,9 Džejms Bekford 9. januar 1975.  Jamajka Odesa, SAD 20. maj 1995.
9. 17,90 1,0 Vladimir Inozemcev 25. maj 1964.  Sovjetski Savez
 Ukrajina
Bratislava, Čehoslovačka 20. jun 1990.
0,4 Žadel Gregorio 16. septembar 1980.  Brazil Belem, Brazil 20. maj 2007.
11. 17,89 0,0 Žoao Karlos da Oliveira 28. maj 1954.  Brazil Meksiko (grad), Meksiko 15. oktobar 1975.

Lista najboljih rezultata u troskoku na otvorenom — žene[uredi]

Ovo je lista atletičarki, koje su skočile više od 15,20 metara, sa stanjem 7. marta 2016. godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)[2]

Plasman Rezultat Vetar m/s Ime Dat. rođ. Zemlja Mesto Datum
1. 15,50 0,9 Inesa Kravec 5. oktobar 1966.  Sovjetski Savez
 Ukrajina
Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
2 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Eton 14. april 1976.  Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
3. 15,34 -0,5 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976.  Rusija Iraklion, Grčka 4. jul 2004.
4. 15,32 0,9 Hrisopiji Devedži 2. januar 1975.  Grčka Atina, Grčka 21. avgust 2004.
5. 15,31 0,0 Katerin Ibargven 12. februar 1984.  Kolumbija Monako, 14. jul 2014.
6. 15,29 0,3 Jamile Aldama 14. avgust 1972.  Kuba Rim, Italija 11. jul 2003.
7. 15,28 0,9 Jarhelis Savinj 13. novembar 1984.  Kuba Osaka, Japan 31. avgust 2007.
8. 15,25 1,7 Olga Ripakova 30. novembar 1984.  Sovjetski Savez
 Kazahstan
Split, Hrvatska 4. septembar 2010.
9 15,20 0,0 Šarka Kašparkova 20. maj 1971.  Čehoslovačka
 Češka
Atina, Grčka 4. avgust 1997.
15,20 Tereza Marinova 5. septembar 1977.  Bugarska Sidnej, Australija 24. septembar 2000.

Svetski i kontinentalni rekordi na otvorenom za muškarce[uredi]

(stanje 9. maj 2016)

Rezultat Ime God. rođ Država Mesto Datum
SR 18,29 Džonatan Edvards 10. maj 1960.  Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
OR 18,09 Keni Harison 13. februar 1965.  SAD Atalanta, SAD 27. jul 1996.
ER 18,29 Džonatan Edvards 10. maj 1960.  Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
SAR 18,15 Kristijan Tejlor 18. jun 1990.  SAD Peking, Kina 27. avgust 2015.
JAR 17,90 Žadel Gregorio 16. septembar 1980.  Brazil Belem, Brazil 20. maj 2007.
AFR 17,37 Tarik Bouguetaïb 30. april 1981.  Maroko Khémisset, Maroko 14. jul 2007.
AZR 17,59 Li Jansi 26. jun 1983.  Kina Jinan, Kina 26. oktobar 2009.
OKR 17,46 Ken Loravej 6. januar 1956.  Australija London, Ujedinjeno Kraljevstvo 7. avgust 1982.
RS 17,01 Miloš Srejović  SFRJ
 Srbija
Radnički, Kragujevac
Sarajevo, BiH 20. septembar 1981.

Svetski i kontinentalni rekordi na otvorenom za žene[uredi]

(stanje 7. mart 2016)

Rezultat Vetar m/s Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
SR 15,50 0,9 Inesa Kravec 5. oktobar 1966.  Sovjetski Savez
 Ukrajina
Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
OR 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Eton 14. april 1976.  Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
ER 15,50 0,9 Inesa Kravec 5. oktobar 1966.  Sovjetski Savez
 Ukrajina
Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
SAR 15,29 0,3 Jamile Aldama 14. avgust 1972.  Kuba Rim, Italija 11. jul 2003.
JAR 15,31 0,0 Katerin Ibargven 12. februar 1984.  Kolumbija Monako, 14. jul 2014.
AFR 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Etone 14. april 1976.  Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
AZR 15,25 1,7 Olga Ripakova 30. novembar 1984.  Sovjetski Savez
 Kazahstan
Split, Hrvatska 4. septembar 2010.
OKR 14,04 2,0 Nikol Mladenis 22. septembar 1975.  Australija Hobart, Australija 9. mart 2003.
14,04 1,8 Nikol Mladenis 22. septembar 1975.  Australija Pert, Australija 7. decembar 2003.
RS 14,56 -0,40 Biljana Topić 17. oktobar 1977.  SFRJ
 Srbija
AK Vojvodina Novi Sad
Solun, Grčka 13. septembar 2009.

Lista najboljih rezultata u troskoku u dvorani — muškarci[uredi]

Ovo je lista atletičara, koji su skočili više od 17,70 m, sa stanjem 3. juna 2016. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.) [3]

Plasman Rezultat Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
1. 17,92 Tedi Tamgo 15. jun 1989.  Francuska Pariz, Francuska 6. mart 2011.
2 17,83 Aliser Urutija 10. maj 1960.  Kuba Sindelfingen, Nemačka 1. mart 1997.
17,83 Kristijan Olson 25. januar 1980.  Švedska Budimpešta, Mađarska 7. mart 2004.
4. 17,77 Leonid Vološin 30. mart 1966.  Sovjetski Savez
 Rusija
Grenobl, Francuska 16. februar 1994.
5. 17,92 Majkl Konli 5. oktobar 1962.  SAD Njujork, SAD 27. februar 1987.
6. 17,92 Filips Idovu 30. decembar 1978.  Ujedinjeno Kraljevstvo Valensija, Španija 9. mart 2008.
7. 17,74 Marijan Oprea 6. jun 1982.  Rumunija Bukurešt, Rumunija 18. februar 2006
8. 17,73 Volter Dejvis 2. juli 1979.  SAD Moskva, Rusija 12. mart 2006
Fabricio Donato 14. avgust 1976.  Italija Pariz, Francuska 6. mart 2011.
10. 17,72 Brajan Velman 8. septembar 1967.  Bermudi Barselona, Španija 12. mart 1995.

Lista najboljih rezultata u troskoku u dvorani — žene[uredi]

Ovo je lista atletičarki, koje su skočile više od 15,00 m, sa stanjem 3. juna 2016. godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)[4]

Plasman Rezultat Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
1. 15,36 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976.  Rusija Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
2 15,16 Ašija Hansen 5. decembar 1971.  Ujedinjeno Kraljevstvo Valensija, Španija 28. februar 1998.
3 15,14 Olga Ripakova 30. novembar 1984.  Sovjetski Savez
 Kazahstan
Doha, Katar 13. mart 2010.
4. 15,08 Marija Šestak 17. april 1979.  SFRJ
 Srbija
 Slovenija
Peanija, Grčka 13. februar 2008.
5. 15,05 Jarhelis Savinj 13. novembar 1984.  Kuba Valensija, Španija 8. mart 2008.
6. 15,03 Jolanda Čen 26. jul 1961.  Sovjetski Savez
 Rusija
Barselona, Španija 11. mart 1995.
7. 15,01 Ina Lasovska 17. decembar 1969.  Sovjetski Savez
 Rusija
Pariz Francuska 8. mart 1997.
8. 15,00 Hrisopiji Devedži 2. januar 1975.  Grčka Valensija, Španija 8. mart 2008.

Svetski i kontinentalni rekordi u dvorani za muškarce[uredi]

Stanje 3. jun 2016.

Rezultat Ime God. rođ Država Mesto Datum
SR 17,92 Tedi Tamgo 15. jun 1989.  Francuska Pariz, Francuska 6. mart 2011.
ER 17,92 Tedi Tamgo 15. jun 1989.  Francuska Pariz, Francuska 6. mart 2011.
SAR 17,83 Aliser Urutija 10. maj 1960.  Kuba Zindelfingen, Nemačka 1. mart 1997.
JAR 17,56 Žadel Gregorio 16. septembar 1980.  Brazil Moskva, Rusija 12. mart 2006
AFR 17,00 Adžaji Agbebaku 6. januar 1955.  Nigerija Dalas, SAD 30. januar 1982.
AZR 17,41 Dung Bin 22. novembar 1988.  Kina Nanking, Kina 27. februar 2016.
OKR 17,20 Endru Merfi 18. decembar 1969.  Australija Lisabon, Portugal 9. mart 2001.
RS 16,64 Zoran Đurđević  SFRJ
 Srbija
AK Crvena zvezda, Beograd
Beograd, Srbija 9. februar 1992.

Rekordi u dvorani za žene[uredi]

Stanje 7. mart 2016.[5]

Rezultat Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
Svetski rekord 15,36 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976.  Sovjetski Savez
 Rusija
Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
Evropski rekord 15,36 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976.  Sovjetski Savez
 Rusija
Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
Severoamerički rekord 15,05 Jarhelis Savinj 13. novembar 1984.  Kuba Valensija, Španija 8. mart 2008.
Južnoamerički rekord 14,69 Julimar Rohas 21. oktobar 1995.  Venecuela Madrid, Španija 23. januar 2016
Afrički rekord 14,90 Jamile Aldama 14. avgust 1972.  Sudan Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
AZR 15,14 Olga Ripakova 30. novembar 1984.  Sovjetski Savez
 Kazahstan
Doha, Katar 13. mart 2010.
Okeanijski rekord 13,31 Nikol Mladenis 22. septembar 1975.  Australija Budimpešta, Mađarska 5. mart 2004.
Rekord Srbije 14,37 Biljana Topić 17. oktobar 1977.  SFRJ
 Srbija
AK Vojvodina Novi Sad
Torino, Italija 8. mart 2009.

Apsolutna lista[uredi]

Od 2000. IAAF-ovo Pravilo 260.18s (bivše 260.6.a) prepravljeno je i sada kaže da svetski rekordi (nasuprot svetskim rekordima u dvorani) mogu biti postavljeni u objektu "s krovom ili bez njega". Lista na kojoj su prikazani skokovi zove se apsolutna lista, dok je lista i način rangiranja skokova u dvorani ostala nepromenjena.

Aposlutna lista 25 najboljih troskokaša[uredi]

Stanje 9. maja 2016.[6], [7]

Plas. Rezultat Vetar (m/s) Atletičar Zemlja Mesto Datum Beleška
1 18,29 1,3 Džonatan Edvards  Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
2. 18,15 0,2 Kristijan Tejlor  SAD Peking, Kina 27. avgust 2015. [8]
3. 18,09 −0,4 Keni Harison  SAD Atlanta, SAD 27. jul 1996.
4. 18,08 0,0 Pedro Pablo Pičardo  Kuba Havana, Kuba 28. maj 2015. [9]
5. 18,04 0,3 Tedi Tamgo  Francuska Moskva, Rusija 18. avgust 2013. [10]
6. 17,97 1,5 Vili Benks  SAD Indijanapolis, SAD 16. jun 1985.
7. 17,92 1,6 Hristo Markov  Bugarska Rim, Italija 31. avgust 1987.
1,9 Džejms Bekford  Jamajka Odesa, SAD 20. maj 1995.
9. 17,90 1,0 Vladimir Inozemcev  SSSR Bratislava, Čehoslovačka 20. juni 1990.
0,4 Žadel Gregorio  Brazil Belém 20. maj 2007.
11. 17,89 0,0 Žoao Karlos de Oliveira  Brazil Meksiko Siti 15. oktobar 1975.
12. 17,87 1,7 Majkl Konli  SAD San Hoze, SAD 27. jun 1987.
13. 17,86 1,3 Čarls Simpkins  SAD Kobe, Japan 2. septembar 1985.
14. 17,85 0,0 Joelbi Kesada  Kuba Atina, Grčka 8. avgust 1997.
15. 17,83 dvorana Aliser Urutija  Kuba Zindelfingen, Nemačka 1. mart 1997.
dvorana Kristijan Olsen  Švedska Budimpešta, Mađarska 7. mart 2004.
17. 17,81 1,0 Marijan Oprea  Rumunija Lozana, Švajcarska 5. jul 2005.
0,1 Filips Idovu  Ujedinjeno Kraljevstvo Barselona 29. jul 2009.
19. 17,78 1,0 Mikola Misjenko  SSSR Lenjingrad, SSSR 7. jul 1986.
0,6 Lazaro Betankur  Kuba Havana, Kuba 15. jun 1986.
0,8 Melvin Lister  SAD Havana, Kuba 17. jul 2004.
22. 17,77 1,0 Aleksandar Kovalenko  SSSR Brjansk, SSSR 18. jul 1987.
dvorana Leonid Vološin  Rusija Grenobl, Francuska 6. februar 1994.
24. 17,75 0,3 Oleg Procenko  SSSR Moskva, SSSR 10. jun 1990.
0,8 Vil Klej  SAD Sakramento, SAD 27. jun 2014.

Aposlutna lista 25 najboljih troskokašica[uredi]

Stanje 9. maja 2016.[11]

Plas. Rezultat Vetar (m/s) Atletičar Zemlja Mesto Datum Beleška
1. 15,50 0,9 Inesa Kravec  Ukrajina Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
2. 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Eton  Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
3. 15,36 dvorana Tatjana Lebedeva  Rusija Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
4. 15,32 0,9 Hrisopiji Devedzi  Grčka Atina, Grčka 21. avgust 2004.
5. 15,31 0,0 Katerin Ibargven  Kolumbija Monako 18. jul 2014.
6. 15,29 0,3 Jamile Aldama  Kuba Rim, Italija 11. jul 2003.
7. 15,28 0,9 Jarhelis Savinj  Kuba Osaka, Japan 31. avgust 2007.
8. 15,25 1,7 Olga Ripakova  Kazahstan Split, Hrvatska 4. septembar 2010.
9. 15.20 0,0 Šarka Kašparkova  Češka Atina, Grčka 4. avgust 1997.
−0,3 Tereza Marinova  Bugarska Sidnej, Australija 24. septembar 2000.
11. 15,18 0,3 Iva Prandževa  Bugarska Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
12. 15,16 0,1 Rodika Matesku  Rumunija Atina, Grčka 4. avgust 1997.
0,7 Triša Smit  Jamajka Linc, Austrija 2. avgust 2004.
dvorana Ašija Hansen  Ujedinjeno Kraljevstvo Valensija, Španija 28. februar 1998.
15. 15,14 1,9 Nadežda Aljehina  Rusija Čeboksari, Rusija 26. jul 2009.
16. 15,09 0,5 Ana Birjukova  Rusija Štutgart, Nemačka 29. avgust 1993.
−0,5 Ina Lasovska  Rusija Valensija, Španija 31. maj 1997.
18. 15,08 dvorana Marija Šestak  Slovenija Peanija, Grčka 13. februar 2008.
19. 15,07 −0,6 Paraskevi Cijelita  Grčka Sevilja, Španija 22. avgust 1999.
20. 15,04 1,7 Jekaterina Koneva  Rusija Judžin 30. maj 2015.
21. 15,03 1,9 Magdalin Martinez  Italija Rim, Italija 26. jun 2004.
dvorana Jolanda Čen  Rusija Barselona, Španija 11. mart 1995.
23. 15,02 0,9 Ana Pjatih  Rusija Geteborg, Švedska 9. avgust 2006.
24. 15,00 1,2 Kene Ndoje  Senegal Irakleo, Grčka 4. jul 2004.
25. 14,99 0,2 Olga Saladuha  Ukrajina Helsinki, Finska 29. jun 2012.
  • Čeka ratifikaciju

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]