Уснуло убиство

Usnulo ubistvo
Orig. naslov	Sleeping Murder
Autor	Agata Kristi
Jezik	engleski jezik
Žanr / vrsta dela	Kriminalistički
Izdavanje
Datum	oktobar 1976.
Broj stranica	224
Tip medija	Tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Zavesa
Naslednik	Autobiografija

Usnulo ubistvo: Poslednji slučaj gospođice Marpl je detektivski roman Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" u oktobru 1976. i u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine. Britansko izdanje se prodavalo po ceni 3,5 funte, a američko za 7,95 dolara.

U knjizi se pojavljuje gospođica Marpl. Roman je objavljen posthumno i bio je Kristin poslednji objavljeni, iako ne i poslednji roman o gospođici Marpl po redosledu pisanja. Radnja je izričito smeštena u 1944. godinu, ali je prvi nacrt romana napisan čak i ranije od ovog tokom Drugog svetskog rata. Ona pomaže mladom paru koji odlučuje da otkrije događaje iz prošlog života žene i ne dozvoli da usnulo ubistvo ostane usnulo.

Radnja

Novopečena Gvenda Rid putuje bez svog muža da im pronađe dom na južnoj obali Engleske. Za kratko vreme pronalazi i kupuje "Hilsajd", veliku staru kuću u kojoj se oseća kao kod kuće. Nadzire radnike u renoviranju koji borave u jednokratnoj sobi za rasadnike dok posao napreduje. Ona formira definitivnu zamisao za mali rasadnik. Kada su radnici otvorili duga zapečaćena vrata, ona je videla baš tapetu koja joj je bila u mislima. Dalje, mesto koje joj se čini logičnim za ulaz između dve sobe pokazalo se da je postojalo godinu dana ranije. Ona odlazi u London u posetu rodbini, piscu Rejmondu Vestu, njegovoj supruzi i njegovoj tetki gospođici Džejn Marpl. Tokom predstave Vojvotkinja od Malfija kada je izgovoren stih "Pokrij joj lice, moje oči zaslepljuju. umrla je mlada", Gvenda je vrisnula jer je videla svoju sliku kako posmatra čoveka koji izgovara te reči dok davi izvesnu plavušu Helen.

Gvenda je rođena u Indiji gde je njen otac bio stacioniran, a potom je odrasla na Novom Zelandu kod tetke kada joj je majka umrla. Njen otac je umro nekoliko godina posle njene majke. Seća se da je bila na brodu, ali očigledno je da su to dva broda. Gospođica Marpl ukazuje da je Gvenda živela u Engleskoj sa svojim ocem i njegovom drugom ženom, što se i pokazalo kao tačno. Njena maćeha Helen Halidej rođena Kenedi upoznala je njenog oca vraćajući se iz Indije nazad u Englesku gde je njihova romansa na brodu dovela do braka po dolasku u Englesku. Iznajmili su kuću u Dilmautu gde je Helen odrasla. Pokazalo se da su slučajnosti sećanja na Gvendin boravak u toj kući pre 18 godina kad je bila mala. Sada Gvenda razmišlja o svojoj zastrašujućoj slici i završnim rečima drame: da li su i to prava sećanja? Njen muž Džajls stiže sa Novog Zelanda i par odlučuje da se bavi ovom zagonetkom.

Helen je uglavnom odgajao njen polubrat dr. Kenedi koji se sada povukao iz prakse i preselio u drugo selo. On odgovara na oglas koji je postavio Džajls u kom traži podatke o Helen.

Gospođica Marpl organizuje posetu prijateljima u Dilmautu. Gospođica Marpl je često u kući i vadi vijun iz zapuštenog vrta. Ona pronalazi čoveka koji je nekada bavio vrtlar porodice Kenedi, brata i sestre, koji daje nekoliko korisnih opisa tadašnjih događaja. Gospođica Marpl pronalazi kuvaricu iz domaćinstva Halidej Edit koja se dobro seća tog vremena. Halidejevi je uskoro trebalo da se presele u kuću u Norfolku pre nego što je Helen nestala. Helen je htela da pobegne. Sluge su pretpostavile da je sve delo njenog muža, ali nije. Uglavnom ju je zanimalo bekstvo od brata. Zaljubila se u Halideja i volela je njegovu ćerku.

Ridovi daju oglas kojim traže bivšu sobaricu Halidejevih Lili. Ona prvo piše dr. Kenediju, misleći da je on prijatelj. Kaže da ne veruje da je Helen pobegla jer odeća spakovana u njen kofer nije imala smisla (uzeti večernju haljinu, ali ne i cipele i kaiš koji idu uz nju). Ridovi i dr. Kenedi se slažu da bi trebalo da joj piše kako bi dogovorili sastanak u njegovom sadašnjem domu. Lili nije došla.

Policija pronalazi Lilino telo, zadavljeno, u šumi blizu železničke stanice. Došla je ranijim vozom, ali je sa sobom ponela pismo dr. Kenedija za kasniji dolazak. Gospođica Marpl savetuje Gvendu da sve ispriča policiji. Uskoro kopaju vrt na kraju terase i pronalaze Helenino telo. Gvenda je bila sama u kući kada je došao dr. Kenedi, spreman da je zadavi, ali je njegov pokušaj propao. Gospođica Marpl stiže sa posudom rastvora sapuna koji mu prska u oči da zaustavi pokušaj ubistva.

Dr. Kenedi je zadavio svoju sestru izgovarajući završne reči iz predstave, nesvestan da je mala Gvenda bila kod gelendera na spratu. Helen je sahranio u vrtu. Namestio je njenom mužu da misli da ju je zadavio, ali nije bilo tela pa je smatran ludim i umro je u staračkom domu. Njegov dnevnik iz tog vremena pokazao je da je bio sasvim zdrav, ali nije mogao da objasni šta je video, a pored njega njegova zadavljena žena. Kenedi je prvo davao lekove kako bi Halideja učinio paranoičnim, a zatim je drogirao njegovo piće da bi mogao da ga postavi pored zadavljene Helen. Onda je Kenedi ponovo pomerio njeno telo. Pismo pronađeno kod Lili nije ono koje je dobila od Kenedija. Zamenio ga je pošto ju je ubio. Znao je da će policija prozreti njegovu šemu. Poslao je dadilju Leoni kući u Švajcarsku sa lekovima koji su je ubili.

Likovi

• Gvenda Halidej Rid: 21-godišnja i tek udata žena sa Novog Zelanda koja se nastanila u Engleskoj sa svojim novim mužem.
• Džajls Rid: Gvendin muž koji ju je upoznao na Novom Zelandu. Siroče, kakav jeste i u poslu koji zahteva putovanje.
• Gospođa Koker: kuvarica za domaćinstvo Rid.
• Rejmond Vest: poznati autor i sestrić gospođice Džejn Marpl.
• Džoan Vest: Slikarka, Rejmondova žena i sestra od ujaka Džajlsa Rida.
• Gospođica Džejn Marpl: Rejmondova tetka, voli da vrti, i sa načinom da otkrije ubice.
• Dr Hejdok: Lekar gospođice Marpl, koju ona nagovara da joj savetuje da ode na more.
• Edit (Edi) Padžet: kuvarica u domu Halidejevih "Sveta Katarina" (sada nazvana "Hilsajd") mnogo godina ranije koja još uvek živi u Dilmautu.
• Leoni: mlada Švajcarkinja koja je nakratko bila dojilja ili dadilja za dete Gvenda u vili "Sveta Katarina" i videla nešto kroz prozor dečije sobe one noći kada je Helen nestala.
• Lili Abot Kimbl: kućna sobarica u domaćinstvu Halidejevih koja je sada udata.
• Mening: vrtlar, sada ima 75 godina, iz domaćinstva Kenedijevih kada je Helen bila živa.
• Major Kelvin Halidej: oženjen Megan i Gvendin otac. Nakon što je Megan umrla, ponovo se oženio Helen Kenedi, mladom ženom koju je sreo na brodu za Englesku sa svojom ćerkom. Umro je u zabludi da je ubio svoju drugu ženu.
• Alison Danbi: Gvendina tetka koja ju je podigla na Novom Zelandu, sestra njene pokojne majke.
• Helen Spenlo Halidej (rođena Kenedi): mlada plavokosa žena, polusestra dr. Kenedija, supruga majora Helideja i Gvendina maćeha. Bila je živahna i puna ljubavi mlada žena.
• Dr. Džejms Kenedi: Helenin stariji polubrat koji ju je odgajao kada su oba roditelja pomrla. Povukao se iz prakse ubrzo pošto mu je sestra nestala i sada živi u Vudli-Boltonu.
• Džeki (Džej Džej) Aflik: meštanin koji je prvo radio kao službenik u zastupničkom preduzeću "Fejn", otpušten iz razloga, verovatno podmetnutih. Sa Helen se nakratko družio kada se vratila iz škole. Sada je oženjen Doroti i preduzetnik je sa uslugom obilaska autobusa u Devonu i Dorsetu sa sedištem u Egzeteru.
• Volter Fejn: sin mesnog zastupnika, pokušao je da osnuje posao na plantaži čaja u Indiji, ali u tome nije uspeo, vratio se u Dilmaut da se bavi zastupništvom u očevom preduzeću, uvek neženja. Zaprosio je Helen, ona je htela da se uda za njega, ali ga je odbila kada je stigla jer je shvatila da ga uopšte ne voli.
• Ričard Erskin: oženjen čovek koji je upoznao Helen na brodu za Indiju kada je putovao sam. Oboje su znali da njihova snažna privlačnost nema budućnosti pa su je odustali. Živi u Nortamberlendu.
• Gospođa Dženet Erskin: Ričardova žena i majka njihova dva sina. Sa porodicom letovala u Dilmautu u vreme kada je Helen nestala.
• Dr. Penrouz: lekar u staračkom domu "Saltmarš" u Norfolku gde je major Halidej proveo poslednje godine svog života.
• Inspektor Last: prvi policajac koji se pojavio na licu mesta kada je pronađeno Lilino telo.
• Detektiv inspektor Prajmer: preuzima vođstvo u istrazi Lilinog ubistva i sumnje gde je Helen sahranjena kada je Gvenda ispričala policiji svu priču. Pukovnik Melrouz mu je jednom ukazao na gospođicu Marpl.

Pisanje romana i izdavanje

Agata Kristi je napisala romane Zavesa (poslednju zagonetku Herkula Poaroa kojom se završavaju detektivova karijera i život) i Usnulo ubistvo tokom Drugog svetskog rata koje će biti objavljeno nakon njene smrti, a Usnulo ubistvo je napisano negde tokom Munjevitog rata koji se odigrao između septembra 1940. i maja. 1941. Dosijei književne korespondencije Agate Kristi ukazuju da je početni nacrt romana koji je na kraju objavljen kao Usnulo ubistvo napisan početkom 1940.

Kristine beležnice su otvorene za tumačenje unazad, a Džon Karan tvrdi da se Usnulo ubistvo još uvek planiralo krajem 40-ih i početkom 50-ih. Njegova osnova su mnoge promene naslova romana pošto su drugi autori koristili njene prve zamisli za naslov: jedna od Kristinih beležnica pominje Pokrij joj lice (drugi naslov) pod „Planovima za septembar 1947.“ i „Planovima za novembar 1948" što ukazuje da planira da ponovo pročita i revidira rukopis. Na osnovu ovih datuma Džon Karan tvrdi da je Kristijeva još morala da napiše rukopis.

Raniji biografi koji nisu imali pristup Beležnicama navode da je Usnulo ubistvo napisano 1940. godine.

Ipak, podrška za priču koja je prvi put napisana 1940. nalazi se u dosijeima prepiske Kristinih književnih agenata: Kristina izjava o autorskim pravima od 15. marta 1940. navodi da je tajnička agencija koju je Edmund Kork unajmio da otkuca Retrospektiva ubistva (prvi naslov rukopisa) naplaćeno 19 funti. Edmund Kork je 7. juna 1940. pisao Kristijevoj i predložio joj da će dati neophodnu 'darovnicu' kako bi njen muž Maks postao vlasnik neobjavljenog romana o gospođici Marpl. Kristijeva je na kraju posetila poslovnicu Edmunda Korka u Flitovoj 40 u Londonu 14. oktobra 1940. i potpisala dokument kojim prenosi vlasništvo nad autorskim pravima nad Retrospektivom ubistva svom mužu s obzirom na ono što se nazivalo njenom „prirodnom ljubavlju i naklonošću prema njemu“.

Kristijeva se u svojoj autobiografiji pozvala na poslednje romane o Poarou i gospođici Marpl koje je napisala tokom Drugog svetskog rata. Ona piše da je napisala dve dodatne knjige tokom prvih godina rata u iščekivanju da će biti ubijena u racijama dok je radila u Londonu. Jedna je bila za njenu ćerku Rozalind Hiks koju je ona napisala prvu – knjigu u kojoj je bio Herkul Poaro – a druga za Maksa – sa gospođicom Marpl u njoj. Ona dodaje da su ove dve knjige pošto su sastavljene stavljene u trezore banke, a službeno su preuzete darovnicom njenoj ćerki i mužu.

Poslednji roman o gospođici Marpl koji je Kristijeva napisala, Nemezis, objavljen je 1971. godine nakon čega je usledio njen poslednji roman o Poarou Slonovi pamte 1972. godine, a zatim 1973. njen poslednji roman Zaleđe sudbine. Svesna da više neće pisati romane, Kristijeva je 1975. odobrila objavljivanje romana Zavesa kako bi ispratila Poaroa. Zatim je dogovorila da se Usnulo ubistvo objavi 1976. ali je umrla pre njegovog objavljivanja u oktobru 1976.

Za razliku od Poaroa, koji je umro u poslednjem romanu, gospođica Marpl i dalje živi. Radnja ovog poslednjeg objavljenog romana smeštena je u 1944. godinu, ali prati romane smeštene u kasnijim godinama i koji pokazuju da je gospođica Marpl ostarila. U romanu Nemezis, gospođica Marpl ne radi vrtlarstvo po savetu svog lekara što pokazuje posledice njenog krhkog zdravlja. U romanu Usnulo ubistvo, gospođica Marpl često kleči i vuče pijuk iz zapuštenog vrta u kući Ridovih što pokazuje je da je jača, a u hronologiji života izmišljenog lika, ne radi na svom zaista konačnom slučaju. Takođe se pominje radio koji je kupila Lili jer je dobila novac tako što je odgovorila na novinsko obaveštenje da je traže što pojačava radnju priče iz 1930-ih kako je autorka nameravala da uradi u svojim poslednjim revizijama urađenim 1950.

Promena naslova

Kristin izvorni rukopis romana Usnulo ubistvo nosio je naslov Retrospektivno ubistvo prema jednom od poglavlja u knjizi. Kada je roman Herkula Poaroa Pet prasića kasnije objavljen u SAD u nedeljniku od septembra do novembra 1941. godine, uređivački odbor časopisa ga je preizvao kao Retrospektivno ubistvo. Ovo je takođe naslov koji je koristio Kristin američki izdavač Dodd Mead and Compani verovatno da bi iskoristio nedavnu američku serijalizaciju. Kristin izvorni rukopis Usnulog ubistva je propisno preimenovan u Pokrij joj lice.

Nakon objavljivanja debitantskog kriminalističkog romana F. D. Džejms 1962. godine, Kristijeva je postala svesna potrebe da smisli još jedan naslov za poslednju knjigu o gospođici Marpl. Pisala je Edmundu Korku 17. jula 1972. tražeći od njega da joj pošalje primerak neobjavljenog rukopisa o gospođici Marpl i primerak Maksove darovnice. Prošlo je dosta vremena da nije mogla da se seti da li se rukopis još uvek zove Pokrij joj lice ili Umrla je mlada.

Aludiranje na druga dela

• Kada je policijski inspektor video gospođicu Marpl, on komentariše slučaj ucenjivačkih pisama u blizini Limstoka, što je zaplet romana Kobni prst.
• Na početku romana, gospođica Marpl ima kratak razgovor sa pukovnikom Arturom Bentrijem, svojim susedom iz Sent Meri Mida čija je smrt pomenuta u romanu Napuklo ogledalo objavljenom 1962. u kom se naglašava okruženje romana Usnulo ubistvo iz 1945. godine. Detektiv inspektor Prajmer pominje da mu je pukovnik Melrouz nju pomenuo u prošlosti pošto je rekao Gvendi da je gospođica Marpl dobro poznata nadzornicima tri okruga koji su se oslanjali na nju, ali još ne i njegovom šefu.
• U romanu Usnulo ubistvo koncept nepoznate osobe "H" nakratko se koristi tako što likovi otkrivaju šta se dogodilo Helen. U romanu Zavesa, poslednjem Poaroovom slučaju, napisanom otprilike u isto vreme kapetan Hejstings govori o ubici koga Poaro traži kao gospodina "H"-a. Oznaka je korišćena u celom tom romanu, a u romanu Usnulo ubistvo samo na kratko. U oba romana "H" se pokazao kao lik koji je već dobro poznat drugim likovima u romanu.
• Radnja drame iz ranog 17. veka Vojvotkinja od Malfija tiče se žene koju je zadavio njen brat zbog čoveka za koga se udala, upravo o stanju dr. Kenedija u odnosu na njegovu sestru. Gospođica Marpl na kraju kaže da je sve vreme trebalo da zna da je to Kenedi zbog reči koje je izgovorio, reči koje su pokrenule Gvendino duboko pamćenje.
• Postoji mala sličnost zapleta sa njenim romanom iz 1968. Trnci u prstima u kojem su bili njeni likovi Tomi i Tapens Beresford. Kada je Gvenda posetila sanatorijum da sazna za Kelvina Halideja, jedna dama kaže: "Je l' to bilo vaše dete? Iza kamina?"

Književni značaj i prijem

Džordž Tau je u časopisu Dnevno ogledalo 22. oktobra 1976. rekao: „Poslednji roman Agate Kristi je veoma dobar. Usnulo ubistvo je poslednji odlazak gospođice Marpl u otkrivanje. Ali možda je to njen najbolji. Agata Kristi ga je napisala pre mnogo godina, ali da ja biram knjigu labudovih pesama, ovu bih svakako izabrao. Ona joj je najbolja godinama."

Robert Barnard: "Pomalo uspavljujuća zagonetka, napisana 'četrdesetih godina, ali objavljena nakon Kristine smrti. Tiče se kuće u kojoj je počinjeno ubistvo koju je (pukom slučajnošću) kupio neko ko je kao mali video telo. Zvuči kao Ros Makdonald i svakako nije čitljivo kao starinska Kristijeva. Ali zašto bi pronicljiva poslovna žena zadržavala jedan od svojih boljih nastupa za posthumno objavljivanje?" Bila je to jedna od najprodavanijih knjiga 1976.

Prilagođavanja

Televizija

Usnulo ubistvo ekranizovao je BBC kao dve 50-minutne epizode u šestoj od dvanaest ekranizacija za seriju Gospođica Marpl sa Džoan Hikson u naslovnoj ulozi. Epizode su emitovane nedeljom 11. i 18. januara 1987. Ova ekranizacija je prilično verna radnji romana.

Roman je prilagođen u sirijsku dramsku seriju „Zločin u sećanju“ koja je emitovana 1992.

Roman je ekranizovan kao serijal od 4 epizode ​​japanske animirane televizijske serije Veliki detektivi Poaro i Marplova emitovan 2005.

Druga britanska televizijska ekranizacija smeštena u 1951. emitovana je 5. februara 2006. kao deo serije Marpl na ITV-u sa Džeraldin Mekjuan i Sofijom Majls u ulogama gospođice Marpl i Gvende. Ova ekranizacija je imala brojne promene radnje. Najznačajnija promena je da se na kraju otkriva da su Gvendina majka i maćeha bile jedna ista osoba. Kler je bila kradljivica dragulja i da bi pobegla od indijskih policijskih detektiva, lažirala je svoju smrt i preuzela identitet „Helen Marsden“. Ostale promene uključuju brisanje nekih od Heleninih udvarača i dodavanje putujućeg sastava muzičara pod nazivom Zabavne koske sa kojima je Helen nastupala u trenutku smrti. Dr. Kenedi je postao polubrat Kelvinove prve žene (čije je ime promenjeno iz Megan u Kler). Gvenda ima odsutnog verenika Čarlsa, a ne muža Džajlsa. Na kraju ga je Gvenda napustila i verila se za člana njegovog sastava Hjua Hornbima. Dr. Kenedi nije pokušao da ubije Gvendu i nije delovao kao lud. Samo je bio zaljubljen u svoju sestru i ubio ju je da je niko drugi ne bi imao. Kelvin nije odveden u bolnicu niti ga je dr. Kenedi drogirao daturom. On je ubijen kada ga je dr. Kenedi gurnuo preko stenovite litice.

Deseta epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi bila je ekranizacija ovog romana. Emitovana je 2012.

Radio

Roman je prilagođen kao 90-minutna drama za BBC Radio 4 i emitovana je u okviru programa Subotnja drama 8. decembra 2001. Džun Vitfild je ponovo tumačila ulogu gospođice Marpl (glumila je gospođicu Marpl u nekoliko radio-drama u 20. veku). Snimljeno je 10. oktobra 2001. godine.