UEFA Liga šampiona
 | |
| Osnovano | 1955. (od 1992. u sadašnjem formatu) |
|---|---|
| Regija | Evropa (UEFA) |
| Br. timova | 32 (takmičenje po grupama) 76 ili 77 (ukupno) |
| Trenutni prvak |  Liverpul (2018/19)(6. titula) |
| Najuspešniji klub |  Real Madrid(13. titula) |
| Moto | Himna UEFA Lige šampiona |
 UEFA Liga šampiona 2019/20. | |
UEFA Liga šampiona (engl. UEFA Champions League) je najjače i najprestižnije evropsko, klupsko fudbalsko takmičenje. Organizovano je od strane UEFE i u njemu učestvuju sve njene članice. Do sezone 1991/92. takmičenje se nazivalo Kup evropskih šampiona (engl. Cup of European Champions), Evropski kup šampiona (engl. European Champions Cup; poznata još kao Kup šampiona (engl. Champions Cup)) ili Evropski kup (engl. European Cup), a od sezone 1992/93. deo se igra u grupama i menja naziv u UEFA Liga šampiona.
Pored ovog takmičenja, pod vođstvom UEFA-e igra se još i Liga Evrope (do 2009. Kup UEFA), dok je Kup pobednika kupova UEFA ukinula nakon sezone 1998/99. a Intertoto kup 2008.
Trenutni šampion UEFA Lige šampiona je Liverpul koji je u finalu 1. juna 2019. na stadionu Vanda Metropolitano u Madridu pobedio Totenhem i tako osvojio šestu titulu šampiona Evrope.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Evropski kup šampiona (ili skraćeno Evropski kup) nastao je od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmičenja koje bi odlučilo koji je najbolji klub u Evropi. Ideja je nastala kao odgovor na tvrdnje nekih britanskih novinara da je Vulverhempton najbolji klub na svetu jer je pobedio Honved iz Mađarske rezultatom 3:2 na svom terenu 1954. godine.
"Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir", rekao je Ano.
Decembra 1954, Žak Rizvik, Anov kolega izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da će učestvovati 14-16 ekipa, da će se utakmice igrati sredinom nedelje u večernjim satima, što je bilo vrlo neuobičajno za to vreme, kako bi radnička klasa mogla da stigne da gleda utakmice, a da pravo prenosa imaju televizije koje prate klub iz svoje zemlje kao i najvažnije sportske novine.
Prva zvanična utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine, a sastali su se lisabonski Sporting i beogradski Partizan.
U prvoj sezoni takmičenja učestvovalo je 16 ekipa, što prvaka svojih zemalja, što klubova koji su bili u to vreme veoma poštovani od strane UEFE. Kasnije je broj učesnika bio ograničen samo na pobedničke klubove domaćih liga. Ovakav kvalifikacioni sistem bio je aktuelan sve do 1997. Od sezone 1997/98, pravila su promenjena kako bi turnir dobio veću napetost (i dodatni novac sponzora). Klubovi iz najjačih evropskih liga koji nisu bili prvaci države mogli su se kvalifikovati kao drugoplasirani, a kasnije i kao trećeplasirani i četvrtoplasirani u svojoj ligi.
Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]
Liga šampiona dostupna je svim državnim prvacima iz država članica UEFA (osim Lihtenštajnu, koji nema vlastitu ligu), te drugoplasiranim, trećeplasiranim i četvrtoplasiranim iz jačih liga.
Broj klubova u Ligi šampiona koji ima jedan savez zavisi o njenom rejtingu na UEFA-inoj listi koeficijenata:
- savezi rangirani 1-3 mesto imaju 4 predstavnika
- savezi rangirani 4-6 mesto imaju 3 predstavnika
- savezi rangirani 7-15 mesta imaju 2 predstavnika
- savezi koje su rangirane ispod 16. mesta imaju jednog predstavnika
Pozicija saveza takođe određuje u koju fazu kvalifikacije idu njeni predstavnici. Na primer, tri najbolje rangirana saveza imaju tri kluba u fazi po grupama i jedan klub u kvalifikacijama gde recimo najniže rangirani savezi imaju samo jednog predstavnika, i to u 1. kolu. Dvanaest najbolje plasiranih saveza imaju bar jednog predstavnika koji direktno ide u fazu po grupama.
Od sezone 2009/10. UEFA je pripremila novi sistem kvalifikacija po kojem 22 ekipe imaju direktno učešće u kvalifikacijama po grupama umesto dosadašnjih 16, dok se preostalih 10 mesta traže kroz dva različita kvalifikaciona pravca. Jedan je rezervisan za neprvake saveza rangiranih od 1. do 15. mesta, tj. ekipe koje su u nacionalnom prvenstvu zauzele mesta odmah ispod direktnih učesnika po grupama. Drugi je rezervisan za prvake saveza rangiranih od 13. mesta naniže. Obe kvalifikaciona pravca igraju se nezavisno jedan od drugog i svaki kao konačne pobednike izdvoje po 5 klubova koji su biti posljednji učesnici kvalifikacija po grupama. Svrha ove ideje je da se prvacima slabijih liga omogući lakši pristup do Lige šampione kroz njihove međusobne utakmice, nego protiv klubova iz jačih evropskih liga koji to nisu učinili kroz domaće prvenstvo.
Dodatno mesto u fazi po grupama rezervisano je za prošlogodišnje prvake, u slučaju da se oni ne kvalifikuju u Ligu šampiona. Ni jedan savez nije limitiran na slanje najviše četiri kluba po sezoni. To znači da prošlogodišnji prvak, ukoliko se ne plasira kao jedan od četiri (ili manje, zavisi od lige) kluba, zauzima mesto četvrtoplasiranog kluba, a njega smešta na 5. mesto, koje ga vodi u Kup UEFA.
Od sezone 2015/16, pobednik Lige Evrope dobija mesto u plej ofu za Ligu šampiona, a ako mesto rezervisano za prošlogodišnjeg prvaka Lige šampiona nije iskorišćeno, osvajač Lige Evrope ulazi direktno u grupnu fazu takmičenja.
Takođe, gledajući sportske kriterijume, svaki klub mora biti licenciran od strane saveza iz kojeg dolazi kako bi učestvovao u Ligi šampiona. Da bi dobio licencu, klub mora zadovoljiti određene infrastrukturne i finansijske uslove.
Kontroverza se dogodila kada se Liverpul, koji je osvojio Ligu šampiona 2004/05., nije uspeo kvalifikovati među četiri najbolja kluba u Premijer ligi. FS Engleske je odlučio da će FK Everton (koji je bio četvrti) uzeti poslednje mesto. UEFA je donela odluku da oba kluba mogu nastupiti u Ligi šampiona. Liverpul je počeo od prvog kola kvalifikacija, a Everton od trećeg. Liverpul je te sezone postao prvi klub, uz slovačku Artmediju, koji se iz prvog kola kvalifikacija kvalifikovao u takmičenje po grupama. Ista stvar je pošla za rukom i BATE Borisovu i Anortozisu u sezoni 2008/09. Liverpul je u sezoni 2004/05. postao i prva klub koji je iz prvog kola kv. došao do nokaut faze Lige šampiona.
Mančester junajted, Barselona, Real Madrid i Porto su klubovi koji je najviše puta učestvovali u takmičenju po grupama, 20 puta.
Sistem takmičenja[uredi | uredi izvor]
Takmičenje počinje sa četiri kola kvalifikacija. Zavisno od koeficijenta lige iz koje dolaze i pozicije koju su ostvarili prethodne sezone klubovi se uključuju u Ligu šampiona u nekom od ova četiri kola kvalifikacija. Klubovi sa većim koeficijentima su nosioci i oni se ne mogu susresti međusobno u okviru jednog kola kvalifikacija. U svakom kolu igraju se po dve utakmice jedna kući i jedna u gostima.
Od sezone 2009/10. počevši od trećeg kola kvalifikacija klubovi su podeljeni na dva dela, jedan za nacionalne prvake i jedan za klubove koji su kvalifikacije obezbedili završivši u nacionalnom prvenstvu od 2-4. mesta, a to je urađeno da bi se nacionalnim prvacima olakšao put do takmičenja po grupama. Isti sistem za prvake i ostale klubove funkcioniše i u poslednjem kolu kvalifikacija, plej ofu, odakle se pobednici pridružuju klubovima koji su se kroz plasman u domaćoj ligi plasirali direktno u grupe Lige šampiona i prošlogodišnjem pobedniku. Klubovi koji su poraženi u trećem kolu kvalifikcija i plej ofu Lige šampiona svoje takmičenje nastavljaju u Ligi Evrope.
Nakon završenih kvalifikacija 32 kluba bivaju podeljena u osam grupa od po četiri ekipe. Igra se mini-liga u kojoj svaki klub sa svakim od tri protivnika igra kući i na strani. Na kraju dva prvoplasirana se plasiraju u osminu finala Lige šampiona, dok trećeplasirani nastavlja takmičenje u Ligi Evrope.
Šesnaest klubova igra dalje u završnici, počevši od osmine finala, pobednici ulaze u četvrtfinale, polufinale i na kraju se dva najbolja sreću u finalu.
Na sve utakmice koje klubovi igraju u kvalifikacijama i završnici, osim finala, odnosi se pravilo gola u gostima, a ako se na taj način ne može odrediti pobednik igraju se produžeci (dva po 15 minuta) te se na kraju izvode penali. Finale se igra na predodređenom stadionu (ne nužno neutralnom) i igra se samo jedna utakmica.
Izvlačenje parova i grupa je napravljeno tako da se klubovi iz iste zemlje ne mogu sresti pre četvrtfinala.
Sistem takmičenja koji se trenutno koristi je usvojen 2009. godine.
Himna[uredi | uredi izvor]
Himna Lige šampiona je svečana pesma po imenu "Champions League", kompozitora Tonija Britena. Izvodi je Kraljevska filharmonija, a peva hor Akademije Sv. Martina, na tri UEFA-ina službena jezika: engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Himna se izvodi pre početka svake utakmice od plej-of faze pa do finala Lige šampiona. Himna traje oko tri minuta, a zanimljivo je da nikada nije bila puštena u komercijalnu upotrebu.
Finansije[uredi | uredi izvor]
Liga šampiona je visoko profitabilno takmičenje, pogotovo za klubove koji se plasiraju u grupnu fazu. UEFA svim klubovima učesnicima deli deo novca ostvarenog prodajom TV prava i to na sledeći način (sume su u evrima):
- Prvo kolo kvalifikacija 200 000€
- Drugo kolo kvalifikacija 300 000€
- Treće kolo kvalifikacija 400 000€
- Plej-of
- Pobednici 2 000 000€
- Poraženi 3 000 000€
- Grupna faza 12 000 000€
- Pobeda u grupnoj fazi 1 500 000€
- Nerešeno u grupnoj fazi 500 000€
- Osmina finala 5 500 000€
- Četvrtfinale 6 000 000€
- Polufinale 7 000 000€
- Finale
- Poraženi 10 500 000€
- Pobednik 15 000 000€
Pored ovoga klubovi kroz prodaju karata, dresova i sponzorstva osiguravaju znatna sredstva upravo zahvaljujući igranju u Ligi šampiona.
Sponzori[uredi | uredi izvor]
Kada je novi sistem lige šampione 1992. godine osnovan, odlučeno je da maksimum 8 kompanije mogu da budu sponzori turnira. Sponzorske table mogu se videti oko terena.
Trenutni sponzori UEFA Lige šampione su:
- Gasprom
- Hajneken
- Masterkard
- Nisan
- Pepsi
- Soni
- Serija Plejstejšna i Soni Ikspirija kao brend Sonija.
- Unikredit
Finala Lige šampiona[uredi | uredi izvor]
Finale Lige šampiona je najveća i najvažnija utakmica u okviru evropskog klupskog fudbala. Stadion na kojem se finale igra bira se dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.
Prvo finale je odigrano 13. juna 1956. na stadionu Park prinčeva u Parizu. Poslednje finale je odigrano 1. juna 2019. godine na stadionu Vanda Metropolitano u Madridu između Liverpula i Totenhema. U toj utakmici pobedio je Liverpul sa 2:0.
Dosad najviše finala je održano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), starom Vembliju i Prateru (Ernst Hapel), po četiri. Što se tiče gradova, finaliste su najviše puta ugostili Pariz i London, čak pet puta, dok je od država Italija bila domaćin osam puta.
Španski Real Madrid je najviše puta osvojio Ligu šampiona, ukupno 13 titula, ujedno postao je prvi i za sada jedini klub koji je uspeo da odbrani trofej lige šampiona. Drugi po uspehu je italijanski Milan (7), a iza njega dolaze Liverpul (6), Barselona i Bajern Minhen (po 5) i Ajaks (4). Za kompletan spisak osvajača pogledaj donju tabelu.
Klub koji osvoji Ligu šampiona dobija prelazni trofej koji mora vratiti UEFA-i dva meseca pre sledećeg finala. Svaki pobednik dobije manju kopiju trofeja u stalno vlasništvo. Klubovi koji osvoje tri titule prvaka Evrope zaredom ili 5 ukupno dobijaju trofej u trajno vlasništvo a UEFA za sledeću sezonu pravi novi.
Šest klubova je u istoriji ostvarilo ovaj uspeh:
- FK Real Madrid, osvajanjem prvih pet takmičenja od 1956. do 1960.
- FK Ajaks Amsterdam, osvojivši tri titule zaredom od 1971. do 1973,
- FK Bajern Minhen, osvojivši tri titule zaredom od 1974. do 1976.
- FK Milan, osvajanjem pete titule 1994,
- FK Liverpul, osvajanjem pete titule 2005.
- FK Barselona, osvajanjem pete titule 2015.
Pregled finala[uredi | uredi izvor]
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
prod. = Produžeci, pen. = Jedanaesterac
Rekordi i statistike[uredi | uredi izvor]
Po klubovima[uredi | uredi izvor]
Po državama[uredi | uredi izvor]
Najbolji strelci svih vremena[uredi | uredi izvor]
- Ne uključuje i kvalifikacione utakmice
| Mesto | Država | Fudbaler | Golovi | Utakmice | Debi u Evropi | Klub(ovi) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 
|
Kristijano Ronaldo | 126 | 162 | 2003 | Mančester junajted, Real Madrid, Juventus |
| 2 | 
|
Lionel Mesi | 112 | 135 | 2005 | Barselona |
| 3 |
|
Raul Gonzalez | 71 | 142 | 1995 | Real Madrid, Šalke 04 |
| 4 | 
|
Karim Benzema | 60 | 112 | 2006 | Olimpik Lion, Real Madrid |
| 5 | 
|
Rud van Nistelroj | 56 | 73 | 1998 | PSV, Mančester junajted, Real Madrid |
| 6 | 
|
Robert Levandovski | 53 | 80 | 2011 | Borusija Dortmund, Bajern Minhen |
| 7 |
|
Tijeri Anri | 50 | 112 | 1997 | Monako, Arsenal, Barselona |
| 8 |
|
Alfredo Di Stefano | 49 | 58 | 1955 | Real Madrid |
| 9 | 
|
Andrij Ševčenko | 48 | 100 | 1994 | Dinamo Kijev, Milan, Čelsi |
|
Zlatan Ibrahimović | 48 | 120 | 2001 | Ajaks, Juventus, Inter, Barselona, Milan, Pari Sen Žermen, Mančester junajted | |
| 11 |
|
Euzebio | 47 | 63 | 1961 | Benfika |
| 12 | 
|
Filipo Inzagi | 46 | 81 | 1997 | Juventus, Milan |
| 13 | 
|
Didije Drogba | 44 | 92 | 2003 | Olimpik Marselj, Čelsi, Galatasaraj |
| 14 |
|
Alesandro del Pjero | 42 | 89 | 1995 | Juventus |
|
Tomas Miler | 42 | 105 | 2008 | Bajern Minhen |
- Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.
Najviše nastupa svih vremena[uredi | uredi izvor]
- Uključuje i kvalifikacione utakmice
| Mesto | Država | Fudbaler | Utakmice | Klub |
|---|---|---|---|---|
| 1 |
|
Iker Kasiljas | 177 | Real Madrid, Porto |
| 2 |
|
Kristijano Ronaldo | 162 | Mančester junajted, Real Madrid |
| 3 |
|
Ćavi | 151 | Barselona |
| 4 |
|
Raul Gonzalez | 142 | Real Madrid, Šalke 04 |
| 5 | 
|
Rajan Gigs | 141 | Mančester junajted |
| 6 |
|
Lionel Mesi | 135 | Barselona |
| 7 |
|
Andres Inijesta | 130 | Barselona |
| 8 |
|
Klarens Sedorf | 125 | Ajaks, Real Madrid, Inter, Milan |
| 9 |
|
Pol Skols | 124 | Mančester junajted |
| 10 |
|
Đanluiđi Bufon | 122 | Juventus, Pariz Sen Žermen |
| 10 | 
|
Roberto Karlos | 120 | Inter Milano, Real Madrid, Fenerbahče |
| 11 |
|
Zlatan Ibrahimović | 120 | Ajaks, Juventus, Inter, Barselona, Milan, Pari Sen Žermen, Mančester junajted |
- Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.
Najbolji strelci po sezonama[uredi | uredi izvor]
Po državama[uredi | uredi izvor]
| Država | Pobeda | Sezone |
|---|---|---|
| Portugal |
12 | 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18 |
| Zapadna Nemačka |
8 | 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82 |
| Francuska |
7 | 1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93 |
| Argentina |
1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2018/19 | |
 Jugoslavija |
5 | 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97 |
| Italija |
1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98 | |
| Holandija |
1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05 | |
| Brazil |
1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15 | |
 Mađarska |
4 | 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72 |
 Škotska |
1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88 | |
| Španija |
1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04 | |
| Engleska |
3 | 1956/57, 1969/70, 1980/81 |
| Ukrajina |
1991/92, 1998/99, 2005/06 | |
 Sovjetski Savez |
2 | 1974/75, 1983/84 |
 Danska |
1977/78, 1979/80 | |
| Švedska |
1984/85, 1985/86 |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ All time leading scorers UEFA Champions League
- ^ All time appearances UEFA Champions League
- ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 5. 1. 2017. Za sve druge igrače pogledajte: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. str. 10. Pristupljeno 5. 1. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 |
UEFA Liga šampiona na Vikimedijinoj ostavi. |
