Dečanska ulica (Beograd)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dečanska
ulica
Opština Stari Grad
Početak Makedonska ulica
Kraj Trg Nikole Pašića
Dužina 280 m
Stvorena 1872.
Nazvana 1896.
Stari nazivi Dva jablana, Kardeljeva, Moše Pijade
Dečanska ulica

Ulica Dečanska je jedna od važnijih saobraćajnica u Beogradu. U neposrednoj blizini je Skupština i Bulevar kralja Aleksandra, a Terazijski tunel je povezuje sa Zelenim vencem. Pripada opštini Stari grad. Prostire se u dužini od 280 m od Makedonske ulice do Trga Nikole Pašića. Nastala je 1872. godine.

Ime ulice[uredi | uredi izvor]

Sa Krunskom i Svetogorskom, Dečanska spada u one beogradske ulice koje su najviše puta menjala ime kao odraz političkih i kulturnih promena u zemlji. Najpre su je nazivali Kolarskom ulicom jer su u njoj bile kolarske radnje[1] i tada se pružala od Makedonske do Vlajkovićeve ulice. Prvi zvaničan naziv Dečanska ulica je dobila 1872. godine na isti način kao i Svetogorska, po kafani. Ispred te kafane rasla su dva jablana pa je i kafana tako prozvana a naposletku i ulica dobija ime Dva jablana. Na tabli u Dečanskoj naveden je pogrešan podatak da je njen prvi naziv bio Dva jelena. Godine 1896, prvi put dobija svoj sadašnji naziv po Dečanima, gradu na zapadu Kosova i Metohije i manastiru Visoki Dečani, zadužbini kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana. Tako će se zvati sve do 1949. godine. Potom je preimenovana u Kardeljevu ulicu po Edvardu Kardelju, revolucionaru, političaru i bliskom saradniku Josipa Broza Tita. Od 1953. do 1957. ponovo se zove Dečanska ulica i tada je skraćena na svoju današnju dužinu do Trga Nikole Pašića. Od 1957. do 1997. zove se Ulica Moše Pijade po jugoslovenskom slikaru, novinaru i revolucionaru. 1997. vraćen joj je stari naziv, Dečanska ulica, i od tada nije menjala ime.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Beograd je u 1. veku nove ere pripadao Rimljanima. Arheološka istraživanja ukazuju na to da je za to vreme prostor oko Dečanske ulice prema Tašmajdanu bio van gradskog središta u kojem su mahom građene nekropole.

Za vreme Turaka Beograd je postao razvijena orijentalna varoš sa brojnim hanovima, bezistanima, karavan-serajima i džamijama od kojih je Ejnehan/Inehan džamija podignuta na mestu današnje Skupštine krajem 16. veka. Ceo ovaj kraj zvao se Vračar mahala i pored Dečanske zahvatao je i današnju Kosovsku i Palmotićevu ulicu. Oko ove džamije koja je kasnije, kad je napuštena, prozvana Batal džamija bilo je tursko groblje koje je dopiralo do današnje Dečanske ulice. Kod Batal džamije bila je Ćuprilićeva česma od koje je vodio put – današnji Trg Nikole Pašića i Dečanska ulica. Ulice su u to vreme mahom bile uski i krivudavi sokaci. Za vreme austrijske okupacije Beograda urađeno je mnogo na fortifikaciji grada ali je ovaj kraj ostao van utvrđenog dela i tada nestaje Vračar mahala. Kada su Turci ponovo osvojili Beograd, vratili su mu i njegov pređašnji istočnjački izgled ali nisu proširivali grad pa je deo oko Dečanske ulice potpuno opusteo i zarastao u ševar i rit. Ostala je samo Batal džamija koja[3] će potrajati sve do kneza Miloša Obrenovića.

Miloš Obrenović će prema planovima Franca Jankea napraviti nove kvartove i ulice van utvrđenog dela grada nastojeći da ispravi i proširi turske sokake. Godine 1840, Stojan Simić gradi kuću na mestu današnjeg Starog dvora. Tu kuću, tzv. Stari konak, otkupiće knez Aleksandar Karađorđević 1842. i preobraziti u dvor. U Dečanskoj su u to vreme postojale siromašnije prizemne kuće zanatlija – bakalina, fišekdžija, rabadžija, terzija a bila je u njoj i Terazijska osnovna škola. Polako počinju da se grade i bogatije kuće. Ipak, tek nakon 1867. kada je tursko stanovništvo uglavnom napustilo beogradsku tvrđavu dolazi do većih promena i grad se izgrađuje po evropskim uzorima i istovremeno proširuje ka Tašmajdanu, Slaviji i Vračaru.[4] Već i pre toga, četrdesetih godina, nikle su prve kafane a na mestu Batal džamije dugo je postojao turski han. Batal džamija je srušena 1869. godine. Krajem 19. veka na mestu današnje Skupštine bila je stočna pijaca i cirkuska arena. Početkom 20. veka u Dečanskoj 4 postojala je štamparija u kojoj je štampan list „Narodna volja“. Redakcija časopisa „Delo“ se nalazila u broju 21. Sve kuće su bile prizemne osim dvospratnice na mestu današnjeg Doma omladine i nije bio redak slučaj da su ih vlasnici izdavali a sami živeli negde drugde. 1907. godine počela je izgradnja Skupštine. Tokom Prvog svetskog rata, avgusta i septembra 1914, Dečanska je uglavnom porušena.[5]

Posle Prvog svetskog rata u Dečanskoj ulici niču prve višespratnice i ulica je proširena. Nema mnogo stanovnika u ulici, uglavnom su tu razne zanatlijske radnje, prodavnice, narodne kuhinje, ulični prodavci a ima i advokata. Pojavljuje se i pokretna benzinska pumpa i automehaničari te Dečanska postaje poznata po salonima automobila i radnjama proizvoda za automobile. Kafane kao i ranije dobro posluju. Tako kafana „Dva jablana“ prema kojoj je najpre imenovana Dečanska ulica postaje kafana „Zagreb“ koja ima i pozorišnu scenu.[6] U maju 1938. određeno je da Dečanska bude jednosmerna ulica, od kralja Aleksandra do ugla sa Pašićevom.[7] Kada je bombardovan Beograd 6. aprila 1941. godine, u Dečanskoj ulici stradala je Agrarna banka i siromašne kućice u broju 4. Mnogo više štete Dečanska je pretrpela od savezničkog bombardovanja 1944. Pored brojnih srušenih kuća, pogođena je i zgrada lista „Vreme“.

Nakon Drugog svetskog rata država oduzima privatnu imovinu i postepeno su gotovo sve kuće i zgrade u Dečanskoj postale državna svojina.[8] Kada su raščišćene ruševine, u Dečanskoj počinje da se gradi, počev od Trga Marksa i Engelsa (današnjeg Trga Nikole Pašića) i Doma sindikata zbog čega će Dečanska ulica biti skraćena na svoju sadašnju dužinu, do Trga Nikole Pašića. U zgradi "Borbe" novembra 1956. počinje da radi pozorište Atelje 212 svojom prvom predstavom „Čekajući Godoa“ i Atelje će ostati na ovoj adresi sve do 1964. Otvara se kafana „Prešernova klet“, stecište novinara i književnika. Gradi se zgrada Privredne komore, a kad je sedamdesetih otvoren Terazijski tunel i podzemni prolaz u kojem je počeo da radi prvi dragstor u Beogradu, Dečanska je poprimila svoj današnji izgled.[9]

Dečanskom ulicom[uredi | uredi izvor]

Ugao Dečanske i Makedonske ulice (Makedonska ulica br. 22)[uredi | uredi izvor]

Zgrada Doma omladine je nastala na mestu nekadašnje kafane „Ginić“, na uglu Dečanske i Makedonske ulice, u kojoj je nastao časopis „Ošišani jež“. Dom omladine je otvoren 1964. i otada svojim posetiocima nudi raznovrstan kulturni i obrazovni program.

Br. 6[uredi | uredi izvor]

Muzička škola „Mokranjac“, najstarija muzička škola u Srbiji, osnovana je 1899. godine u Brankovoj ulici kao Srpska muzička škola. Promenila je mnoge zgrade, da bi 1993. došla u Dečansku ulicu. Njeni osnivači su Stevan Stojanović Mokranjac i Beogradsko pevačko društvo.[10] U njoj su pored Mokranjca, radili i mnogi poznati kompozitori i izvođači – Stanislav Binički, Cvetko Manojlović, Kosta Manojlović, Josip Slavenski, Petar Konjović, Stevan Hristić.[11]

Br. 8[uredi | uredi izvor]

Monumentalna funkcionalna zgrada Privredne komore iznad Terazijskog tunela delo je Zagorke Mešulam. Građena je između 1957. i 1960. za Savez trgovinskih komora.[12]

Br. 12[uredi | uredi izvor]

Savez nabavljačkih zadruga državnih službenika otvorio je ovde 1930-tih svoj restoran.[13]

Br. 13[uredi | uredi izvor]

Dom Penzionog fonda advokatske komore osvećen je u decembru 1936.[14]

Br. 14[uredi | uredi izvor]

Dom sindikata (u kom se nalazi Kombank dvorana, ranije Dvorana Doma sindikata) završen je 1955. Projekat je izradio Branko Petričić. Po svojoj arhitekturi, primer je socijalističkog realizma i modernizma. U Kombank dvorani se održava kulturno-umetnički program. Tu je otvoren prvi multipleks u Srbiji. Kao građevina od kulturno-istorijske vrednosti, 2013. uvršten je u spomenike kulture.[15]

Br. 23[uredi | uredi izvor]

Ovde se nalazi zgrada od četiri sprata izgrađena 1923. koja je sačuvala svoj prvobitni izgled. Između dva svetska rata u njoj se nalazila i kockarnica i pušionica opijuma[16] a mnogo kasnije čuvena kafana „Prešernova klet“, omiljena kafana Branka Miljkovića. Tu je on imao stalni sto za kojim su neretko sedeli i drugi beogradski boemi.[17] Čest posetilac kafane na broju 23 bio je i Danilo Kiš.[18]

Kraj Dečanske ulice[uredi | uredi izvor]

Iako joj je adresa Trg Nikole Pašića br. 7, zgrada „Borba“ je na samom kraju Dečanske ulice i dugo je nosila tu adresu. Nastala je 1938. godine. Projekat je izradio Branislav Kojić ugledajući se na moderne novinske kuće u Evropi. Zgrada nosi odlike modernizma. Prvobitno je pripadala listu „Vreme“, zatim listu „Novo vreme“, potom „Borbi“ a sada je to sedište „Večernjih novosti“.[19]

Susedne ulice[uredi | uredi izvor]

Na Ulicu Braće Jugovića nakon Makedonske ulice koja je preseca nastavlja se Ulica Dečanska. Sam početak Dečanske, ispred Doma omladine, nosi naziv Plato Milana Mladenovića.[20] Ona se zatim dodiruje sa Čumićevom sa desne strane i Nušićevom ulicom čije polovine se nalaze i sa leve i sa desne strane Dečanske. U neposrednoj blizini je Kosovska ulica. Spojena je sa Terazijskim tunelom. Završava se izlaskom na Trg Nikole Pašića te gleda na Istorijski muzej Srbije, Dom sindikata i spomenik Nikoli Pašiću.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Dečanska ulica, pogled sa Trga Nikole Pašića
    Dečanska ulica, pogled sa Trga Nikole Pašića
  • Tabla u Dečanskoj ulici sa pogrešnim podacima
    Tabla u Dečanskoj ulici sa pogrešnim podacima

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jovanović-Stojimirović, Milan (2008). Siluete starog Beograda. str. 71. 
  2. ^ Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi : 1872-2003. str. 172. 
  3. ^ Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. str. 14—16. 
  4. ^ Branko Vujović, Branko (2003). Beograd : kulturna riznica. str. 417—419. 
  5. ^ Čubrilović, Vasa, ur. (1974). ISTORIJA Beograda. 3, Dvadeseti vek. str. 10. 
  6. ^ Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. str. 58—61. 
  7. ^ "Politika", 12. maj 1938
  8. ^ Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. str. 130—135. 
  9. ^ Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. str. 142—153. 
  10. ^ „MUZIČKA ŠKOLA "MOKRANJAC"”. Arhivirano iz originala 01. 12. 2018. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  11. ^ Vasiljević, Branka Vasiljević. „Stogodišnjica punoletstva „Mokranjca””. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  12. ^ Anđelković, Goran. „Zaboravljena graditeljka”. Arhivirano iz originala 30. 11. 2018. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  13. ^ "Politika", 11. avg. 1940, str. 16
  14. ^ "Politika", 21. dec. 1936
  15. ^ Mučibabić, Daliborka. „Prestonica bogatija za šest spomenika kulture”. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  16. ^ Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. str. 89. 
  17. ^ Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. str. 267. 
  18. ^ Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. str. 276. 
  19. ^ Nikolić, Z. „Trg Nikole Pašića: Od “Vremena“ do “Večernjih novosti“”. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  20. ^ Županjevac, Ana. „Završava se uređenje Platoa Milana Mladenovića”. Pristupljeno 29. 11. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. str. 14—16. 
  • Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi : 1872-2003. str. 172. 
  • Jovanović-Stojimirović, Milan (2008). Siluete starog Beograda. str. 71. 
  • Anđić, Jovo (2015). Književni vodič kroz Beograd. Beograd: Laguna. (COBISS.SR-ID 220127244)
  • Vujović, Branko 2003. Beograd : kulturna riznica. Beograd : Idea : Vojnoizdavački zavod. COBISS.SR-ID 106714380
  • Istorija Beograda. 3. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti i dr. 1974.(COBISS.SR 122258695)
  • Jovanović-Stojimirović, Milan (2008). Siluete starog Beograda. Beograd : Prosveta. COBISS.SR-ID 147506444
  • Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi : 1872-2003. Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. COBISS.SR-ID 109457932
  • Mijatović, Boško (2009). Dva veka Dečanske ulice. Beograd : Službeni glasnik. COBISS.SR-ID 156587532

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дечанска_улица_(Београд)&oldid=27431104”