Hitler, poslednji dani

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Унтерганг)
Idi na: navigaciju, pretragu
Hitler, poslednji dani
Hitler poslednji dani - plakat filma.jpg
Izvorni naslov Der Untergang
Žanr istorijski, ratni
Režija Oliver Hiršbigel (Oliver Hirschbiegel)
Scenario Bernd Ajhinger
Producent Bernd Ajhinger
Glavne uloge Bruno Ganc, Aleksandra Marija Lara
Muzika Stefan Caharijac
Izdavačka kuća Konstantin Film, Njumarket Films
Godina 16. feb. 2004
Trajanje 155 min.
Zemlja Nemačka, Austrija, Italija
Jezik nemački, ruski
IMDb veza

Hitler, poslednji dani (nem. Der Untergang) je nemačko-austrijski istorijski film režisera Olivera Hiršbigela (Oliver Hirschbiegel) iz 2004. godine koji prikazuje poslednjih dvanaest dana Adolfa Hitlera u njegovom bunkeru u Berlinu 1945. godine. Film je zasnovan na nekoliko knjiga: „U Hitlerovom bunkeru“ istoričara Joahima Festa, odlomcima iz memoara Alberta Špera, memoarima jedne od Hitlerovih sekretarica Traudl Junge, „Hitlerovi posledni dani: izjava očevica“ Gerharta Bolta, memoarima doktora Ernst-Gantera Šenka i memoarima Zigfrida Knapea.

Radnja[uredi]

Applications-multimedia.svgUPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Film počinje snimkom prave Traudl Junge (Aleksandra Marija Lara) koja izražava krivicu i sramotu zbog divljenja Hitleru u svojoj mladosti. Film se nastavlja scenom iz novembra 1942. u Vučjoj jami u Istočnoj Pruskoj u kojoj Adolf Hitler (Bruno Ganc) angažuje 22-godišnju Jungeovu za svoju ličnu sekretaricu.

Priča se nastavlja 20. aprila 1945. tijin bitka za Berlinbitke za Berlin. Glasni artiljerijski udar budi Jungeovu, Gerdu Kristijan i Konstancu Mancijarli u njihovom zajedničkoj sobi. General Vilhelm Burgdorf obaveštava Hitlera da je Berlin napadnut, a kasnije ga general Karl Koler obaveštava da je Crvena armija napredovala do 12 km od centralnog Berlina.

Rajsfirer-SS Hajnrih Himler i njegov ađutant Herman Fegelajn mole Hitlera na prijemu povodom njegovog rođendana da napusti grad. Hitler umesto toga izjavljulje da će poraziti Sovjete u Berlinu ili će se suočiti sa svojim padom. Himler odlazi da pregovara o uslovima predaje zapadnim Saveznicima bez Hitlerovog znanja. U drugom delu grada, grupa pripadnika Hitlerjugenda ojačavaju odbranu Berlina. Jednog pripadnika ove grupe, otac moli da dezertira, ali on odbija.

U drugom delu grada, SS doktor Ernst Ginter Šenk ubeđuje jednog generala da mu dozvoli da ignoriše naređenje o evakuaciji, a zatim od Šenka SS general Vilhelm Monke traži da donese sve dostupan medicinski materijal u Rajshkancelariju. U međuvremenu, Hitler diskutuje o svojoj novoj politici spržene zemlje sa svojim ministrom naoružanja Albertom Šperom, dok Eva Braun organizuje žurku za sve korisnike bunkera koji su demoralisani artiljerijskim napadima.

Sledećeg dana, dok se njegova jedinica bori protiv Crvene armije, general Helmut Vajdling je pozvan u bunker da sačeka svoje streljanje zbog svoje naredbe za povlačenje na zapad. Nakon objašnjavanja Hansu Krebsu i Burgdorfu da je to bio nesporazum, feldmaršal Vilhelm Kajtel unapređuje Vajdlinga za zapovednika sve slabije odbrane Berlina. Hitler naređuje jedinici Feliksa Štajnera da odbije sovjetski juriš, ali ga Krebs i Alfred Jodl obaveštavaju da Štajner nije mogao da pokrene napad. Pošto je iz prostorije isterao sve osim Kajtela, Jodla, Krebsa i Burgdorfa, Hitler iskljauje svoj bes zbog navodih izdajničkih akcija protiv njega i konačno priznaje da je rat izgubljen. Ipak, odlučan je da ostane u Berlinu do samog kraja, čak i ako to znači da izvrši samoubistvo.

Nakon što je video da regrutovani civili bespotrebno ginu u borbi, general Monke se predočava njihovom komandantu Jozefu Gebelsu da je to bespotrebno žrtvovanje. Gebels odgovara Monkeu da ne žali civile, jer su sami odabrali svoju sudbinu. Hitler gubi osećaj za stvarnost i naređuje feldmaršalu Kajtelu da uspostavi kontakt sa admiralom Karlom Denicom, za koga Hitler veruje da okuplja vojsku na severu, i da mu pomogne da isplanira ofanzivu da povrate rumunska naftna polja.

Kasnije Martin Borman prekida sastanak između Hitlera, Gebelsa i Valtera Hivela da bi pročitao poruku od komandanta Luftvafea Hermana Geringa u kojoj on traži dozvolu da preuzme komandu i postane šef države. Hitler odgovara da se Gering ražaluje, naređuje njegovo hapšenje i imenuje barona Roberta fon Grajma za Geringovog naslednika. Hitler dalje prima dalje razočaravajuće vesti kada mu Šper priznaje da nije poslušao Hitlerovo naređenje o politici spržene zemlje. Hitler ne kažnjava Špera, ali se ni ne rukuje sa njime kada ovaj odlazi.

Za večerom Hitler dobija vesti da je Himler kontaktirao Folkea Bernadota u pokušaju da ispregovara predaju. Hitler naređuje fon Grajmu i njegovoj ljubavnici, probnom pilotu Hani Rajš da pronađu Himlera i da se Himlerov ađutant Fegelajn dovede pred Hitlera. Pošto ga je Oto Ginše obavestio da je Fegelajn napustio bunker, Nitler naređujnje da se Fegelajn pogubi zbog izdaje.

Ernst Robert Gravic, direktor Nemačkog crvenog krsta i odgovorni za nacističke eksperimente nad ljudima, traži od Hitlera dozvolu da se evakuiše iz Berlina zbog straha od sovjetske odmazde za svoja dela. Kada je ne dobija, Gravic odlazi kući i ubija bombama sebe i svoju porodicu. Te noći Fegelajna hapsi i strelja odred Rajhziherhajtsdinsta.

Novosti postaju sve teže kako Vajdling obaveštava Hitlera da mu nije ostalo rezervi, a Monke izveštava da je Crvena armija samo 300 do 400 metara od Rajhskancelarije. Hitler ubeđuje svoje oficire da će ih spasiti 12. armija generala Valtera Venka. Pošto je napustio kancelariju, svi generali se slažu da je to nemoguće. Posle ponoći Hitler diktira Jungeovoj svoju poslednju želju i testament, pre nego što se ženi Evom Braun. Hitler naređuje Gebelsu da ode iz Berlina, ali Gebels odbija.

Hitler poziva doktora Šenka, doktora Vernera Hase i medicinsku sestru Ernu Flegel da im se zahvali za zbrinjavanje ranjenika. Doktor Hase objašnjava Hitleru najbolji način za samouistvo i izdaje otrov Hitlerovom psu Blondi. Hitler jede svoj poslednji obrok i oprašta se od osoblja bunkera. Daje Magdi Gebels svoju zlatnu partijsku značku broj 1. Emotivno skrhana ovim gestom. Magda pokušava da ubedi Hitlera da ponovo razmisli o svom samoubistvu, ali Hitler odbija. Hitler i Eva se ubijaju, i onda su po njegovom naređenju, oboje kremirani u dvorištu Rajshkancelarije.

U međuvremenu Krebs se sastaje sa maršalom Crvene armije Vasilijem Čujkovim da bi pregovarao o uslovima mira, ali se vraća bez uspeha. Gebels viče na svoje generale, podsećajući ih da mi je Hitler zabranio da se predaju. Hans Friče napušta prostoriju da bi pokušao da preuzme stvari u svoje ruke, ali ga je zamalo ubio besni Burgdorf.

Uz pomoć SS lekara Ludviga Šrumfegera, Magda cijanidom ubija svoje šestoro dece. Zatim ona i njen suprug odlaze u dvorište kancelarije, gde Gebels ubija svoju suprugu, a zatim i sebe. Ostatak osoblja bunkera započinje evakuaciju, dok se Krebs i Burgdorf ubijaju. Vajdling radiom saopštava Berlinu da je Hitler mrtav i da će tražiti trenutnu obustavu vatre.

Traudl, Gerda i ostatak SS vojnika koji su uspeli da napuste bunker lutaju zajedno sa Šenkom, Monkeom i Ginšeom dok pokušavaju da pobegnu iz grada. Hivel je uspeo da im se pridruži, ali kada su stile vesti o predaji, Hivel i još nekolicina se ubijaju. Isto se dešava u drugim na koje grupa nailazi. U međuvremenu deca-vojnici su poginuli u sovjetskom jurišu, osim Petera, koji je otkrio da je odred nacista pogubio njegove roditelje.

Dok su vojnici Crvene armije udaljeni samo nekoliko ulica, Traudl se odlučuje da ode. Peter je vuče kroz masu vojnika, ali se sudara sa pijanim vonikom Crvene armije. Peter je vuče za ruku i ona žurno odlazi. Na srušenom mostu Peter pronalazi bicikl i njih dvoje se voze iz Berlina. Epilog zatim priča sudbine ostalih likova, pre nego što se prava Traudl ponovo pojavljuje pre odjavne špice.

Uloge[uredi]

Glumac Uloga
Bruno Ganz Adolf Hitler
Aleksandra Marija Lara Traudl Junge
Korina Harfuh Magda Gebels
Ulrih Mates Jozef Gebels
Julijana Keler Eva Braun
Tomas Krečman Herman Fegelajn
Kristijan Redl Alfred Jodl
Heino Ferch Albert Šper
Hans Steinberg Karl Koler
Götz Otto Oto Ginše
André Hennicke Vilhelm Monke
Ulrich Noethen Hajnrih Himler
Christian Berkel Ernst Ginter Šenk
Rolf Kanies Hans Krebs
Michael Mendl Helmut Velding
Matthias Habich Verner Hase
Dietrich Hollinderbäumer Robert fon Grajm
Dieter Mann Vilhelm Kajtel
Justus von Dohnányi Vilhelm Burgdorf
Igor Bubenchikov Franc Šendl
Gerald Alexander Held Valter Hevel
Thomas Thieme Martin Borman
Birgit Minichmayr Gerda Kristijan
Donevan Gunia Peter Kranc
Heinrich Schmieder Rohus Miš
Igor Romanov Peter Hegl

Spoljašnje veze[uredi]