Uvela ruža (iz dnevnika)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

„Uvela ruža (iz dnevnika)“ je pripovetka Borisava Stankovića, objavljena je prvi put u njegovoj debitanskoj knjizi, zbirci pripovedaka, Iz starog jevanđelja (1899). Kao i mnoga druga Stankovićeva dela, i ona sadrži autobiografske elemente.

Struktura i zaplet[uredi | uredi izvor]

„Uvela ruža“, čiji podnaslov glasi Iz dnevnika (radi se o zamišljenom dnevniku), sastoji se iz pet kraćih celina (poglavlja) i napisana je u drugom licu, što se vidi već iz njenog početnog pasusa: „Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života...“. Narator u pripovetki je njen glavni junak Kosta (Koja), a veći deo njegovog pripovedanja čine sećanja na prošle događaje...

U pripovetki se mogu uočiti tri šire tematske celine:

  1. Rađanje ljubavi između Koje i njegove lepe susetke Stane.
  2. Nasilno prekidanje ljubavi zbog pripovedačevog (junakovog) odlaska na školovanje.
  3. Ponovni susret Koje i Stane i njegovo suočenje sa tragičnom sudbinom nekadašnje lepotice, kao i patnje zbog takvog razvoja situacije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]