Fiziologija

Leonardo da Vinči Vitruvijanski čovek

Predmet (osnovna) praktična fiziologija - uključuje histologiju, hemijsku i eksperimentalnu fiziologiju.

Fiziologija je prirodna nauka koja se bavi proučavanjem i tumačenjem fizičkih i hemijskih faktora odgovornih za nastanak, razvoj i tok života, sa posebnim akcentom na mehanizme koji nadziru i regulišu životne procese, tj. održavaju homeostazu. Ona se bavi načinom funkcionisanja svih živih bića, od najjednostavnijih virusa do složenih višećelijskih organizama kakav je čovek. Ime fiziologija potiče od grčkih reči physis (φυσις - priroda) i logos (λόγος - nauka).

Nekada se smatralo da je ona jedna od disciplina anatomije. Međutim primena savremenih naučnih dostignuća u izučavanju prirode i živih bića, pokazala je da su struktura i funkcija međusobno povezane i zavisne. Ipak, fiziologija je povezana, kako sa anatomijom, tako i sa biologijom, biohemijom, medicinom i drugim srodnim naukama i naučnim disciplinama.

Humana fiziologija nastoji da razjasni način funkcionisanja ljudskog organizma, poput hemijskih reakcija koje se događaju u ćelijama, prenosa nervnih impulsa, kontrakcije mišića, razmnožavanja, pa sve do najsitnijih pojedinosti pretvaranja svetlosne u hemijsku energiju unutar oka itd.

Svaki oblik života ima specifične funkcionalne osobine. Zbog toga se veliko područje fiziologije može podeliti na određene oblasti: fiziologiju virusa, fiziologiju bakterija, fiziologiju biljaka, fiziologiju životinja, humanu fiziologiju itd.

Fiziologija čoveka se deli na:

• fiziologiju ćelije,
• fiziologiju krvnih ćelija, imuniteta i zgrušavanja krvi,
• fiziologiju srca,
• fiziologiju cirkulacije,
• fiziologiju telesnih tečnosti i bubrega,
• fiziologiju disanja,
• fiziologiju letenja i boravka u svemiru,
• fiziologija ronjenja ,
• fiziologiju nervnog sistema i čula,
• fiziologiju digestivnog trakta,
• fiziologiju metabolizma i regulacije temperature,
• fiziologiju endokrinologije i reprodukcije.

Spoljašnje veze

• Bionet škola