Ferenc II Rakoci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ferenc II Rakoci
II. Rákóczi Ferenc Mányoki.jpg
Datum rođenja 1676.
Mesto rođenja Borša
Datum smrti 1735.
Mesto smrti Rodosto

Ferenc II Rakoci (mađ. II. Rákóczi Ferenc; rođen 1676, Borša — umro 1735, Rodosto) je bio mađarski feudalac, transilvanijski vojvoda od 1704. godine i sin Ferenca I Rakocija i Jelene Zrinski Rakoci, ćerke Petra Zrinskog.

Godine 1701, kad Habzburgovci ulaze u rat za špansku baštinu, Rakoci stupa na čelo zavere protiv njihove vlasti, računajući na pomoć Luja XIV. Zavera, je, međutim, otkrivena i Rakoci beži u Poljsku. Kad je 1703. godine izbila nova buna u Ugarskoj, vraća se u zemlju i manifestom poziva sve ugarske i hrvatske feudalce na ustanak. Hrvatski feudalci se nisu odazvali, ne želeći da pomažu protestantsku stvar. U sporazumu sa Lujem XIV, koji Rakociju obećava pomoć, sabor u Onodu lišava Habsburgovce prestola (1707), a ugarski staleži poveravaju Rakociju upravu zemljom. Kad je u odlučnom času francuska pomoć izostala, Rakoci doživljava poraz kod Trenčina (1708), a njegovi ga kuruci postepeno napuštaju. Na kraju ugarski feudalci sklapaju 1711. godine u Satmaru mir s Habsburgovcima, koji Rakoci ne priznaje. Posle toga, on godinama obilazi Poljsku, Francusku, Englesku i Tursku tražeći pomoć, a umire kao izbeglica u Turskoj.

Napisao je „Uspomene o ugarskom ratu“ i meditacije jansenističke inspiracije „Ispovesti“.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]