Ubistva u Vajtčepelu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ubistva u Vajtčepelu (engleski: Whitechapel murders) je naziv za 11 ubistava žena koja su se desila u londonskom okrugu Vajtčepel između 1888. i 1891. Nijedno od ubistava nije bilo razjašnjeno, odnosno počinilac ili počinioci nisu bili identifikovani. Svako od njih je u određenom trenutku bilo pripisano zloglasnom serijskom ubici poznatom po nadimku Džek Trbosek, ali mu se danas tradicionalno samo pet ubistava - takozvane "kanonske žrtve". Većina, a možda i sve od žrtava ubistava su bile prostitutke, i živele u Vajtčepelu koji je u to vreme bio na zlu glasu kao najsiromašniji i najgušće naseljeni deo Londona, gde su alkoholizam, kriminal i nasilje bili svakodnevna pojava. Ubistva su istraživala londonska Metropolitanske policijska služba.

Žrtve[uredi]

Ema Elizabet Smit[uredi]

Rođena oko 1843. (navodno). Napadnuta je 3. aprila 1888. tako što joj je tupi predmet gurnut u vaginu čime joj je oštećena međica. Preživela je napad i uspela uprkos povredama doći do svoje kuće. Prijatelji su je odveli u bolnicu gde je policiji rekla da su je napala 2 ili 3 muškarca, od kojih je jedan bio tinejdžerske dobi. Pala je u komu i preminula 5. aprila 1888.[1][2]

Marta Tabram[uredi]

Marta Tabram
Marta Tabram

Rođena 10. maja 1849., ubijena 7. avgusta 1888.. Nađena je sa ukupno 39 rana od uboda. Od nekanonskih Vitečapelskih ubistava, Tabramova se od svih navedenih žrtava smatra kao 6. moguća žrtva Džeka Trboseka, zbog evidentnog nedostatka jasnog motiva, geografskog i periodičkog proksimiteta kanonskih napada i očigledne brutalnosti napada.[3][4]

Meri En Nikols[uredi]

Meri En Nikols
Meri En Nikols

Prva potvrđena žrtva Džeka Trboseka. Bila je poznata i pod imenom „Poli“ Nikols, rođena 1845, udata za Viljema Nikolsa, majka petoro dece, rastala se od muža 1882. godine. Ubijena je u noći 31. avgusta 1888, a njeno telo je kremirano na groblju Leford 6. septembra iste godine. Njeno telo je pronađeno u tri sata izjutra, prerezanog grkljana, gotovo odvojeno od glave, sa crevima obmotanim oko vrata i zasečenim abdomenom; njeni genitalni organi bili su takođe rasečeni. Autopsijom je utvrđeno da je ubica levoruk, što su docnije kriminolozi više puta odbacivali. Tadašnje novine (koje su vrvele od članaka o ubijenim ženama, koje su bile osakaćene i žive spaljene) posmatrale su ceo ovaj slučaj kao „čudan“, ističući, na taj način, osobenost ubičinog načina delovanja.[5]

Eni Čepman[uredi]

Eni Čepman
Eni Čepman

Druga žrtva Džeka Trboseka. Rođena kao Eliza An Smit 1841, udata za Džona Čepmana 1869. i majka dve devojčice, ubijena je 8. septembra 1888. u stražnjem dvorištu Hanbjuri ulice br. 29. Njeno telo je kremirano 14. septembra iste godine. Njeno telo je pronađeno u ležećem položaju na zemlji, prerezanog vrata i skoro potpuno obezglavljeno. Trbuh je bio otvoren, creva su ostavljena na desnom ramenu žrtve, dok su vagina, materica i dve trećine mokraćne bešike bile nekud odnesene. Kod njenih nogu pronađeno je nekoliko novčića i koverat koji je bio adresiran na 20. avgust. Jedan očevidac, koji je živeo u zgradi, rekao je da je čuo neku ženu kako viče „ne“, ali je priznao da se nije usudio da pogleda kroz prozor. Sutradan, jedna devojčica je ispričala policiji da je videla nekoliko kuća odatle lokvu krvi: policajci su zaključili da se verovatno radi o tragu koji je ubica ostavio za sobom noseći organe žrtve. Nekoliko dana kasnije policajci su u kvartu uhapsili jednog mesara, Jevrejina, Džona Pizera, na osnovu kožne kecelje pronađene na mestu zločina. Vrlo brzo je, međutim, ustanovljeno da taj komad kože nema nikakve veze sa zločinom: pripadao je jednom od stanara te zgrade koji ga je oprao i ostavio tu da se suši. Pizer je ipak zadržan u pritvoru dva dana, što je dalo vremena policiji da ga opravda u očima gomile koja je bila spremna da ga linčuje. Od tada pa nadalje ubica je okvalifikovan kao poludeli fanatik ili seksualni manijak koji nema nikakvo znanje o anatomiji. Nekoliko očevidaca je samo potvrdilo da je videlo žrtve u razgovoru sa izvesnim čovekom koji je nosio crni koferčić u ruci i koji je na glavi imao cilindar.[6]

Elizabet Strajd[uredi]

Elizabet Strajd
Elizabet Strajd

Treća žrtva Džeka Trboseka. Rođena 1843. u Švedskoj, majka dvoje dece, razvela se 1876, pronađena je mrtva 30. septembra 1888. Telo je pronašao u dvorištu kluba Berner izvesni Luis Dimšuc. Njeno telo je kremirano na groblju Ist u Londonu. Njeno beživotno telo je pronađeno u dvorištu zgrade koju su naseljavali Jevreji i Nemci. Samo joj je grlo bilo duboko zasečeno; prema svedočenju jednog kočijaša krv joj je još uvek tekla kad ju je pronašao. Za ovo ubistvo nije sasvim sigurno da ga je počinio isti ubica, jer se ubrzo potom dogodilo još jedno ubistvo na mestu toliko udaljenom od ovog da skoro da nije moguće da je isti čovek u pitanju.[7]

Ketrin Edouz[uredi]

Ketrin Edouz
Ketrin Edouz

Rođena 1842. u Volverhamptonu, izrodila je troje dece sa svojim životnim saputnikom Tomasom Konvejom. Ubijena 30. septembra 1888, pronađena izuzetno unakaženog tela na javnom mestu, u jednom parku. Ketrin Edouz je stavljena na strašne muke verovatno zato što Džek nije stigao da dovrši svoj posao na Elizabet Strajd. Njeno beživotno telo je ležalo u bari krvi, otvorenog stomaka. Žrtva je kompletno raskomadana, nos i levo uvo odsečeni, na licu je nožem bilo urezano veliko latinično slovo V. Telo je bilo gotovo obezglavljeno, želudac i creva ostavljena na desnom ramenu, jetra isečena, bubrezi i genitalni organi nekud odneseni.

Meri Džejn Keli[uredi]

Fotografija koju je snimila policija posle ubistva Meri Keli

Zadnja žrtva Džeka Trboseka. Rođena 1863, ubijena je u petak 9. novembra 1888. oko tri sata izjutra. Njeni ostaci kremirani su na katoličkom groblju u Londonu. Ovo poslednje Trbosekovo ubistvo prevazišlo je svojom stravičnošću sva ostala; dovoljno je samo pročitati izveštaj sa autopsije da bismo se u to uverili: Telo je ispruženo po sredini kreveta, ramena spljoštena, ali je osovina tela blago nagnuta na levu stranu, glava leži na levom obrazu. Leva ruka se nalazi uz telo, levom podlakticom ukošena udesno i postavljena na abdomen. Desna ruka, jedva prikačena za telo, leži na dušeku, dok podlaktica na abdomenu pruža pogled na stešnjene prste. Noge su široko raširene, leva butina obrazuje prav ugao sa trupom, dok desna butina ocrtava tup ugao sa pubičnom kosti. Cela spoljna površina abdomena i butina je rascepana, a svi unutrašnji organi su izvađeni iz trbušne duplje. Grudi su razrezane, ruke unakažene mnogobrojnim nepravilnim ubodima nožem, a lice je skroz neprepoznatljivo. Tkivo vrata je raskomadano sve do kosti. Unutrašnji organi su razbacani svuda unaokolo: materica, bubrezi i jedna dojka se nalaze ispod glave; druga dojka uz desnu nogu; jetra među nogama; creva desno od tela; slezina levo od tela; mesni dronjci abdomena i butina nagomilani na stolu; srce je iščupano i nikad nije pronađeno.[8][9]

Rose Milet[uredi]

Pravo ime najverovatnije Katerine Milet, no poznata i kao Ketrin Milet. Rođena 1862., a umrla 20. decembra 1888.. Po izveštaju zadavljena je „užetom snažno povučenim oko vrata“, iako su neki inspektori mislili da se slučajno sama ugušila ovratnikom vlastite haljine dok je bila u pijanom stanju.[10]

Alice Mekenzi[uredi]

Alice Mekenzi
Alice Mekenzi

Rođena oko 1849. , a ubijena 17. jula 1889.. Uzrok smrti, prema izveštaju, bio je „prerez leve vratne arterije“, no na telu je pronađeno još rana i posekotina.[11]

Vitečapelski misterij[uredi]

Pojam koji se koristi za događaj kada je u podrumu novog središta Metropolitanske policije nađen bezglavi torzo mrtve žene. Događaj se zbio 2. oktobra 1888.. Ruka koja je pripadala žrtvi, nedugo pre ubistva viđena je kako pluta u Temzi. U blizini torza nađena je i zakopana noga koja je takođe bila njena. Ostali udovi i glava nikad nisu pronađeni, a telo nikad nije identifikovano.

Ubistvo u ulici Pinčin[uredi]

Haziv je koji je dan slučaju od 10. septembra 1889., kada je pronađen torzo u sličnom stanju kao i u Vitečapelskih misterij, iako ruke nisu bile odsečene. Nepotvrđene spekulacije iz tog vremena govore da je telo pripadalo Lidiji Hart, prostitutki koja je nestala pre umorstva.Vitečapelskih misterij i " Ubistvo u ulici Pinčin“ najverovatnije su bila dela serijskog ubice kojemu je predložen nadimak „Ubica od torza“. Pitanje jesu li Džek Trbosek i „Ubica od torza“ jedna ili dvije različite osobe koje su imale neutvrđenu vezu jedan s drugim (delujući u istom periodu).[12]

Frances Koles[uredi]

Frances Koles
Frances Koles

Rođena 1865., a ubijena 13. februara 1891.. Manje rane na glavi i leđima sugerišu da je nasilno bačena na zemlju pre nego što joj je grkljan prerezan. Osim navedenih, na telu nije bilo nikakvih drugih povreda. Telo joj je pronađeno ispod železničkog luka u Svalov Gardensu. Ovo je bila 11. i poslednja žrtva u Londonskom policijskom izveštaju koja je ubijena u Vitečelu.[13]

Reference[uredi]

  1. ^ Evans and Rumbelow, pp. 47; Evans and Skinner (2000), pp. 4; Fido, pp. 15; Rumbelow, pp. 30
  2. ^ Begg, pp. 27–29; Cook, pp. 34–35; Evans and Rumbelow, pp. 47–50; Evans and Skinner (2000), pp. 4–7
  3. ^ Evans and Rumbelow, pp. 515; Marriott, pp. 13
  4. ^ Begg, pp. 51–53; Evans and Rumbelow, pp. 51–55; Evans and Skinner (2000), pp. 8–18; Marriott, pp. 9–14
  5. ^ Begg, pp. 85–85; Evans and Rumbelow, pp. 61; Evans and Skinner (2000), pp. 24
  6. ^ Evans and Rumbelow, pp. 66–73; Whitehead and Rivett, pp. 33–34
  7. ^ Begg, pp. 46, 168–170; Evans and Rumbelow, pp. 96–98; Rumbelow, pp. 69–70
  8. ^ Begg, pp. 231; Evans and Rumbelow, pp. 177
  9. ^ Daily Telegraph, 10 November 1888, quoted in Evans and Skinner (2000), pp. 339
  10. ^ Evans and Rumbelow, pp. 245–246; Evans and Skinner (2000), pp. 422–447
  11. ^ Coroner Baxter's summing up, 14 August 1888, quoted in Marriott, pp. 193
  12. ^ Report to the Home Office by Swanson, 10 September 1889, MEPO 3/140 ff. 136–40, quoted in Evans and Skinner (2000), pp. 480–482; Report to the Home Office by Monro, 11 September 1889, HO 144/221/A49301K ff. 1–8, quoted in Evans and Skinner (2000), pp. 492–494
  13. ^ Fido, pp. 113; Evans and Skinner (2000), pp. 551–557