FK Viljareal

FK Viljareal
FK Viljareal
Puno ime	Villarreal Club de Fútbol S.A.D.
Nadimak	El Submarino Amarillo; (Žuta podmornica)
Osnovan	1923
Stadion	Estadio de la Keramika,; Viljareal
Kapacitet	24.890
Predsednik	Fernando Roig
Trener	Unai Emeri
Liga	Prva liga Španije
2021/22.	7.

FK Viljareal (šp. Villarreal CF) je španski fudbalski klub iz Viljareala, u pokrajini Kasteljon. Svoje domaće utakmice graju na stadionu Estadio de la Keramika, kapaciteta 24.890 mesta. Trenutno se takmiči u Prvoj ligi Španije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Klub je osnovan 1923. i igrao je regionalnu ligu sve do Španski građanski rat, tokom kojeg je Španski fudbal bio u pauzi. Nakon rata, klub je igrao u raznim regionalnim ligama, kao i Tercera División sve do sezone 1970/71, kada se Viljareal prvi put plasirao u Segunda División u kojoj je igrao dve sezone, da bi nakon toga ispao u Tercera División ponovo. Posle igra u Segunda División B posle nekoliko sezona, kasnih 1980-ih, Viljareal je uspeo da se učvrsti kao klub druge španske lige, počevši od sezone 1992/93.

La Liga de las Estrellas[uredi | uredi izvor]

24. maja 1998. Viljareal uspeva da se plasira u Primeru za sezonu 1998/99, gde počinje zastrašujući meč protiv španskog diva Real Madrida na stadionu Santijagu Bernabeu. Posle teške sezone, Viljareal ponovo ispada u Segundu i igra u njoj dobru sezonu 1999/00, gde su završili treći, pri čemu su zaradili ponovni ulazak u La Liga de las Estrellas, čuvenu Primeru, gde su ostali do današnjih dana.

Evropski uspesi[uredi | uredi izvor]

U sezoni 2003/04, Viljareal stigao do polufinala Kupa UEFA, gde su izgubili od komšije i eventualnog šampiona Valensije. Tog leta su osvojili Intertoto kup, čime su kvalifikovali za Kupa UEFA u narednoj sezoni, gde su stigli do četvrtine finala. Izbacio ih je holandski tim AZ Alkmar, rezultatom 3–2 na produžecima. Iste 2004/05 sezone, Viljareal je završio na trećem mestu u Primeri, čime su se prvi put direktno kvalifikovali za Evropski turnir; UEFA Ligu šampiona.

Sezona 2005/06. donela je klubu značajne evropske uspeh i priznanja, zbog doslednog nastupa u Ligi šampiona. U zadnjem kolu kvalifikacija Viljareal senzacionalno dobija engleski Everton rezultatom 4–2, dve pobede po 2–1. U grupnoj fazi, Viljareal pada u istu grupa sa portugalskim šampionom Benfikom, francuskim Lilom, i engleskim gigantom Mančester Junajtedom. Završili su neporaženo grupnu fazu. Viljareal je dva puta slavio (1–0 protiv Benfike u gostima i Lila kod kuće) i četiri puta odigrao nerešeno, računajući i dva meča sa Mančester Junajtedom. Bili su na vrhu u grupi i napredovali do nokaut faze zajedno sa Benfikom. Klub je u četvrtini finala Lige šampiona savladao škotski Rendžers 3–3 na pravilo gol u gostima (2–2 u Glazgovu i 1–1 kod kuće).

Žutoj podmornici zapada italijanski gigant Inter u četvrtini finala Lige šampiona. Prva utakmica je odigrana na Stadion Đuzepe Meaca 29. marta 2006. U utakmici u Milanu, Diego Forlán postiže gol u prvom minutu meča, ali Viljareal gubi 2–1 i Inter ima vođstvo pred meč u El Madrigalu 4. aprila. Viljareal na svom stadionu u drugoj utakmici uspeva da dobije Inter 1-0 i time obezbedi plasman u polufinale Lige Šampiona. U polufinalu, Viljereal gubi od Arsenala rezultatom 1–0. Viljareal dovodi Roberta Piresa iz Arsenala na leto, čim se završila Liga Šampiona. On igra i dan danas u klubu. 2006/07 sezonu Viljareal startuje veoma loše ali je ipak uspeo da se kvalifikuje za Kup UEFA nakon osam uzastopnih pobeda. „Žuta podmornica“ koja je bila trinaesta nakon 30. kola Primere, uspela je da se popenje i da završi na petom mestu.

Klub se automatski plasirao u Ligu šampiona za sezonu 2008/09, nakon što je završio kao drugi u Primeri prethodne sezone. U grupi su im ispali Mančester Junajted (po drugi put), Seltik, i Alborg. Krenuli su dobro. Uspeli su da završe nerešeno sa tadašnjim evropskim šampionom na Old Trafordu, 0–0. Prva pobeda je zabeležena 30. septembra nad Seltikom 1–0 na El Madrigalu, šutom Markosa Sene iz slobodnog udarca. 21. oktobra, u meču protiv Alborga, postigli su golova a primili tri. Kasnije remiziraju 2–2 sa Alborgom u Danskoj i na zadnjem meču u grupi gube od već eliminisanog Seltika.

U nokaut fazi, susreću se sa grčkim Panatainaikosom, gde se prvi meč završava rezultatom 1-1. U Atini Grci gube 1–2. Viljareal stiže do četvrtine finala gde mu ponovo naleće engleski Arsenal. Prvi meče se završava rezultatom 1–1, gol je postigao Markos Sena iz slobodnjaka, da bi rezultat neutralizovao Adebajor volejom. Teo Volkot, Adebajor i Robin van Persi osigurali su pobedu u drugom meču, 3–0 za Arsenal.

U 2009/10. sezoni, Viljareal se kvalifikovao za UEFA Ligu Evrope, pobedom nad NAC Bredom senzacionalnim rezultatom 2-9. Upada u Grupu G sa Levskim iz Sofije, koji su porazili 1–0 na njihovom debitu, i sa Lacijom i Red Bul Salzburgom.

U sezoni 2020/21, Viljareal je osvojio titulu prvaka UEFA Lige Evrope, pobedom nad Mančester junajtedom. Utakmica je odigrana sa nerešenim rezultatom 1:1, a u penal seriji, Viljareal je savladao Junajted rezultatom 11:10.^[1]

Rivalstvo[uredi | uredi izvor]

Viljareal gaji dugo rivalstvo sa FK Kastelonom isključivo iz geografskih razloga (oba kluba su iz Kastelon provincije), i sa Valensijom, zbog toga što su ta dva kluba najjača u Valensijskoj oblasti; njihov sudar se zove „Valensiski lokalni derbi."

Trenutni sastav[uredi | uredi izvor]

12. novembar 2018.^[2]

Br.	Pozicija	Igrač
1	G	Serhio Asenho
2	O	Mario Gašpar
3	O	Alvaro
4	O	Ramiro Funes Mori
5	S	Santijago Kaseres
6	O	Viktor Ruiz
7	N	Žerard Moreno
8	S	Pablo Fornals
9	N	Karlos Baka
10	N	Nikola Sansone
11	O	Žaume Kosta
13	G	Andres Fernandez
14	S	Manu Trigeros

Br.	Pozicija	Igrač
15	G	Migelon
16	O	Alfonso Pedraza
17	S	Karl Toko Ekambi
18	S	Havi Fuego
19	O	Santi Kazorla
20	S	Manuel Itura
21	O	Bruno Sorijano (kapiten)
22	S	Dani Raba
23	N	Danijele Bonera
24	N	Migel Lajun
25	G	Marijano Barbosa
30	G	Samjuel Čukveze