Faruk I Egipatski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Faruk I Egipatski
Kingfarouk1948.jpg
kralj Faruk I
Datum rođenja(1920-02-11)11. februar 1920.
Mesto rođenjaKairo
Egipat
Datum smrti18. mart 1965.(1965-03-18) (45 god.)
Mesto smrtiRim
Italija
DinastijaDinastija Muhamed Ali
OtacFuad I Egipatski
MajkaNazli Sabri[1][2]
SupružnikFarida of Egypt
PotomstvoFawzia Farouk of Egypt, Fadia of Egypt, Fuad II of Egypt, Farial of Egypt
Kralj Egipta
Period28. april 1936 — 26. jul 1952.
PrethodnikFuad I Egipatski
NaslednikFuad II Egipatski
CoA of Kingdom of Egypt.PNG

Faruk I Egipatski (arap. فاروق الاول; Kairo, 11. februar 1920[3]Rim, 18. mart 1965) bio je poslednji egipatski kralj (vladao od 1936. do 1952). Nasledio je svoga oca, Fuada I 1936. godine. Njegov puni naziv je Njegovo veličanstvo Faruk, po milosti Božijoj, kralj Egipta i Sudana, vladar Nubije i Kurdufama i Darfura.[4]

Biografija[uredi]

Školovao se na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Engleskoj. Krunisan je u 16. godini života, 29. jula 1937. Tom prilikom je održao javni govor na radiju, što je bilo prvi put da se neki vladar Egipta obrati naciji direktno na takav način. Živeo je luksuzno i raskošno, imao je veliko bogatstvo. U prvim godinama vlasti, bio je omiljen, pogotovo u plemićkim krugovima. Tokom Drugog svetskog rata, Egipat je zvanično bio neutralan, iako se u njemu nalazila britanska vojska, tačnije njena severnoafrička komponenta, Osma Armija. Faruk I je lično pokazivao izvesne simpatije prema nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji i nije se odrekao svojih italijanskih savetnika, uprkos britanskim zahtevima.[5]Egipat je zvanično objavio rat Nemačkoj tek 1945, i to, po rečima samog Faruka, pre svega zato da bi zagarantovao poziciju Egipta u posleratnim pregovorima i Ujedinjenim Nacijama.

Faruk I trpeo je kritike naroda zbog korumpirane i neefikasne vlasti, zbog nastavka de fakto Britanske okupacije, zbog poraza egipatske vojske u ratu s Izraelom i ostalo. razloga. SAD je preko CIA-e pomogao svrgavanje Faruka I. Godine 1952, svrgnula ga je grupa mladih vojnika pod nazivom Slobodni oficiri, na čelu s Gamalom Abdelom Naserom, koji je došao na čelo Egipta.[6]

Faruk je posle toga živeo u egzilu u Maroku, a zatim u Rimu. Oduzeto mu je egipatsko pa je uzeo monegaško državljanstvo, zahvaljujući prijateljstvu s Renijeom III od Monaka. Bio je ljubitelj hrane pa se udebljao do oko 135 kg. Umro je u restoranu u Rimu, nakon obilnog obroka.[7]

Bio je oženjen dva puta, s Safinaz Zulfikar i Nariman Sadek. Imao je četvoro dece.

Njegova sestra Favzija Egipatska bila je iranska kraljica od 1941. do razvoda 1948. godine.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Goldschmidt 2000, str. 191.
  2. ^ „Ancestors of Queen Nazli” (JPG). Egy.com. Pristupljeno 15. 7. 2013. 
  3. ^ Jessup 1998, str. 205
  4. ^ Whiteman & Hackworth 1963, str. 64
  5. ^ Pinkus 2005, str. 161.
  6. ^ Miles Axe Copeland, Jr., "The Game of Nations: The Amorality of Power Politics, New York: Simon & Schuster, 1970"
  7. ^ „Egypt: A Tale of Two Autocrats”. TIME Magazine. 26. 3. 1965. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Fuad I
Kralj Egipta
19361952.

Naslednik:
Fuad II