Upala sinusa
| Upala sinusa | |
|---|---|
| Latinski | Sinusitis |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | otorinolaringologija |
| MKB-10 | J01, J32 |
| MKB-9-CM | 461, 473 |
| DiseasesDB | 12136 |
| eMedicine | emerg/536 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/sinusitis-pro sinusitis-pro ] |
| MeSH | D012852 |
Upala sinusa ili sinuzitis predstavlja zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina zbog neadekvatnog izlučivanja sekreta usled opstrukcije ulaza sinusa, infekcije ili alergije.[1]
Uzrok nastanka[uredi | uredi izvor]
Najčešći faktori koji dovode do nastanka akutnog sinuzitisa su bakterije Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae i Moraxella catarhalis. Ređe se izoluju anaerobne bakterije: Streptococcus grupe A, Streptococcus aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svega štetni i toksični gasovi uključujući duvanski dim, doprinose pojavi sinuzitisa i prelasku u hroničnu bolest. Hronični sinuzitis može biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenažu sinusa, a ređe se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti mukocilijamog aparata (sistema sitnih dlačica koje svojim pokretima pospešuju izbacivanje nečistoća i sekreta iz disajnih puteva). Upala sinusa može biti povezana i sa bolestima donjih disajnih puteva.[1]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Neki od simptoma koji prate sinuzitis su: povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela (posebno na pritisak) koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa i sl. Otečena sluznica nosa može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u pritisku nastaje bol. Sinuzitis, ako se ne leči pravovremeno i adekvatno, može zahvati očnu duplju, okolne kosti i centralni nervni sistem. U hroničnom sinuzitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nosni deo ždrela.[1]
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Rendgenska i ultrazvučna dijagnostika omogućuju vizuelizaciju (uočavanje struktura) sinusa. Bakteriološka ispitivanja se rade kod upala kod kojih uobičajena terapija ne daje efekat, za izuzetno teške oblike oboljenja, kod osoba sa slabim imunskim sistemom i nozokomijalnog sinuzitisa, kod kojeg nikad nije moguće predvideti uzročnika. Uzročnici se traže u aspiriranom sadržaju iz sinusa, a ne u brisu nosa.[1]
Lečenje[uredi | uredi izvor]
Nakon postavljanja dijagnoze sinuzitisa i utvrđivanja uzroka simptoma i eventualne identifikacije uzročnika infekcije, predlaže se način lečenja. Akutni sinuzitis uglavnom se leči lekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju upalu i otklanjaju infekciju. Terapija uobičajenog sinuzitisa započinje se bez bakteriološke potvrde. Lekovi izbora su odgovarajući antibiotici. Da bi se umanjio bol, daju se analgetici i lokalni dekongestanti. Ako antibiotici i dekongestanti ne pomognu, sinusi se ispiraju. Lokalni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hronične bolesti. Hirurško lečenje je poslednji korak u terapiji upaljenih sinusa.[1]
Prognoza[uredi | uredi izvor]
Sinuzitis je gotovo uvek bezopasan i uspešno se leči. Ponekad sinuzitis ipak može biti ozbiljnija bolest koja smanjuje kvalitet života obolele osobe. Komplikacije su vrlo retke i mogu proizvesti dodatne simptome koji teško ugrožavaju zdravlje ili čak život bolesnika.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
