Tulearski pas
 Tulearski pas | |||||||||||||||||||||||||||||
| Drugi nazivi | Koton de Tulear | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Uobičajeni nadimci | Koton | ||||||||||||||||||||||||||||
| Poreklo | Madagaskar | ||||||||||||||||||||||||||||
| Patronat | Francuska | ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||||||||||||||
Tulearski pas (poznat i kao Koton de Tulear) je rasa malih pasa nazvana po gradu Tulearu, na Madagaskaru, odakle vodi poreklo.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Pretpostavlja se da su njegovi preci stigli na ovo ostrvo u 16. veku na portugalskim i španskim brodovima ili zajedno sa francuskim trupama: francuski bišoni i italijanski bolonjezi. Njegovo neobično krzno je najverovatnije posledica neke genske mutacije, jer se nikako drugačije ne može objasniti ta pojava koja ga je jasno odvojila od drugih malih pasa koji su šetali lukama. U početku je bio pratilac pirata, trgovaca i putnika, a kasnije su ga primetili i zavoleli plemići i plemkinje. Rasa je predstavljena Evropi i Americi tek u drugoj polovini 20. veka. U Ameriku je stigao 1974. godine, a u Evropu 1977, i to prvo u Francusku. Popularnost pasmine sve više raste, ali je i danas ovaj pas malo poznat u svetu, posebno van kinoloških krugova. Koliko je tulearski pas cenjen govori činjenica da 1974. godine Madagaskar izdaje poštansku markicu sa njegovim likom, što potvrđuje njegov status nacionalnog „plemićkog” psa.[1]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Opšti izgled[uredi | uredi izvor]
Mali kućni pas sa dugom, pamuku sličnom dlakom, tamnim, izražajnim, inteligentnim, okruglim očima. Veseo i veoma privržen svom vlasniku.
Veličina[uredi | uredi izvor]
Prema standardima Međunarodnog kinološkog saveza, mužjaci su težine od 4 do 6 kg a ženke od 3,5 do 5 kg. Visina za mužjake je u opsegu od 25 - 30 cm, i 22 do 27 cm za ženke.[2]
Ipak, Američki klub tulearskih pasa definiše da težina ne sme prelaziti 8,2 kg, dok je prosečna težina od 5 do 6,8 kg. Što se tiče visine, standardna je od 23 do 33 cm izuzev retkih dugonogih kotona, čija je visina od 38 do 43 cm. Dugonogi koton može biti iz legla normalnih roditelja koji nose odgovarajuće gene.[3]
Delovi tela[uredi | uredi izvor]
- Glava psa
Posmatrano sa strane je kratka, a posmatrano odozgo trouglasta. Odnos glave prema telu 2:5, a odnos lobanje prema njušci je 9:5.
- Zubi
Potpuni, mali beli zubi. Donji sekutići leže ispred, iza ili su u istom nivou sa gornjim sekutićima.
- Oči
Okrugle, tamne, živahne, daleko jedno od drugog, tanki kapci, pigmentisani kao nosna pečurka.
- Uši
Obešene, široke oko 6 cm, duge oko 7 cm, tanke, trouglaste. Usađene visoko, fine na vrhovima. U osnovi preklopljene, svejedno da li su prekrivene dlakom bele boje, ili su obojene jednom od tri mogućnosti: 1. više ili manje tamnožute fleke, 2. žuto i crno melirana dlaka, 3. nekoliko crnih dlaka koje odaju utisak svetlosive fleke.
- Vrat
Ravan, ka glavi blago spušten. Odnos vrat prema telu je 1:5. Dužine je oko 8 cm. Zaobljen je mišićav i širok oko 7 cm. Koža je napeta.
- Greben
Slabo izražen, snažno povezan vrat.
- Rep
Nisko usađen, dug oko 18 cm, debeo u korenu, tanak na vrhu, u mirovanju dopire do ispod skočnog zgloba, sa zavijenim krajem.
- Šape
Okrugle, male, zatvorene, dobro oblikovane, približno 3 cm. Jastučići su na sredini i dobro pigmentisani.
- Koža
Tanka, na svakom delu dobro prilegla. Sme biti pigmentisana sa sivim, više ili manje tamnim flekama.[4]
- Dlaka
Fina, duga oko 8 cm, blago talasasta, poput pamuka, što im i naziv kazuje. Bele je boje, dopuštene su nekoliko fleka žute ili više ili manje tamnosive, posebno na ušima.[5]
Narav[uredi | uredi izvor]
Gde god da se pojave tulearski psi oduševljavaju. Koton de Tulear je pas, koji već na prvi pogled pleni elegancijom, a odlikuje ga niz izvanrednih osobina. Iza nežnog i bespomoćnog izgleda kriju se velika izdržljivost, inteligencija i brzina, što je u potpunoj suprotnosti s njegovom reputacijom salonskog psa.
Zahvaljujući svom neodoljivom šarmu, on vrlo dobro zna da nametne svoju volju i da radi šta mu se prohte, samo ako mu to dozvolite, ali je isto tako sposoban da u potpunosti shvati potrebe svog vlasnika i da bude baš onakav kako se od njega očekuje. Veseo i neodoljiv, koton spada među najsimpatičnije i najumiljatije pse, kao stvorene za igru i druženje.[6]
Zbog svog temperamenta i smirenosti, koriste se u psihologiji za smirivanje pacijenata. Dobro su se istakli u toj svrsi zbog čega su postali poznati pod nazivom - antistres psi.[7]
Savet odgajivača[uredi | uredi izvor]
- Vežbanje i šetnja: Obožava prostranstvo i može gazdu da prati kilometrima. Obavezne su svakodnevne šetnje, i voli da se igra i da pliva.
- Četkanje i šišanje: Dlaka tuleara zahteva svakodnevno pažljivo češljanje. Treba šišati dlaku između prstiju i u ušima. Krzno ne treba šišati. Linja se vrlo malo ili čak ni malo. Rasa je dobra za ljude alergične na pseću dlaku.[8]
Zdravlje[uredi | uredi izvor]
Izuzetnog su zdravlja, veoma otporni i nisu podložni dobijanju bolesti. Važe za jednu od zdravijih pasmina. Ukoliko je mešanac, odnosno nije potomak dva kotona, povremeno se mogu javiti problemi sa srcem, očima, jetrom i leđima.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Trobojno štene kotona -
Štene kotona -
Izložbeni tulearski pas
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ O tulearskom psu (jezik: srpski)
- ^ Međunarodni kinološki savez, Tulearski pas (jezik: engleski)
- ^ Američki klub tulearskih pasa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. decembar 2016) (jezik: engleski)
- ^ Tulearski pas (Koton de Tulear) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2017) (jezik: srpski)
- ^ Tulearski pas, dozvoljene boje (jezik: engleski)
- ^ Tulearski pas (jezik: srpski)
- ^ Tulearski pas u modernoj psihologiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2017) (jezik: srpski)
- ^ Nega kotona Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2017) (jezik: srpski)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
