Troskok

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Троскок Џонатана Едвардса
Снимак троскока, бочни план.
Снимак троскока, предњи план.

Троскок је врста атлетске дисциплине скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Историја[uredi]

У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у XIX veku, troskok se ubrajao u narodni sport, a izvodio se skakanjem na jednoj nozi. Tim načinom Irac Šenahan je godine 1888. postigao je rezultat od 15,25 m koji je dugo bio svetski rekord u troskoku.

Pored ovog irskog načina u Engleskoj se u XIX veku primenjivao način koji se zasnivao na naizmeničnoj promeni nogu na pr. leva-desna-leva.

Pravilima IAAF (Međunaredna atletska federacija) dozvoljena su pri troskoku dva odraza istom nogom, a treći drugom (desna-desna leva ili leva-leva-desna).

Filips Idovu skače troskok na Olimpijskim igrama u Pakingu 2008.

Troskok je bio uključen u program prvih Olimpijskih igara 1896 u Atini. Tada je pobedio Amerikanac Džejms Brendan Konoli rezultatom 13,71 m. Na narednim igrama 1900. u Parizu i 1904. u Sent Luisu, takmičari su skakali i iz mesta (bez zaleta), pa je Amerikanac Rej Juri 1900. skočio 10,58 m, a 1904. 10,54 m.

Koristeći se iskustvom i tehnikom ranijih skakača Amerikanac irskog porekla Danijel Ahern je uveo skraćen korak za drugi skok, čime je postigao aktivno delovanje odrazne noge. To je bio početak tzv. udarne tehnike, kojom je Ahern 1909. skočio 15,52 m. Između 1909. i 1924. najveći napredak u troskoku je postignut u skandinavskim zemljama Gustaf Lindblom, Vilko Tulos i u Australiji (Nik Vinter), usavršavajući tehniku troskoka. Tamošnji takmičari su produžili prvi korak.

Između 1924. i 1939. najbolji su u troskoku bili Japanci koji su dali trojicu svetskih rekordera i olimpijskih pobednika Mikio Oda (15,21 m), Čuhei Nambu (15,72 m) i Naoto Tojima (16,00 m).

Posle 1945. vodili su Brazilac Ademar da Silva (16,00 m — 1950. do 16,56 m — 1955) i sovjetski troskokaši Leonid Ščerbakov (16,23 m — 1953) i Oleg Fjedosejev 16,70 m — 1959.. Poljak Jozef Šmid kao izvanredan trkač (100 m), kvalitetnim izvođenjem svoje trkačke tehnike prvi je uspeo preskočiti 17 m (17,03 m — 1960.) godine.

U Jugoslaviji troskok je u početku bio dosta zanemaren. Prvi rekorder bio je Đuro Gašpar sa 11,66 m. Jovan Mikić Spartak prvi je 1935. preskočio 14,00 (14,05 m). Posle oslobođenja nosioci Jugoslovenskog rekorda se bili: A. Zagorc, Drago Petranović, R. Radovanović, Vladimir Njaradi, R. Jocić, Trenutno rekord drži Miloš Srejović sa 17,01 m koji je postavljen 20. septembra 1981. u Sarajevu.

Troskok u muškoj konkurenciji se nalazio na svim takmičenjima od prvog takmičenja. Takmičenja u troskoku za žene uključila su se tek 1990. na Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani 1990. a zatim, Svetsko prvenstvo u atletici 1993. i na Olimpijske igre 1996..

Pravila takmičenja[uredi]

Sadašnja međunarodna pravila za atletska takmičenja priznaju samo skok sa zaletom. Takmičenja se izvode na skakalištu koja moraju imati zaletište i doskočište. Dužina zaletišta koje je obavezno horizontalno je neograničena, ali je obično iznosi 40-50 m. Svi takmičari imaju pravo na tri skoka, a šestorica ili osmorica (zavisno od takmičenja) imaju pravo na još tri. Kao najbolji rezultat takmičara uzima se njegov najduži skok.

Pri skoku skakač mora da se odrazi sa daske ukopane u zemlju i poravnane sa površinom zaletišta i jame za doskok. Ivica daske prema jami za doskok zove se linija odraza. U odrazu noga ne sme da dodirne tlo iza te linije. Dužina skoka meri se pod pravim uglom od otiska najbližeg liniji odskoka, koji takmičar učini bilo kojim delom tela u jami za doskok.

Svetski rekordi[uredi]

Prvi svetski rekord u troskoku IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1911. godine. Trenutni rekord kod muškaraca je 18,29 metra a postigao ga je Britanac Džonatan Edvards na Svetskom prvenstvu u Geteborgu 7. avgust 1995. Kod žena rekord drži Inesa Kravec iz Ukrajine rezultatom 15,50, a postignut je na istom takmičenju kao i muški Svetskom prvenstvu u Geteborgu 10. avgusta 1995.

Lista najboljih rezultata u troskoku na otvorenm — muškarci[uredi]

Ovo je lista atletičara, koji su skočili više od 17,90 metara, sa stanjem na dan 17. april 2015. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)[1]

Plasman Rezultat Vetar m/s Ime Dat. rođ. Zemlja Mesto Datum
1. 18,29 1,3 Džonatan Edvards 10. maj 1960. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
2 18,09 -0,4 Keni Harison 13. februar 1965. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Atalanta, SAD 27. jul 1996.
3. 17,98 1,2 Tedi Tamgo 15. jun 1989. Zastava Francuske Francuska Njujork, SAD 12. jun 2010.
4. 17,97 1,5 Vili Benks 11. mart 1956. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Indijanapolis, SAD 16. jun 1985.
5. 17,96 0,1 Kristijan Tejlor 18. jun 1990. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Tegu, Južna Koreja 4. septembar 1985.
6 17,92 1,6 Hristo Markov 27. januar 1965. Zastava Bugarske Bugarska Rim, Italija 31. avgust 1987.
1,9 Džejms Bekford 9. januar 1975. Zastava Jamajke Jamajka Odesa, SAD 20. maj 1995.
8 17,90 1,0 Vladimir Inozemcov 25. maj 1964. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Ukrajine Ukrajina
Bratislava, Čehoslovačka 20. jun 1990
0,4 Žadel Gregorio 16. septembar 1980. Zastava Brazila Brazil Belem, Brazil 20. maj 2007
10. 17,89 0,0 Žoao Karlos da Oliveira 28. maj 1954. Zastava Brazila Brazil Meksiko (grad), Meksiko 15. oktobar 1975.

Lista najboljih rezultata u troskoku na otvorenom — žene[uredi]

Ovo je lista atletičarki, koje su skočile više od 15,20 metara, sa stanjem na dan 17. april 2015. godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)[2]

Plasman Rezultat Vetar m/s Ime Dat. rođ. Zemlja Mesto Datum
1. 15,50 0,9 Inesa Kravec 5. oktobar 1966. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Ukrajine Ukrajina
Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
2 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Eton 14. april 1976. Zastava Kameruna Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
3. 15,34 -0,5 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976. Zastava Rusije Rusija Iraklion, Grčka 4. jul 2004.
4. 15,32 0,9 Hrisopiji Devedži 2. januar 1975. Zastava Grčke Grčka Atina, Grčka 21. avgust 2004.
5. 15,31 0,0 Katerine Ibargven 12. februar 1984. Zastava Kolumbije Kolumbija Monako, 14. jul 2014.
6. 15,29 0,3 Jamile Aldama 14. avgust 1972. Zastava Kube Kuba Rim, Italija 11. jul 2003.
7. 15,28 0,9 Jarhelis Savinj 13. novembar 1984. Zastava Kube Kuba Osaka, Japan 31. avgust 2007.
8. 15,25 1,7 Olga Ripakova 30. novembar 1984. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Kazahstana Kazahstan
Split, Hrvatska 4. septembar 2010.
9 15,20 0,0 Šarka Kašparkova 20. maj 1971. Zastava Čehoslovačke Čehoslovačka
Zastava Češke Republike Češka
Atina, Grčka 4. avgust 1997
15,20 Tereza Marinova 5. septembar 1977. Zastava Bugarske Bugarska Sidnej, Australija 24. septembar 2000

Rekordi na otvorenom za muškarce[uredi]

(stanje 17. april 2015)

Rezultat Ime God. rođ Država Mesto Datum
SR 18,29 Džonatan Edvards 10. maj 1960. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
OR 18,09 Keni Harison 13. februar 1965. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Atalanta, SAD 27. jul 1996.
ER 18,29 Džonatan Edvards 10. maj 1960. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Geteborg, Švedska 7. avgust 1995.
SAR 18,09 Keni Harison 13. februar 1965. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Atalanta, SAD 27. jul 1996.
JAR 17,90 Žadel Gregorio 16. septembar 1980. Zastava Brazila Brazil Belem, Brazil 20. maj 2007
AFR 17,37 Tarik Bouguetaïb 30. april 1981. Zastava Maroka Maroko Khémisset, Maroko 14. jul 2007.
AZR 17,59 Li Jansi 26. jun 1983. Kina Kina Jinan, Kina 26. oktobar 2009.
OKR 17,46 Ken Loravej 6. januar 1956. Zastava Australije Australija London, Ujedinjeno Kraljevstvo 7. avgust 1982.
RS 17,01 Miloš Srejović Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Zastava Srbije Srbija
Radnički, Kragujevac
Sarajevo, BiH 20. septembar 1981.

Rekordi na otvorenom za žene[uredi]

(stanje 17. april 2015)

Rezultat Vetar m/s Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
SR 15,50 0,9 Inesa Kravec 5. oktobar 1966. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Ukrajine Ukrajina
Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
OR 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Eton 14. april 1976. Zastava Kameruna Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
ER 15,50 0,9 Inesa Kravec 5. oktobar 1966. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Ukrajine Ukrajina
Geteborg, Švedska 10. avgust 1995.
SAR 15,29 0,3 Jamile Aldama 14. avgust 1972. Zastava Kube Kuba Rim, Italija 11. jul 2003.
JAR 15,31 0,0 Katerine Ibargven 12. februar 1984. Zastava Kolumbije Kolumbija Monako, 14. jul 2014.
AFR 15,39 0,5 Fransoaz Mbango Etone 14. april 1976. Zastava Kameruna Kamerun Peking, Kina 17. avgust 2008.
AZR 15,25 1,7 Olga Ripakova 30. novembar 1984. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Kazahstana Kazahstan
Split, Hrvatska 4. septembar 2010.
OKR 14,04 2,0 Nikol Mladenis 22. septembar 1975. Zastava Australije Australija Hobart, Australija 9. mart 2003.
14,04 1,8 Nikol Mladenis 22. septembar 1975. Zastava Australije Australija Pert, Australija 7. decembar 2003.
RS 14,56 -0,40 Biljana Topić 17. oktobar 1977. Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Zastava Srbije Srbija
AK Vojvodina Novi Sad
Solun, Grčka 13. septembar 2009.

Lista najboljih rezultata u troskoku u dvorani — muškarci[uredi]

Ovo je lista atletičara, koji su skočili više od 17,70 m, sa stanjem na dan 17. april 2015. godine. (Napomena: većina atletičara je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.) [3]

Plasman Rezultat Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
1. 17,92 Tedi Tamgo 15. jun 1989. Zastava Francuske Francuska Pariz, Francuska 6. mart 2011.
2 17,83 Aliser Urutija 10. maj 1960. Zastava Kube Kuba Sindelfingen, Nemačka 1. mart 1997.
17,83 Kristijan Olson 25. januar 1980. Zastava Švedske Švedska Budimpešta, Mađarska 7. mart 2004.
4. 17,77 Leonid Vološin 30. mart 1966. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Rusije Rusija
Grenobl, Francuska 16. februar 1994.
5. 17,92 Majkl Konli 5. oktobar 1962. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Njujork, SAD 27. februar 1987.
6. 17,92 Filips Idovu 30. decembar 1978. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Valensija, Španija 9. mart 2008.
7. 17,74 Marijan Oprea 6. jun 1982. Zastava Rumunije Rumunija Bukurešt, Rumunija 18. februar 2006
8. 17,73 Volter Dejvis 2. juli 1979. Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD Moskva, Rusija 12. mart 2006
Fabricio Donato 14. avgust 1976. Zastava Italije Italija Pariz, Francuska 6. mart 2011.
10. 17,72 Brajan Velman 8. septembar 1967. Zastava Bermuda Bermudi Barselona, Španija 12. mart 1995.

Lista najboljih rezultata u troskoku u dvorani — žene[uredi]

Ovo je lista atletičarki, koje su skočile više od 15,00 m, sa stanjem na dan 17. april 2015. godine. (Napomena: većina atletičarki je po nekoliko puta preskočila ovu dužinu. Prikazan je samo najbolji rezultat.)[4]

Plasman Rezultat Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
1. 15,36 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976. Zastava Rusije Rusija Budimpepta, Mađarska 6. mart 2004.
2 15,16 Ašija Hansen 5. decembar 1971. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Valensija, Španija 28. februar 1998.
3 15,14 Olga Ribakova 30. novembar 1984. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Kazahstana Kazahstan
Doha, Katar 13. mart 2010.
4. 15,08 Marija Šestak 17. april 1979. Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Zastava Srbije Srbija
Zastava Slovenije Slovenija
Peanía, Grčka 13. februar 2008.
5. 15,05 Jarhelis Savinj 13. novembar 1984. Zastava Kube Kuba Valensija, Španija 8. mart 2008.
6. 15,03 Jolanda Čen 26. jul 1961. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Rusije Rusija
Barselona, Španija 11. mart 1995.
7. 15,01 Ina Lasovska 17. decembar 1969. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Rusije Rusija
Pariz Francuska 8. mart 1997.
8. 15,00 Hrisopiji Devedži 2. januar 1975. Zastava Grčke Grčka Valensija, Španija 8. mart 2008.

Rekordi u dvorani za muškarce[uredi]

(stanje 31. mart 2011)

Rezultat Ime God. rođ Država Mesto Datum
SR 17,92 * Tedi Tamgo 15. jun 1989. Zastava Francuske Francuska Pariz, Francuska 6. mart 2011.
ER 17,92 Tedi Tamgo 15. jun 1989. Zastava Francuske Francuska Pariz, Francuska 6. mart 2011.
SAR 17,83 Aliser Urutija 10. maj 1960. Zastava Kube Kuba Zindelfingen, Nemačka 1. mart 1997.
JAR 17,56 Žadel Gregorio 16. septembar 1980. Zastava Brazila Brazil Moskva, Rusija 12. mart 2006
AFR 17,00 Adžaji Agbebaku 6. januar 1955. Zastava Nigerije Nigerija Dalas, SAD 30. januar 1982.
AZR 17,09 Oleg Sarikin 23. januar 1966. Zastava Kazahstana Kazahstan Moskva, Rusija 27. februar 1993.
OKR 17,20 Endru Merfi 18. decembar 1969. Zastava Australije Australija Lisabon, Portugal 9. mart 2001.
RS 16,64 Zoran Đurđević Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Zastava Srbije Srbija
AK Crvena zvezda, Beograd
Beograd, Srbija 9. februar 1992.

Rekordi u dvorani za žene[uredi]

(stanje 15. mart 2014.)[5]

Rezultat Ime Dad. rođ. Država Mesto Datum
Svetski rekord 15,36 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Rusije Rusija
Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
Evropski rekord 15,36 Tatjana Lebedeva 21. jul 1976. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Rusije Rusija
Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
Severoamerički rekord 15,05 Jarhelis Savinj 13. novembar 1984. Zastava Kube Kuba Valensija, Španija 8. mart 2008.
Južnoamerički rekord 14,11 Keila Kosta 16. septembar 1980. Zastava Brazila Brazil Moskva, Rusija 10. mart 2006
Afrički rekord 14,90 Jamile Aldama 14. avgust 1972. Zastava Sudana Sudan Budimpešta, Mađarska 6. mart 2004.
Azijski rekord 15,14 Olga Ripakova 30. novembar 1984. Zastava Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Zastava Kazahstana Kazahstan
Doha, Katar 13. mart 2010.
Okeanijski rekord 13,31 Nikol Mladenis 22. septembar 1975. Zastava Australije Australija Budimpešta, Mađarska 5. mart 2004.
Rekord Srbije 14,37 Biljana Topić 17. oktobar 1977. Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Zastava Srbije Srbija
AK Vojvodina Novi Sad
Torino, Italija 8. mart 2009.
  • Čeka ratifikaciju

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]