Pređi na sadržaj

Unesko

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization
Logo Uneska
Amblem OUN
SkraćenicaUNESKO (UNESCO)
Datum osnivanja16. novembar 1945.; pre 78 godina (1945-11-16)
Tipspecijalizovana agencija Ujedinjenih nacija
SedištePariz,  Francuska
Članovi193 države članice, 10 država pridruženih članica i 2 države posmatrača
(1. januar 2019)
Službeni jezici
  • engleski
  • francuski
  • španski
  • ruski
  • arapski
  • kineski
Rukovodiocigeneralni direktor UNESKO-a:
Odre Azule
 Francuska
(od 10. novembra 2017)
Matična organizacijaEkonomski i socijalni savet Organizacije ujedinjenih nacija
Veb-sajtwww.unesco.org
Sedište Unesko-a u Parizu

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (engl. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization; fr. Organisation des Nations unies pour l'éducation, la science et la culture), verb. skr. Unesko[1] (od engl. UNESCO — akr. skr. UNESKO[2]), specijalna je organizacija Ujedinjenih nacija bazirana u Parizu. Osnovana 16. novembra 1945. godine, kada je potpisan „Statut Uneska”, koji je na snagu stupio 4. novembra 1946. godine, ratifikacijom u 20 zemalja. Osnovni cilj organizacije je da doprinese miru i sigurnosti kroz podržavanje saradnje među nacijama kroz obrazovanje, nauku i kulturu kao metod pospešivanja univerzalnog poštovanja pravde, zakona, ljudskih prava i osnovnih ljudskih sloboda.[3] Ona je naslednica Međunarodnog komiteta za intelektualnu saradnju Društva naroda.

Unesko ima 195 zemalja članica[4] i deset pridruženih članova.[5][6] Glavno sedište organizacije je u Parizu sa preko 50 kancelarija širom sveta. Većina njenih terenskih sedišta su kancelarije „klastera” koje pokrivaju tri ili više zemalja; postoje i nacionalne i regionalne kancelarije. Od novembra 2017. godine generalni direktor Uneska je Odre Azul.

Unesko ostvaruje svoje ciljeve kroz pet glavnih programa: obrazovanje, prirodne nauke, društvene/humanističke nauke, kultura i komunikacija/informacije. Projekti u Uneskovom sponzorstvu obuhvataju pismenost, tehničke i učiteljske programe, međunarodne naučne programe, promociju nezavisnih medija i slobode štampe, regionalne i kulturne istorijske projekte, promovisanje kulturnog diverziteta, prevode svetske literatura, sporazume o međunarodnoj saradnji radi očuvanja svetske kulturne i prirodne baština (Svetske baštine) i očuvanje ljudskih prava, i pokušaju premošćavanja svetske digitalne podele. Isto tako je član grupe za razvoj Ujedinjenih nacija.[7]

Uneskov cilj je „da doprinese izgradnji mira, eradikaciji siromaštva, održivom razvoju i interkulturalnom dijalogu kroz obrazovanje, nauku, kulturu, komunikaciju i informisanje”.[8] Drugi prioriteti organizacije uključuju dostizanje kvaliteta obrazovanja za sve i doživotnog učenja, rešavanje novih socijalnih i etičkih izazova, negovanje kulturnog diverziteta, kulture mira i izgradnja inkluzivnih obrazovanih društava kroz informisanje i komunikaciju.[9]

Širi ciljevi i nastojanja međunarodne zajednice — kako je navedeno u međunarodno dogovorenim razvojnim ciljevima, uključujući i Milenijumske ciljeve razvoja (MDGs) — su u osnovi svih Uneskovih strategija i aktivnosti.

Misija i ciljevi

[uredi | uredi izvor]

Misija Uneska je doprinos izgradnji mira, smanjenju siromaštva, promovisanju održivog razvoja i interkulturalnog dijaloga kroz obrazovanje, nauku, kulturu, komunikaciju i informisanje. Organizacija se fokusira, naročito, na dva globalna prioriteta: Afrika i ravnopravnost polova.

Ostali prioriteti Organizacije odnose se na sticanje kvalitetnog obrazovanja za sve i mogućnosti celoživotnog učenja, pre svega obraćajući se novim društvenim i etičkim izazovima; negovanje kulturne raznolikosti i kulture mira.

Širi ciljevi i konkretni zadaci međunarodne zajednice — kako je utvrđeno u međunarodno dogovorenim ciljevima razvoja, uključujući i Milenijumske razvojne ciljeve — podržani su putem svih Uneskovih strategija i aktivnosti.[10]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Zastava Uneska

Unesko i njegov mandat za međunarodnu saradnju mogu se pratiti unazad od rezolucije Društva naroda 21. septembra 1921, da se izabere Komisija za proučavanje izvodljivosti.[11][12] Dana 18. decembra 1925, Međunarodni biro za obrazovanje (IBE) je započeo sa radom kao nevladina organizacija organizacija u službi međunarodnog obrazovnog razvoja.[13] Međutim, početak Prvog svetskog rata je uglavnom uzrokovao prekid rada ovih prethodničkih organizacija.

Nakon potpisivanja Atlantske povelje i Deklaracije ujedinjenih nacija, Konferencija savezničkih ministara obrazovanja (CAME) ze započela sa sastancima u Londonu, što je nastavljeno od 16. novembra 1942 do 5. decembra 1945. Dana 30. oktobra 1943, neophodnost postojanja međunarodne organizacije izražena je u vidu Moskovske deklaracije, s kojom su se složili Kina, Velika Britanija, Sjedinjene Države i SSSR. Tome su sledili predlozi Dumbarton Oks konferencije od 9. oktobra 1944. Po predlogu CAME i u skladu sa preporukama Konferencije Ujedinjenih nacija o međunarodnoj organizaciji (UNCIO), održanoj u San Francisku tokom aprila–juna 1945, Konferencija Ujedinjenih nacija za uspostavljanje obrazovne i kulturne organizacije (ECO/CONF) je bila sazvana u Londonu 1–16. novembra 1945. Njoj su prisustvovali predstavnici 44 vlade. Prominentna figura u inicijativi za Unesko UNESCO je bio Rab Batler, ministar obrazovanja za Ujedinjeno Kraljevstvo.[14] Na ECO/CONF je uveden ustav Uneska, koga su potpisale 37 zemlje, i uspostavljena je pripremna komisija.[15] Pripremna komisija je delovala između 16. novembara 1945, i 4. novembra 1946 — datuma kad je Unesko ustav stupio na snagu sa deponovanjem dvadesetog ratifikovanja od strane države članice.[16]

Prva Generalna konferencija je održana od 19. novembra do 10. decembra 1946, i izabran je dr. Džulijan Haksli za generalnog direktora.[17] Ustav je izmenjen novembra 1954. godine kada je Generalna konferencija odlučila da su članovi Izvršnog odbora predstavnici vlada država čiji su državljani i da, za razliku od ranije prakse, ne deluju u svom ličnom kapacitetu.[18] Ova promena u upravi čini Unesko različitim od svog prethodnika, CICI, u pogledu načina na koji zemlje članice sarađuju u oblastima kompetentnosti organizacije. Kako su države članice sarađivale tokom vremena na ostvarivanju Uneskovog mandata, politički i istorijski faktori su oblikovali operacije organizacije, naročito tokom Hladnog rata, procesa dekolonizacije i raspada Sovjetskog Saveza.

Među glavnim dostignućima organizacije je njen rad protiv rasizma, na primer putem uticajnih izjava o rasi počevši od deklaracije antropologa (među kojima je bio Klod Levi-Stros) i drugih naučnika 1950. godine[19] i završno sa Deklaraciji o rasi i rasnim predrasudama iz 1978. godine.[20] Godine 1956, Južnoafrička Republika se povukla iz Uneska tvrdeći da neke od publikacija ove organizacije predstavljaju „mešanje” u „rasne probleme” te zemlje.[21] Južnoafrička Republika je ponovo pristupila organizaciji 1994. pod vođstvom Nelsona Mandele.

Unieskov rani rad na polju obrazovanja je obuhvatao pilot projekat na fundamentalnom obrazovanju u Marbijalskoj dolini u Haitima, započet 1947. godine.[22] Ovom projektu su sledile ekspertne misije u drugim zemljama, uključujući, na primer, misiju u Avganistanu 1949. godine.[23] Godine 1948, Unesko je preporučio da zemlje članice treba da uvedu slobodno mandatorno i univerzalno osnovno obrazovanje.[24] Godine 1990, Svetska konferencija za obrazovanje za sve, u Žomtienu, Tajland, pokrenula je globalni pokret za pružanje osnovnog obrazovanja za svu decu, mlade i odrasle.[25] Deset godina kasnije, Svetski obrazovni forum iz 2000. koji je održan u Dakaru, Senegal, pri čemu su vlade članica podstaknute da se obavežu na ostvarivanje osnovnog obrazovanja za sve do 2015. godine.[26]

Uneskove rane aktivnosti na polju kulture obuhvatale su, na primer, Nubijsku kampanju, lansiranu 1960. godine.[27] Cilj kampanje je bio da se pomeri Veliki hram Abu Simbela da ga ne bi preplavio Nil nakon izgradnje Asuanske brane. Tokom dvadesetogodišnje kampanje, 22 monumenta i arhitektonska kompleksa je relocirano. To je bila prva i najveća u seriji kampanja uključujući Mohendžo-daro (Pakistan), Fes (Maroko), Katmandu (Nepal), Borobodur (Indonezija) i Akropolj (Grčka). Rad organizacije na baštini je doveo do usvajanja, 1972. godine, Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine.[28]

Aktivnosti

[uredi | uredi izvor]

Unesko svoje aktivnosti sprovodi kroz pet programskih oblasti: obrazovanje, prirodne nauke, sociologija, kultura i komunikacije. Unesko takođe sponzoriše projekte za pismenost, razvoj tehnike i pedagogije, međunarodne nauke, projekte regionalne kulturne istorije, projekte promovisanja kulturne raznolikosti, program upravljanja društvenim promenama, program posvećen rezervatima biosfere i programe koji podržavaju međunarodne dogovore o čuvanju svjetske kulturne i prirodne baštine.

Jedna od uloga Uneska je da održava listu mjesta svjetske prirodne i kulturne baštine. Ta mjesta se smatraju važnim prirodnim ili istorijskim mjestima ili objektima čije očuvanje je važno za cjelokupnu svjetsku zajednicu. Unesko, s druge strane, nije odgovoran da održava ili štiti mjesto koje je na njihovim listama.

  • Obrazovanje: Unesko pruža međunarodnu podršku u stvaranju obrazovanijih društava sa mogućnostima obrazovanja za svakoga; podržava istraživanja vezana za uporedno obrazovanje; i pruža ekspertizu i podstiče sposobnost zemalja da ponude kvalitetno obrazovanje za sve. Ovo uključuje:

Unesko ne akredituje institucije ili visokoškolsko obrazovanje.

komunikacije i informisanosti;

Praznici Uneska

[uredi | uredi izvor]

Lista praznika Uneska[29]

Datum Praznik
27. januar Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
13. februar Svetski dan radija
21. februar Međunarodni dan maternjeg jezika
8. mart Međunarodni dan žena
20. mart Međunarodni dan frankofonije
21. mart Svetski dan poezije
21. mart Međunarodni dan eliminacije rasne diskriminacije
22. mart Svetski dan voda
2. april Međunarodni dan knjige za decu
23. april Svetski dan knjige i autorskih prava
30. april Međunarodni dan džeza
3. maj Svetski dan slobode štampe
21. maj Svetski dan za kulturnu raznolikost za dijalog i razvoj
22. maj Međunarodni dan biološke raznolikosti
25. maj Dan Afrike
5. jun Svetski dan zaštite životne sredine
8. jun Svetski dan okeana
21. jun Međunarodni dan joge
18. jul Međunarodni dan Nelsona Mandele
9. avgust Međunarodni dan siromašnih
12. avgust Međunarodni dan mladih
23. avgust Međunarodni dan za sećanje na trgovinu robljem i njenu zabranu
8. septembar Međunarodni dan pismenosti
15. septembar Međunarodni dan demokratije
21. septembar Međunarodni dan mira
5. oktobar Svetski dan nastavnika
11. oktobar Svetski dan devojčica
Druga sreda u oktobru Međunarodni dan ublažavanja posledica prirodnih katastrofa
17. oktobar Međunarodni dan za iskorenjenje siromaštva
20. oktobar Svetski dan statistike
27. oktobar Svetski dan očuvanja audio vizuelne baštine
10. novembar Svetski dan nauke
3. četvrtak u novembru Svetski dan filozofije
16. novembar Međunarodni dan tolerancije
19. novembar Međunarodni dan muškaraca
25. novembar Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama
29. novembar Međunarodni dan solidarnosti sa palestinskim stanovništvom
1. decembar Svetski dan borbe protiv side
10. decembar Dan ljudskih prava
18. decembar Međunarodni dan migranata
18. decembar Svetski dan arapskog jezika

Generalni direktori Uneska od osnivanja

[uredi | uredi izvor]
  • Džulijan Haksli — Velika Britanija (1946—1948)
  • Haime Tores Bodet — Meksiko (1948—1952)
  • Džon Vilkinson Tejlor — SAD (1952—1953)
  • Luter Evans — SAD (1953—1958)
  • Vitonino Veroneze — Italija (1958—1961)
  • Rene Mau — Francuska (1961—1974)
  • Amadu-Mahtar M’Bou — Senegal (1974—1987)
  • Federiko Mejor Zaragoza — Španija (1987—1999)
  • Koičiro Macura — Japan (1999—2009)
  • Irina Bokova — Bugarska (2009—2017)
  • Odre Azule - Francuska (2017—danas)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Pešikan, Mitar (2018). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 149. 
  2. ^ „UNESCO”. UNESCO. Pristupljeno 25. 9. 2015. 
  3. ^ „UNESCO history”. UNESCO. Pristupljeno 23. 4. 2010. 
  4. ^ UNESCO's General Conference voted on 31 October 2011 "to admit Palestine as a member State". However, it notes that, for "its membership to take effect, Palestine must sign and ratify UNESCO's Constitution". „UNESCO " Media Services " General Conference admits Palestine as UNESCO Member State”. UNESCO. 
  5. ^ „Member States | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. UNESCO. Arhivirano iz originala 8. 9. 2010. g. 
  6. ^ „The Faroes become associated <ny specialized institutes and centres throughout the world”. Arhivirano iz originala 23. 8. 2011. g. 
  7. ^ „UNDG Members”. United Nations Development Group. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 8. 8. 2011. 
  8. ^ „Introducing UNESCO”. UNESCO. Pristupljeno 8. 8. 2011. 
  9. ^ „UNESCO • General Conference; 34th; Medium-term Strategy, 2008–2013; 2007” (PDF). Pristupljeno 8. 8. 2011. 
  10. ^ „Kancelarija za Unesko, Crna Gora”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2008. g. Pristupljeno 14. 08. 2016. 
  11. ^ Plenary Meetings, Records of the Second Assembly, Geneva: League of Nations, 5. 9. — 5. 10. 1921 .
  12. ^ A Chronology of UNESCO: 1947–1987, UNESDOC database, Paris, 1987, LAD.85/WS/4 Rev, „The International Committee on Intellectual Cooperation (ICIC) was officially created on 4 January 1922, as a consultative organ composed of individuals elected based on their personal qualifications. The International Institute for Intellectual Cooperation (IIIC) was then created in Paris on 9 August 1925, to act as the executing agency for the ICIC” .
  13. ^ UNESCO 1987.
  14. ^ The work of U.N.E.S.C.O. (Hansard, 26 January 1949) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2017). Millbank systems. Pristupljeno 12 July 2013.
  15. ^ „United Nations Conference for the Establishment of an Educational and Cultural Organisation. Conference for the Establishment of an Educational and Cultural Organisation” (PDF). UNESDOC database. The Institute of Civil Engineers, London. 1. 12. 1945. ECO/Conf./29. Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  16. ^ Unesco 1945.
  17. ^ „General Conference, First Session” (PDF). UNESDOC database. UNESCO House, Paris, from 20 November to 10 December 1946. UNESCO/C/30 [1 °CResolutions] Item 14: UNESCO. 1947. str. 73. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  18. ^ „Records of the General Conference, Eighth Session” (PDF). unesdoc.unesco.org. 
  19. ^ „UNESCO. (1950). Statement by experts on race problems. Paris, 20 July 1950. UNESCO/SS/1. UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  20. ^ „UNESCO. General Conference, 20th Session. (1979). Records of the General Conference, Twentieth Session, Paris, 24 October to 28 November 1978. 20 °CResolutions. (Paris.) Resolution 3/1.1/2, p. 61. UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  21. ^ UNESCO. Executive Board, 42nd Session. (1955). Report of the Director-General on the Activities of the Organization (March–November 1955). Paris, 9 November 1955. 42 EX/43. Part I Relations with Member States, paragraph 3.
  22. ^ The Haiti pilot project: phase one, 1947–1949. (1951). Monographs on Fundamental Education IV. UNESCO: Paris.
  23. ^ „Debiesse, J., Benjamin, H. and Abbot, W. (1952). Report of the mission to Afghanistan. Educational Missions IV. ED.51/VIII.A. (Paris.) UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  24. ^ „UNESCO. General Conference, 2nd Session. (1948). Resolutions adopted by the General Conference during its second session, Mexico, November–December 1947. 2 °CResolutions. (Paris.) Resolution 3.4.1, p. 17. UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  25. ^ „UNDP, UNESCO, UNICEF, and The World Bank. (1990). Final Report. World Conference on Education for All: Meeting Basic Education Needs. 5–9 March 1990, Jomtien, Thailand. (WCEFA Inter-agency Commission: New York). UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  26. ^ „UNESCO. (2000). The Dakar Framework for Action. Education for All: meeting our collective commitments (including six regional frameworks for action). World Education Forum, Dakar, Senegal, 26–28 April 2000. ED.2000/WS/27. (Paris). UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  27. ^ „UNESCO. General Conference, 21st Session. (1980). International Campaign to Save the Monuments of Nubia: Report of the Executive Committee of the Campaign and of the Director-General. 26 August 1980. 21 °C82. UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  28. ^ „Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage. Paris, 16 November 1972. UNESCO. General Conference, 17th Session. Records of the General Conference, Seventeenth Session, Paris, 17 October to 21 November 1972. Volume I: Resolutions, Recommendations. 17 °CResolution 29. Chapter IX Conventions and Recommendations, p. 135. UNESDOC database” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2012. 
  29. ^ UNESKO, praznici (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Unesko na Vikimedijinoj ostavi.


Novosti vezane za članak Unesko na Vikinovostima

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Унеско&oldid=27245970”