Tupoljev ANT-13

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-13 / I-8
Tupoljev ANT-13
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Statusneoperativan
Prvi korisnik SSSR- Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka1
Dužina12,78
Razmah krila9,00
Visina3,34
Površina krila20,00
Prazan960
Normalna poletna1.424
Klipno-elisni motor1 h Kertis В-1570 Conqueror
Snaga1 x 441 kW
Brzina krstarenja287 km/h
Maks. brzina na Hopt310 km/h
Maks. brzina na H=0303 km/h
Taktički radijus kretanja440 km
Dolet880 km
Plafon leta8.500 m
Brzina penjanja833 m/min

Tupoljev ANT-13/I-8 ili (Tupoljev ANT-13/I-8) (rus. Туполев И-8) je sovjetski lovac presretač. Prvi let aviona je izvršen 1930. godine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Projektovanje aviona Tupoljev ANT-13/I-8 je počelo 1929. godine u okviru CAGI instituta odeljenje AGOS za projektovanje hidroaviona koji je kao glavni projektant vodio P. O. Suhoj[1] na predlog inženjera V. M. Rodinova. Avion je projektovan kao lovac a na osnovu sledećih taktičko tehničkih zahteva:

  • maksimalna brzina na visini od 5.000 m - 310 km/h,
  • vreme penjanja na visinu od 5.000 m za 6 do 7 minuta,
  • plafon leta 8.500 m,
  • dužina poletno sletne staze 450 do 500 m,
  • posada od 1 člana.

Projektovanje i izrada prototipa je završena novembra meseca 1930. godine a prvi probni let je obavio probni pilot M. M. Gromov[1] 12. decembra 1930. godine. Rezultati prvih ispitivanja su pokazali sledeće rezultate: maksimalna brzina pri zemlji je bila 281km/h, maksimalna brzina na visini od 5.000 m je bila - 250 km/h, postignuti plafon leta 6.700 m, a vreme potrebno za penjanja na visinu od 5.000 m je bilo 13,1 minut. Nezadovoljavajući rezultati su popravljeni ugradnjom kompresora tako da je avion posle toga ostvario sledeće rezultate: maksimalna brzina pri zemlji je bila 313km/h, maksimalna brzina na visini od 5.000 m je bila - 303 km/h, postignuti plafon leta 9.000 m, a vreme potrebno za penjanja na visinu od 5.000 m je bilo 8,2 minuta. Interesantan detalj vezan za ovaj avion je, kada su obustavljeni radovi na ovom projektu, projekt je završen dobrovoljnim radom njegovih projektanata.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-13/I-8 je jednomotorni jednosedi dvokrilac metalne konstrukcije, Pokretao ga je linijski 12-to cilindrični tečnošću hlađeni motor Curtiss V-1570 Conqueror snage 441kW, postavljen u kljun aviona. Motor je bio opremljen dvokrakom drvenom elisom fiksnog koraka. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu koji se nalazio iza krila aviona. Trup aviona je oblog poprečnog preseka koji se sužavao idući ka repu aviona. Krila su bila gotovo pravougaonog oblika sa ravnim krajeva. Napadna ivica krila je bila ravna. Donje krilo je bolo nešto manjih dimenzija od gornjeg, takođe pravougaonog oblika. Donja i gornja krila su bila povezana kosim metalnim upornicama u obliku ćiriličnog slova И. Obloga krila aviona je bila od platna a trup je bio obložen sa ravnim aluminijumskim limom. Konstrukcija strukture trupa i krila je bila izvedena kombinacijom čelika visoke čvrstoće (nerđajućih čelika) i duraluminijuma. Stajni trap je fiksan (neuvlačeći) sa elastičnom osovinom na kojoj su se nalazili gumeni točkovi sa Al-felnama na vertikalnim nosačima su se nalazili amortizeri, ispod repnog dela aviona je bila postavljena drljača, kao treća oslona tačka aviona.[2][3][4]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Tupoljev ANT-13/I-8
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 PV-1
Kalibar 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-13/I-8 nije operativno korišćen zato što nije sklopljen sporazun o proizvodnji motora Kertis a alternative nije bilo.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tupolev I-8”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Tupolev ANT-13 / I-8 - fighter”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „I-8 / ANT-13, Tupolev”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-13/I-8”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 56. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-13&oldid=27556970”