Uspavana lepotica
Uspavana lepotica (franc. La Belle au bois dormant) ili Trnova ružica (nem. Dornröschen), klasična je bajka o princezi koju je zla vila proklela da spava sto godina. Nakon tog perioda zgodni princ uspeće da je probudi. Arne—Tompsonov klasifikacioni sistem za narodne priče je klasifikuje kao vrsta priča 410, što znači da uključuje princezu koja je primorana na začarani san koju će probuditi princ skidanjem magije bačene na nju.[1]
Najstarija poznata verzija bajke nalazi se u priči Perseforest (engl.), sastavljenom između 1330. i 1344. godine. Priču je prvi objavio Đambatista Bazile (engl.) u svojoj zbirci priča pod naslovom Pentameron (engl.) (objavljena posthumno 1634. godine).[2] Bazilovu verziju je kasnije prilagodio i objavio Šarl Pero u svom delu Istorije ili priče ranijih vremena (engl.) 1697.[3] Verzija koju su kasnije sakupljala i štampala Braća Grim[4] bila je usmeno prenošena verzija književne priče koju je objavio Pero.[5]
Priča je prilagođavana mnogo puta kroz istoriju i nastavila se prepričavati od strane savremenih pripovedača kroz različite medije.
Radnja bajke braće Grim[uredi | uredi izvor]
Nekada davno živeli su kralj i kraljica koji su želeli da se ostvare kao roditelji. Jednog dana, dok se kraljica kupala, videla je žabu (ili raka u nekim verzijama) koja joj je obećala kako će za godinu dana roditi ćerku. Kralj i kraljica su bili jako srećni kada im je žaba prenela dobre vesti, a kada se Trnova Ružica rodila, kralj je odlučio da napravi veliko slavlje za sve u kraljevstvu. Među zvanicama se našlo i dvanaest dobrih vila (ili u nekim verzijama suđaje) umesto trinaest, koliko ih je i bilo u kraljevstvu, jer je kralj imao samo dvanaest tanjira. Kralj ih je pozvao u želji da svojoj ćerki obezbedi što lepši život.
Kad se slavlje primaklo kraju, vile su detetu poklonile svoje čarobne darove: jedna vrlinu, druga lepotu, treća bogatstvo, i tako redom sve do dvanaeste vile. Upravo kada se dvanaesta spremala da da svoj čaroban dar pojavila se ona trinaesta vila i u osveti je proklela devojčicu da će se na svoj petnaesti rođendan ubosti na vreteno i da će pasti mrtva: „Neka se u svojoj petnaestoj godini kraljeva kći ubode na vreteno i umre!”[6]
Svi su se uznemirili, ali je tada u odaju ušla dvanaesta vila koju su preskočili i, kako nije mogla da ukloni proročanstvo, ublažila ga je: „Neka to ne bude smrt, već stogodišnji duboki san koji će snivati kraljeva kći”.[6]
U želji da svoje dete spasi ove sudbine, kralj je naredio da se spale sva vretena u kraljevstvu, ali se baš na svoj petnaesti rođendan kraljeva kći ipak ubola na vreteno i utonula u san. U san je utonuo i ceo zamak, a izvan zamka se razvila trnova ograda koja ga je u potpunosti sakrila. Vest o Trnovoj Ružici se proširila svetom i mnogi prinčevi su dolazili do nje u pokušaju da je probude. Međutim, trnovita ograda ih je u tome sprečavala: „Mnogi su mladići ostajali da vise na trnju, ne mogavši se osloboditi, te su tako bedno skončavali”.[6]
Tačno u vreme kada je stogodišnji san trebao da se završi, pojavio se jedan princ. Kada je čuo priču o Trnovoj Ružici koja spava u zamku iza trnove ograde on je sakupio hrabrosti i pokušao da dođe do nje. „Kada se kraljević primakao ogradi, to ne beše trnova živica već to behu sve sami lepi cvetovi koji su se sami od sebe razmicali i neozleđenog ga propuštali, a zatim bi se opet sastavljali i pretvarali u živicu”.[6]
Kada je stigao u zamak, princ je primetio da svi spavaju i idući tako, stigao je u staru kulu u kojoj je spavala Trnova Ružica: „Tu je ona ležala i bila je zaista toliko lepa da on nije bio u stanju da od nje odvoji pogled nego se saže i poljubi je”.[6]
U tom trenutku su se svi u zamku probudili i nastavili da rade ono što su započeli pre sto godina. Ubrzo se proslavila i svadba princa i Trnove Ružice koji su živeli srećno do kraja života.[7]
Radnja bajke Šarla Pera[uredi | uredi izvor]
Početak bajke govori o kralju i kraljici koji dugo vremena nisu mogli da imaju dece, zbog čega su bili veoma nesrećni. Jednog dana, želja im se ostvarila: rodila im se devojčica. U znak rođenja deteta, kralj je organizovao krštenje na kome je u kraljevski dvor pozvao sedam vila i pred svaku postavio kutiju od zlata, sa kašikama, viljuškama i noževima. Kada su svi seli da večeraju, na dvor je ušla nepozvana gošća. Naime, bila je to stara vila za koju niko nije znao da je živa. Osetivši se povređenom, posebno zbog toga što pred nju nisu izneli zlatnu kutiju, stara vila je rešila da se osveti princezi. Međutim, jedna od sedam pozvanih vila čula je ono što je kao pretnju stara vila prošaputala, te je odlučila da se sakrije, kako bi mogla da govori poslednja i tako popravi zlo koje će starica učiniti. Od dobronamernih vila princeza je dobila lepotu, anđeosku narav, umiljatost u svemu što bude radila, talenat plesa, pevanja i sviranja. Kada je došao red na staru vilu ona reče:
„Na svoj šesnaesti rođendan,
Pre nego što sunce zađe,
Princeza će se na vreteno ubosti
I zauvek ovaj svet napustiti!”[8]
Kada su čuli čime je stara vila darivala princezu, svi u dvoru su zanemeli od straha, ali je osma vila, ona koja se sakrila, izašla i poslednja darivala princezu: „Nemam moć da poništim kletvu, ali moj dar će ublažiti prokletstvo i spasti princezi život”. Vila je zamahnula čarobnim štapićem i tada se pojavio lik usnule devojke:
„Darom ću svojim nadu vam dati
Umreti nećeš, to biće san
Što velom svojim sakriće dan,
Usnućeš tiho, al' prinčev će znaj,
Poljubac biti zle magije kraj!”[8]
Strepeći za život svoje jedinice, kralj je naredio da se sva vretena u kraljevstvu zabrane, ali je zlo ipak moralo da se dogodi. Kada je princeza napunila šesnaest godina, roditelji su je odveli u jedan od kraljevskih letnjikovaca. Ona je bila veoma znatiželjna, pa nije izdržala da ne istraži čitav letnjikovac. Došla je do potkrovlja, gde je videla jednu staricu kako prede, a koja nije znala da je kralj zabranio upotrebu vretena. Kako princeza nikada pre nije videla vreteno, želela je i sama da proba da prede. Čim je počela, od svoje nepažnje, princeza se ubola i onesvestila. Starica se uplašila i počela da doziva pomoć. To je čuo kralj i odmah je dotrčao. Kada je video svoju ćerku naredio je da je smeste u najlepši deo kraljevstva, u krevet od srebra i zlata.[3]
Kralj je zatim naredio patuljku da prenese vest vili koja joj je dala ovaj dar. Čim je to čula, vila je sela u svoju vatrenu kočiju i brzo stigla u kraljevstvo. Ona je pomislila da će princeza biti uplašena kada se probudi za sto godina i vidi da su svi u kraljevstvu umrli. Zato je uzela svoj čarobni štapić i uspavala sve u kraljevstvu. Budući da su svi u kraljevstvu spavali, oko dvorca je izraslo trnje.
Nakon sto godina jedan kraljević je krenuo u lov. Učinilo mu se da vidi vrh kule, ali nije mogao da priđe od trnja. Jedan seljak mu je ispričao da u kuli spava princeza i da će se probuditi kada dođe kraljević da je poljubi. Kraljević je došao do prostorije u kojoj je ležala prelepa, usnula princeza. Tada je kraljević prišao i poljubio princezu i kletva je nestala. Sam kraljević je bio veoma zbunjen, što je potvrđivalo njegovu ljubav. Svi zajedno u dvorcu su igrali i svirali, a uveče su se kraljević i princeza odmah venčali.
Ujutru je kraljević morao da napusti princezu, kako bi se vratio ocu. Kraljević je izvesno vreme krio tajnu da se oženio princezom i nije smeo ništa da saopšti majci jer je bila „od roda čarobnjaka”.
Za dve godine života kraljević i princeza su dobili ćerku i sina i nazvali ih Zora i Dan. Nakon očeve smrti kraljević se proglasio kraljem i doveo ženu i decu u dvor, a onda ih je poverio majci, jer je morao da ratuje protiv svog suseda.
Zla svekrva „ljudožderka” je zahtevala da joj za ručak pripreme devojčicu Zoru da je pojede. Upravnik je spasio devojčicu tako što ju je odveo svojoj ženi, a za kraljicu je spremio jagnjeće meso. Upravnik je spasio i malog Dana, jer je kraljica i njega želela da pojede. Umesto njega servirano joj je jedno jare. Kao vrhunac, kraljica je htela i svoju snaju da pojede, ali upravnik je i nju spasio i odveo je u svoju sobu da vidi decu, a za jelo je pripremio košutu.
Jedne večeri kraljica je šetala dvorištem u potrazi za nekim mesom koje bi mogla da pojede. Tada je čula plač dece, bili su to Zora i Dan. Ljutita što je prevarena, kraljica je naredila da se donese velika bačva puna zmija, i da se u nju bace princeza, deca, upravnik i njegova žena. Iznenada se u dvoru pojavio kraljević, koga niko nije očekivao. Niko se nije usuđivao da mu objasni šta je značio taj prizor, a kraljica se od besa sama bacila u bačvu, a gladne zmije su je pojele.
Analiza[uredi | uredi izvor]
Surovost pojedinih junaka i strah ljudi od zlih sila, približavaju savremenom čitaocu vreme u kome se odvijaju događaji u ovoj bajci.[9]
Pero u bajci princezu predstavlja kao pozitivnu junakinju, koja obasjava sve svojom lepotom: „Kraljevna je bila lepa kao anđeo, nesvest nije nimalo promenila žive boje njenog lica, obrazi su joj bili ružičasti a usne kao koral, samo je imala sklopljene oči ali se moglo čuti kako tiho diše pa je po tome bilo jasno da nije mrtva. ” Na jednoj strani je lepota kraljevne koju su joj dosudile vile, a na drugoj strani je usnula kraljevna koja je, iako u dubokom snu, zadržala fizičku lepotu”.[3]
S druge strane, nasuprot princezinoj lepoti i dobroti, majka „ljudožderka” je bila toliko ohola da je htela čak i svoje unuke da pojede.
Kraj bajke je srećan, ali i pravedan. Naime, majka „ljudožderka” je dobila ono što je i zaslužila: „Kad stara kraljica razjarena celim događajem skoči naglavce u bačvu i u času je pojedoše gadne životinje koje su po njenoj zapovesti tamo i stavili”.[3]
Pouka bajke je: „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada”.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „410: The Sleeping Beauty”. Multilingual Folk Tale Database. Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 26. 2. 2019.
- ^ Hallett, Martin; Karasek, Barbara, ur. (2009). Folk & Fairy Tales (4 izd.). Broadview Press. str. 63—67. ISBN 978-1-55111-898-7.
- ^ a b v g Obradović, Slavoljub (2005). Književnost za decu 2. Aleksinac: Viša škola za obrazovanje vaspitača. str. 149—152.
- ^ Braća Grim
- ^ Bottigheimer, Ruth. (2008). „Before Contes du temps passe (1697): Charles Perrault's Griselidis, Souhaits and Peau”. The Romantic Review, Volume 99, Number 3. pp. 175—189.
- ^ a b v g d Braća Grim (1989). Izabrane bajke. Beograd: Rad. str. 154—157.
- ^ Uspavana lepotica
- ^ a b Pero, Šarl (2016). Uspavana lepotica. Beograd: Egmont. str. 11.
- ^ Milinković, Miomir (2006). Strani pisci za decu i mlade. Čačak: Legenda. str. 62.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Artal, Susana. "Bellas durmientes en el siglo XIV". In: Montevideana 10. Universidad de la Republica, Linardi y Risso. 2019. pp. 321–336.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Uspavana lepotica, Pero, ilustrovana skenirana knjiga iz 1870. godine, na Internet arkajvu (jezik: engleski)
- Stabiljka lana, prilagodili: Ejmi Fridman i Meredit Džonson Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. novembar 2018) (jezik: engleski)
- Dornröschen Pristupljeno 09.11.2021.
- Zvanični sajt Braća Grim Pristupljeno 09.11.2021.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
