Pređi na sadržaj

Ugrožena vrsta

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Status ugroženosti
po riziku od izumiranja
Izumrle
Izumrli
Izumrli u divljini
Ugrožene
Krajnje ugroženi
Ugroženi
Ranjivi
Manji rizik
Skoro ugroženi
Najmanje ugroženi
Vidi još
Međunarodna unija za zaštitu prirode
Crveni spisak IUCN
Crvena knjiga flore Srbije
Iberijski ris (Lynx pardinus), ugrožena vrsta.

Ugrožena vrsta je vrsta živih organizama čija populacija je tako malobrojna da joj preti potpuno izumiranje. Pojam ugrožena vrsta (engl. Endangered species, oznaka EN) su u početku koristili samo biolozi i ekolozi, a svoje pravno značenje je dobio kada su države širom sveta, pod pritiskom pokreta za zaštitu životne sredine, donele zakone kojima se određene vrste definišu kao ugrožene. Na osnovu tih zakona se donose razne mere sa ciljem sprečavanja njihovog izumiranja, najčešće u obliku zabrane lova ili privrednog iskorišćavanja pojedinih prirodnih staništa.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) održava takozvani Crveni spisak. Na tom spisku su ugrožene vrste u drugoj kategoriji po ozbiljnosti statusa ugroženosti divljih populacija, nakon kritično ugroženih vrsta (CR). Stavljanje određenih vrsta na listu ugroženih, odnosno skidanje sa te liste, često je predmet kontroverzi i političkih sukoba iza kojih stoje različiti ekonomski, politički i socijalni interesi.

Godine 2012. je IUCN Crveni spisak sadržao 3.079 životinjskih i 2.655 biljnih ugroženih vrsta širom sveta.[1] Godine 1998. je respektivno bilo 1102 i 1197 ugroženih vrsta.

Mnoge nacije imaju zakone kojima se štite vrste koje zavise od konzervacije. Tim zakonima se na primer, zabranjuje se lov, ograničava razvoj zemljišta ili se kreiraju rezervati. Populacioni brojevi, trendovi i status konzervacije vrsta se mogu naći na spisku organizama po populaciji.

Status ugroženosti

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Status ugroženosti

Status ugroženosti vrsta je indikator verovatnoće da će ona izumreti. Mnogi faktori se razmatraju pri proceni konzervacionog statusa vrste; npr, takvi parametri kao što su broj preostalih pripadnika, sveukupno povećanje ili smanjenje populacije tokom vremena, stope uspešnog razmnožavanja, ili poznate pretnje.[2] IUCN Crveni spisak ugroženih vrsta je najpoznatiji sistem za vođenje evidencije i rangiranje ugroženih vrsta širom sveta.[3]

Procenjuje se da se preko 40% svih vrsta na svetu suočava sa rizikom od izumiranjem.[4] Do sada je 199 zemalja je potpisalo sporazum za stvaranje akcionog plana za biodiverzitet, kojim će se zaštiti ugrožene i druge vrste u opasnosti. U SAD, takvi planovi se obično nazivaju planovima oporavka ugroženih vrsta.

Više od 99 procenata svih vrsta, što je preko pet milijardi vrsta,[5] koje su ikad živele na Zemlji se procenjuje da je izumrlo.[6][7][8] Procene sadašnjeg broja vrsta na Zemlji su u opsegu od 10 miliona do 14 miliona,[9] od čega je oko 1,2 miliona do sad bilo dokumentovano i preko 86 procenata još uvek nije opisano.[10] Po nekim nedavnim izveštajima, iz maja 2016, naučnici procenjuju da trenutno na Zemlji postoji oko jedne milijarde vrsta od čega je trenutno samo jedan hiljaditi deo jednog procenta opisan.[11]

IUCN Crvena list

[uredi | uredi izvor]

Mada je obeleženi spisak, Crveni spisak je sistem procenjivanja globalnog statusa konzervacije vrsta, čime su obuhvaćeni „Nedostatak podataka“ (DD) species – vrste za koje su potrebni dodatni podaci i procene da bi se odredio njihov status – kao i vrste koje su sveobuhvatno ocenjene putem procesa IUCN procene vrsta. Za vrste sa "skoro ugrožen" (NT) i „najmanje ugrožen“ (LC) statusom izvršena je procena i utvrđeno je da imaju relativno robusne i zdrave populacije, mada su one možda u opadanju. Za razliku od opštije upotrebe na drugim mestima, spisak koristi termine „ugrožena vrsta“ i „vrsta pod pretnjom“ sa specifičnim značenjima: „ugrožene“ (EN) vrste se nalaze između „ranjivih“ (VU) i „kritično ugroženih“ (CR) vrsta, dok su vrste „pod pretnjom“ one vrste za koje je utvrđeno da su ranjive, ugrožene ili kritično ugrožene.

Poređenje broja vrsta po kategorijama Crvenog spiska

Kategorije crvenog spiska, sa primerima životinja koje su u njih klasifikovane, obuhvataju:

Izumrle (EX)
Примери:
  • Kengur grej
    Kengur grej
  • Torbarski vuk
    Torbarski vuk
  • Zlatna žaba
    Zlatna žaba
  • Dodo
    Dodo
  • Velika njorka
    Velika njorka
  • Šomburgkov jelen
    Šomburgkov jelen
Izumrle u divljini (EW)
Zatočene jedinke opstaju, ali nema slobodno živuće, prirodne populacije.
Primeri:
  • Per Davidov jelen
    Per Davidov jelen
  • Saharski oriks
    Saharski oriks
  • Severni beli nosorog
    Severni beli nosorog
  • Guamski trkavac
    Guamski trkavac
Kritično ugrožene (CR)
Suočava se sa izuzetno velikim rizikom od istrebljenja u neposrednoj budućnosti.
Primeri:
  • Jamajkanska iguana
    Jamajkanska iguana
  • Sumatranski nosorog
    Sumatranski nosorog
  • Amurski leopard
    Amurski leopard
  • Beli kuskus
    Beli kuskus
Ugrožene (EN)
Suočava se sa velikim rizikom od izumiranja u bliskoj budućnosti.
Primeri:
magareći pingvin
Ranjive (VU)
Suočava se sa visokim rizikom od ugrožavanja u srednjem roku.
Primeri:
  • Afrički slon
    Afrički slon
  • Fosa
    Fosa
  • Dugong
    Dugong
  • Usnati medved
    Usnati medved
Skoro ugrožene (NT)
Može se smatrati pod pretnjom u bliskoj budućnosti.
Primeri:
  • Američki bizon
    Američki bizon
  • Palasova mačka
    Palasova mačka
  • Prugasta hijena
    Prugasta hijena
  • Grivasti vuk
    Grivasti vuk
Najmanje ugrožene (LC)
Nema neposredne pretnje preživljavanju vrste.
Primeri:
  1. ^ Near-critically endangered.
  2. ^ a b Particularly sensitive to poaching levels.
  3. ^ Near-endangered due to poaching.
  4. ^ May vary according to levels of tourism.
  5. ^ Varies according to female populations.
  • Indijski paun
    Indijski paun
  • Beloglavi orao
    Beloglavi orao
  • Žderavac
    Žderavac
  • Livadska žaba
    Livadska žaba

Invazivne vrste

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Uvedene vrste

Uvođenje neautohtonih vrsta na neko područje može da poremeti ekosistem do te mere da izvorne vrste postanu ugrožene. Takva uvođenja mogu da predstavljaju strane ili invazivne vrste. U nekim slučajevima invazivne vrste se nadmeću sa izvornim vrstama za hranu ili plan. U drugim slučajevima stabilan ekonomski balans može da bude poremećen predacijom ili drugim uzrocima koji dovode do neočekivanog opadanja zastupljenosti vrste. Nove vrste mogu da prenose bolesti na koje izvorne vrste nemaju otpornost.[14]

Konzervacija

[uredi | uredi izvor]
Azijski divlji pas, najugroženijih azijski predator, je na ivici izumiranja.

Zatočenički uzgoj

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Zatočenički uzgoj

Zatočenički uzgoj je proces uzgoja retkih ili ugroženih vrsta u ljudski kontrolisanim okruženjima sa ograničenim postavkama, kao što su rezervati divljih životinja, zoološki vrtovi i drugi objekti za očuvanje životne sredine. Zatočenički uzgoj ima za cilj sprečavanje izumiranja vrste i stabilizaciju populacije vrste tako da ne nestane.[15]

Ta tehnika se pokazala uspešnom za mnoge vrste, pri čemu su verovatno najstariji poznati primeri razmnožavanja u zatočeništvu menažerije Evropskih i Azijskih vladara, npr. Davidovog jelena. Međutim, tehnike razmnožavanja u zatočeništvu je obično teško primeniti na visoko mobilne vrste kao što su neke migratorne ptice (npr. ždralovi) ili ribe (npr. Tenualosa ilisha). Dodatno, ako su populacije nedovoljno velike, onda može da dođe do parenja srodnika usled redukovanog genskog fonda i umanjenja imuniteta.

Godine 1981. je Udruženje zooloških vrta i akvarijuma (AZA) kreiralo plan preživljavanja vrsta (SSP) radi pomoći u prezervaciji specifičnih ugroženih vrsta putem razmnožavanja u zatočeništvu. Sa preko 450 specifičnih SSP planova, postoji znatan broj ugroženih vrsta koje obuhvaćene planovima i preporukama za formiranje raznolikih i zdravih populacija. U izradi planova su ključnu ulogu imale taksonske savetodavne grupe. Ti programi se obično stvaraju krajnjom merom. SSP programi učestvuju u oporavku vrsta, veterinarskoj zaštiti pri epidemijama divljih životinja, i brojnim drugim naporima za očuvanje divljih životinja. Neke vrste koje su obuhvaćene SSP programima su džinovska panda, nizijske gorile, i Kalifornijski kondori.[16]

Privatni uzgoj

[uredi | uredi izvor]
Crni nosorog
Južna tuna s plavim perajem

Dok lovokrađa značajno smanjuje ugrožene životinjske populacije, legalni, komercijalni, privatni uzgoj čini suprotno. Znatno su povećane populacije južnog crnog nosoroga i južnog belog nosoroga. Dr Ričard Emsli, naučni saradnik pri IUCN, je izjavio da je zbog takvih programa, „Efektivno sprovođenje zakona ... postalo znatno lakše sad kad su životinje uglavnom u privatnom posedu ... Uspeli smo da uključimo lokalne zajednice u programe očuvanja. Postoje sve snažniji ekonomski podsticaji povezani sa brigom za nosoroge umesto jednostavnog krivolova: od ekoturizma do njihove prodaje za profit. Znatan broj vlasnika se brine o njima. Privatni sektor je ključni faktor u podršci našeg rada.“[17]

Konzervacioni eksperti smatraju da je učinak kineskog uzgoja kornjača u populacijama divljih kornjača Kine i jugoistočne Azije, mnoge od kojih su ugrožene, „loše shvaćen“.[18] Iako oni pohvaljuju postepenu zamenu kornjača uhvaćeni u divljini sa kornjačama uzgajenim na farmama na tržištu, procenat uzgajenih primeraka na „vidljivom“ tržištu je porastao sa oko 30% 2000. godine do oko 70% 2007.[19] Konzervacione eksperte zabrinjava činjenica da su mnoge divlje životinje uhvaćene da bi se farmerima obezbedio uzgojni fond. Konzervacioni ekspert Piter Pol van Dajk je uočio da farmeri kornjača obično smatraju da su životinje uhvaćene u divljini superiorni uzgojni stok. Farmeri kornjača mogu stoga tragati i uhvatiti i zadnje preostale primerke pojedinih ugroženih vrsta kornjača.[19]

Godine 2009. su istraživači u Australiji uspeli da nađu način uzgoja južne tune s plavim perajem u rezervoarima na kopnu, otvarajući mogućnost da se putem ribogojstva može sačuvati vrsta od prekomernog ribolova.[20]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „IUCN Red List version 2012.2: Table 2: Changes in numbers of species in the threatened categories (CR, EN, VU) from 1996 to 2012 (IUCN Red List version 2012.2) for the major taxonomic groups on the Red List” (PDF). IUCN. 2012. Pristupljeno 31. 12. 2012. 
  2. ^ „NatureServe Conservation Status”. NatureServe. 2007. Arhivirano iz originala 21. 09. 2013. g. Pristupljeno 2. 6. 2012. 
  3. ^ „Red List Overview”. IUCN. 2011. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. Pristupljeno 2. 6. 2012. 
  4. ^ „Threatened Species”. Conservation and Wildlife. Arhivirano iz originala 13. 9. 2012. g. Pristupljeno 2. 6. 2012. 
  5. ^ Kunin, W.E.; Gaston, Kevin, ur. (31. 12. 1996). The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare—common differences. ISBN 978-0-412-63380-5. Pristupljeno 26. 5. 2015. 
  6. ^ Stearns, Beverly Peterson; Stearns, S. C.; Stearns, Stephen C. (2000). Watching, from the Edge of Extinction. Yale University Press. str. preface x. ISBN 978-0-300-08469-6. Pristupljeno 30. 5. 2017. 
  7. ^ Novacek, Michael J. (2014). „Prehistory’s Brilliant Future”. New York Times. Pristupljeno 25. 12. 2014. 
  8. ^ Newman, Mark (1997). „A model of mass extinction”. Journal of Theoretical Biology. 189: 235—252. doi:10.1006/jtbi.1997.0508. 
  9. ^ Miller, G.; Spoolman, Scott (2012). Environmental Science – Biodiversity Is a Crucial Part of the Earth's Natural Capital. Cengage Learning. str. 62. ISBN 978-1-133-70787-5. Pristupljeno 27. 12. 2014. 
  10. ^ Mora, C.; Tittensor, D.P.; Adl, S.; Simpson, A.G.; Worm, B. (2011). „How many species are there on Earth and in the ocean?”. PLOS Biology. 9: e1001127. PMC 3160336 Slobodan pristup. PMID 21886479. doi:10.1371/journal.pbio.1001127. 
  11. ^ Staff (2016). „Researchers find that Earth may be home to 1 trillion species”. National Science Foundation. Pristupljeno 6. 5. 2016. 
  12. ^ „The Tiger”. Sundarbans Tiger Project. Arhivirano iz originala 17. 9. 2012. g. Pristupljeno 2. 6. 2012. 
  13. ^ Abramov, A.; Belant, J. & Wozencraft, C. (2009). „Gulo gulo”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2009.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 2010-01-25. 
  14. ^ Chiras, Daniel D. (2011). „Invader Species”. Grolier. Online. Arhivirano iz originala 09. 10. 2018. g. Pristupljeno 17. 07. 2017. 
  15. ^ „Captive Breeding Populations - National Zoo”. Nationalzoo.si.edu. Arhivirano iz originala 15. 10. 2009. g. Pristupljeno 6. 12. 2009. 
  16. ^ „Association of Zoos and Aquariums Species Survival Programs”. Arhivirano iz originala 03. 08. 2009. g. 
  17. ^ He's black, and he's back! Private enterprise saves southern Africa's rhino from extinction, The Independent, June 17, 2008
  18. ^ Shi, Haitao; Parham, James F.; Fan, Zhiyong; Hong, Meiling; Yin, Feng (1. 1. 2008). „Evidence for the massive scale of turtle farming in China”. Oryx. 42. Cambridge University Press. str. 147—150. doi:10.1017/S0030605308000562. Pristupljeno 26. 12. 2009. 
  19. ^ a b "Turtle farms threaten rare species, experts say Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012)". Fish Farmer, 30 March 2007. Their source is an article by James Parham, Shi Haitao and two other authors, published in February 2007 in the journal Conservation Biology.
  20. ^ The Top 10 Everything of 2009: Top 10 Scientific Discoveries: 5. Breeding Tuna on Land Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. avgust 2013), Time magazine, December 8, 2009.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ugrožena vrsta na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Угрожена_врста&oldid=27779074”