Feliks Štajner

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Feliks Štajner
Bundesarchiv Bild 146-1973-138-14A, Felix Steiner.jpg
Feliks Štajner
Datum rođenja23. maja 1896.
Mesto rođenjaŠtaluponen
Istočna Pruska
Datum smrti12. maja 1966.
Mesto smrtiMinhen
 Zapadna Nemačka
Vojska Nemačko carstvo (do 1918)
 Vajmarska Republika (do 1933)
 Nacistička Nemačka (do 1945)
RodFrajkor
Rajhsver
Šturmabtajlung
Šucštafel
Vafen-SS
Godine službe1914-1945
ČinObergrupenfirer
Jedinica2. SS oklopna divizija Rajh
5. SS oklopna divizija Viking
Bitke/ratoviPrvi svetski rat
Drugi svetski rat
OdlikovanjaGvozdeni krst

Feliks Martin Julius Štajner (nem. Felix Martin Julius Steiner; Štaluponen, 23. maj 1896Minhen, 12. maj 1966) bio je SS general najpoznatiji po ulozi tokom bitke za Berlin. Komandovao je snagama za koje je Hitler mislio da mogu razbiti obruč koji se stegao oko Berlina.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Feliks Štajner rođen je u Štaluponenu (danas Nestorov) 23. maja 1896. godine. Do početka Prvog svetskog rata, napredovao je do čina potporučnika. Služio je kao oficir u Prvom svetskom ratu, u kom je napredovao do čina natporučnika. Za vreme rata mu je dodeljen Gvozdeni krst prvog i drugog reda. Nakon rata priključio se Frajkoru, i učestvovao u borbama u području Memela.

Postao je aktivan oficir 1921. a 1922. je uspešno položio testove koji su mu omogućili rad u generalštabu. U generalštabu je služio do 1927. godine. Te godine je unapređen u čin kapetana i raspoređen je u Prvu pešadijsku regimentu. Postao je komandant čete u istoj regimenti 1932. Tokom 1933. učestvovao je stvaranju paravojnog oblika policijskih snaga, koje bi imale funkciju rezerve za redovnu Nemačku armiju. Sledeće godine se dobrovoljno prijavio da bude prebačen u službu koja je organizaciono prethodila SS-u.

Sa svojom jedinicom je učestvovao u anšlusu Austrije od strane Nemačke 1938. godine. Tokom invazije na Poljsku pridružen je pancer diviziji Kempf, pošto je SS još uvek bila relativno malobrojna organizacija. Na početku operacija na zapadnom frontu, Štajner je sa svojom jedinicom osvojio ostrva Zeland, Vlisingen i Beveland. U drugom delu kampanje, učestvovao je u probijanju Vejgand linije, nakon čega je izvršio dublji proboj u Francusku. Za svoj doprinos u kampanji, 15. avgusa 1940. dodeljen mu je Viteški krst.

Štajneru je 1. decembra 1940. poverena komanda nad 5. SS oklopnom divizijom Viking. Tu jedinicu su činili uglavnom dobrovoljci iz Holandije, Danske i Švedske. Pokazao se kao uspešan komandant divizije i bio je popularan među saborcima. Bio je svestan da komanduje ljudima različitih nacionalnosti i da ne može da ih obučava na isti način na koji bi obučavao Nemce. Kao oficir je bio veoma zahtevan i tražio je visoku disciplinovanost od strane svojih podređenih. Pretio je vojnim sudom svakom ko bi počinio zločin protiv žitelja teritorije koju osvajaju.

Početkom 1944. preuzeo je komandu nad 3. SS pancer korpusom, koja je naspram sebe imala sovjetsku Drugu udarnu armiju. Sa svojom jedinicom je učestvovao u borbama nakon proboja opsade Lenjingrada. Vodila se očajnička defanzivna borba, u kojoj je Štajnerova jedinica svedena na 200 boraca.

Ponovo je unapređen, ovaj put početkom 1945. kada mu je dodeljena komanda nad 11. armijom, koja je bila zadužena za odbranu Pomeranije. Hitler mu je 21. aprila naredio da pokrene ofanzivu u pravcu jugoistoka da bi se povezao sa armijom pod komandom Valtera Venka. Venkova armija je trebalo da napreduje u pravcu severoistoka prema Potsdamu. Te dve, u većoj meri imaginarne armije bi trebalo da oslobode Berlin od opsade. Štajner je u tom trenutku komandovao vojskom od oko 15.000 vojnika, bez veće količine teškog naoružanja. Odbio je naređenje da napadne zapadni bok snažne armije pod komandom Georgija Žukova, i odlučio je da se povuče na zapad. Predao se Britancima 3. maja u Lineburgu.

Nakon rata je napisao memoare. Umro je u Minhenu 1966. godine.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]