Fikret Amirov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fikret Amirov
Lični podaci
Datum rođenja(1922-11-22)22. novembar 1922.
Mesto rođenjaGandža, Zakavkaska SFSR
Datum smrti20. februar 1984.(1984-02-20) (61 god.)
Mesto smrtiBaku, Sovjetski Savez
Kompozitorski rad
NagradeStaljinova nagrada (1949)
Narodni umetnik Azerbejdžanske SSR (1958)
Heroj socijalističkog rada (1982)

Fikret Mašadi Džamil oglu Amirov (azer. Fikrət Məşədi Cəmil oğlu Əmirov ; Gandža, 22. novembar 1922 — ​​Baku, 20. februar 1984) bio je istaknuti azerbejdžanski kompozitor sovjetskog perioda.

Fikret Amirov je odrastao u atmosferi azerbejdžanske narodne muzike. Njegov otac, Mashadi Jamil Amirov, bio je poznati mugam pevač („ kanәndә “), koji je svirao tar i komponovao, uključujući operu Seifal Mulk iz 1915.

U detinjstvu i ranoj mladosti, Fikret je počeo da komponuje komade za klavir. Nakon što je diplomirao na Muzičkom koledžu u Ganji, Amirov je upisao Azerbejdžanski državni konzervatorijum, sada poznat kao Muzička akademija u Bakuu, gde je bio učenik Borisa Zeidmana i Uzeira Hadžibejova.

Godine 1941, kada je nacistička Nemačka napala SSSR, Amirov, tada 19-godišnji, pozvan je u sovjetsku vojsku . Ranjen je kod Voronježa, hospitalizovan i demobilisan iz vojne službe, vraća se u Baku da nastavi studije na Državnom konzervatorijumu Azerbejdžana.

Amirovljeva muzika je bila pod snažnim uticajem azerbejdžanskih narodnih melodija. Stvorio je novi žanr pod nazivom simfonijski mugam . Amirovljeve simfonijske mugame su bile zasnovane na klasičnim narodnim delima i izvodili su ih mnogi renomirani simfonijski orkestri širom sveta, kao što je Hjustonski simfonijski orkestar kojim je dirigovao Leopold Stokovski .

Amirov je bio plodan kompozitor. Njegova najpoznatija dela uključuju simfonijska dela kao što su „Šur” (1946), Kurd Ovšari (1949), „Azerbejdžanski kapričo” (1961), „Gulustan Bajati-Širaz” (1968), „Legenda o Nasimiju” (1977), „U spomen herojima Velikog narodnog rata“ (1944), „Dvostruki koncert za violinu, klavir i orkestar“ (1948) itd.

Njegovi baleti uključuju "Nizami" (1947) i Arapske noći, koji su premijerno izvedeni 1979. godine. Amirov je napisao operu "Sevil" 1953. godine.

Napisao je i brojne komade za klavir, uključujući „Baladu“, „Ašugovu pesmu“, „Nokturno“, „Humoresku“, „Lirski ples“, „Valcer“, „Uspavanku“ i „Tokatu“. Napisao je i brojne filmske partiture.

Mišel Kvan, svetska prvakinja u klizanju na ledu iz SAD, koristila je simfonijski komad Fikreta Amirova „Gulustan Bajati-Širaz“ u svom klizačkom programu „Tadž Mahal“ 1996. godine.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Fikrat Amirov je rođen 22. novembra 1922. godine u porodici Mašadija Džamila Amirova i Djurdana hanima, grad Gandža.[1] Bio je drugo dete u porodici. Fikret Amirov je prvo počeo da svira tar i prati svoju sestru Jahši Hanim. Ubrzo su svojim nastupima Fikret i njegova sestra postali uspešni u svojoj školi i prisustvovali „Dečjoj kreativnoj olimpijadi” u Ganji. Tokom događaja, svirao je tar da prati svoju sestru.

Uzeir Hadžibejli, koji je došao u Gandžu da odabere talentovane izvođače, upoznaje se sa talentom. Fikret i njegova sestra zauzeli su prvo mesto na takmičenju koje je održano u Ganji, a potom u Bakuu. Ubrzo nakon toga sele se u Baku i Fikret je upisao Azerbejdžanski državni konzervatorijum (trenutno Muzička akademija u Bakuu).[1] Tokom studentskih godina nastupali su i na koncertima sa nastupima. Zbog svog uspeha i talenta, Fikret je nakon završene gimnazije 1939. godine u Ganji odveden u Baku. Ovde je otišao u konzervatorijum uz savet Dirdane Khanum (njegove majke). Mladi Fikret je došao u Baku da upozna Bulbul-a i Bulbul ga je ovde upoznao sa Uzeirom Hadžibejlijem.[1] Uzeir beg je otkrio njegov talenat i savetovao ga da studira na konzervatorijumu. Fikret Amirov je prvi put boravio u kući svojih rođaka kada je posetio Baku. Zatim su se sa njegovim prijateljem violinistom preselili u kuću u Dmitrovoj ulici. Posle služenja vojnog roka studirao je predmet „Osnove azerbejdžanske narodne muzike“ u klasi Uzeira Hadžibejlija i počeo da komponuje svoja prva dela u ovom stilu.

Od 1930. godine u konzervatorijumu je organizovan Kabinet narodne muzike za prikupljanje narodnih pesama i igara pod rukovodstvom Uzeira Hadžibejlija i Bulbula. Bulbul, koji je vodio kabinet, regrutovao je mlade kompozitore i muzičare. Išli su na ekspedicije u razne delove zemlje, sakupljali folklorne uzorke i davali narodne pesme i muziku za igru sa muzičkim notama, uključujući dela Jabara Karjagdioglua, Sejida Šušinskog, Kana Šušinskog i drugih. U ovom projektu učestvovao je i Fikret Amirov, zajedno sa Asafom Zejnalijem, Zakirom Bagirovom, Gara Garajevom, Sulejmanom Alasgarovim, Saidom Rustamovim, Ašrafom Abasovom, Midhatom Ahmadovom, Mamedsalehom Ismajlovim.

1940. godine u Azerbejdžanskoj državnoj filharmoniji održavaju se česte muzičke večeri i koncerti. Fikret Amirov je učestvovao na ovim koncertima i upoznao se sa delima zapadnih i ruskih kompozitora i koristio se njihovim muzičkim jezikom. Pohađao je i vežbe simfonijskog orkestra. Tih godina Uzeir Hadžibejli je bio glavna ličnost koja je podsticala Fikreta Amirova kao kompozitora. Boris Zejdman je takođe odigrao ključnu ulogu u karijeri kompozitora.

IG Pljam koji je Fikratov učitelj klavira napisao: Čuo sam koliko je naporno radio svaki dan. Satima i satima prelazio bi preko svake nijanse razrađujući svaku frazu. Učenici pokušavaju da oponašaju druge dok ne definišu svoj put. Možda je to sasvim prirodno. Ali od samog početka, Fikratov rad je bio originalan."

Amirov je bio uključen u brojne obaveze vezane za muziku. Upravljao je Azerbejdžanskim pozorištem opere i baleta (1956-59),[1] predsedavao je Savezom kompozitora Azerbejdžana 1960-ih i bio na čelu Saveza sovjetskih kompozitora tokom 1970-ih. Široko umetničko interesovanje Amirova obuhvatalo je opere, balete, simfonije, simfonijske pesme, simfonijski mugam, svite, kapričo, klavirske koncerte, sonate, muzičke komedije, pesme, ljubavne pesme, klavirske komade, muziku za dramske predstave i filmove.[2] Amirov je stvorio prvu azerbejdžansku lirsko-psihološku operu na savremenu temu. Štaviše, autor je prvog instrumentalnog koncerta i bajkovitog baleta u Azerbejdžanu. Najistaknutija dela koja su muzičara učinila poznatim širom sveta su opera „Sevil“ kao i balet „Hiljadu i jedna noć“ nastao na osnovu orijentalnih priča.[2]

Učešće u ratu[uredi | uredi izvor]

Dana 27. novembra 1941. 19-godišnji Fikrat Amirov je pozvan na regrutaciju u sovjetsku vojsku.[3] Bio je upisan u Tbilisiju na 3 meseca da studira na kursevima komunikacija. Po završetku kursa upućen je na Voronješki front 3. juna 1942.[3] Tokom tih godina, vodio je i ansambl, a takođe je naučio da svira mandolinu, koja je ruski instrument. Fikrat Amirov je zbog bolesti prevremeno otpušten iz vojske novembra 1942. godine. Prvo je došao u Gandžu i ovde ostao oko godinu dana i nastavio svoje radove. Radio je u Državnoj filharmoniji Ganja i vodio muzičku školu i zajedno sa Mehdijem Mamedovim, glavnim rediteljem Dramskog pozorišta. Kompozitorova simfonijska pesma „Sećanje na heroje Velikog otadžbinskog rata“, napisana 1943. godine, takođe odražava njegove granične utiske.[3]

Stil[uredi | uredi izvor]

Njegovi komadi su izgrađeni na narodnoj tradiciji Azerbejdžana i Bliskog istoka. Međutim, u njima se mogu prepoznati folklorni elementi bilo da su azerbejdžanski ili arapski, kao u slučaju njegovog baleta „Arapske noći“, njegovog „Koncerta na arapsku temu za klavir i orkestar“ (zajedno sa Elmirom Nazirovom) i „Koncerta na arapsku temu za klavir i orkestar“. Pesma slepog Arapa ”. Kako je kompozitor mnogo istraživao pre nego što je započeo svoje radove, u njegovim kompozicijama se mogu uočiti jaki folklorni elementi. Na primer, pre nego što je komponovao svoj balet „Arapske noći“, posetio je nekoliko arapskih zemalja – Irak, Jemen i Egipat – i doneo kasete i ploče. Njegove orkestarske svite, zasnovane na stilu azerbejdžanskog mugama, često sadrže melodije koje podsećaju na Rimskog-Korsakova, Hačaturjana i tursku muziku. Jedan od njegovih ranih uspeha van SSSR-a bila je svita Kjurd Ovšari kojom je dirigovao Leopold Stokovski.[4][5][6]

Kompozicije[uredi | uredi izvor]

Fikret Amirov je komponovao niz dela uključujući:[7]

  • Arapske noći
  • Ašugova pesma, za klavir
  • Azerbejdžan kapričo [8]
  • Azerbejdžan Mugam za orkestar
  • Azerbejdžan Mugam za orkestar br. 1, "Šur"
  • Azerbejdžan Mugam za orkestar br. 2, "Kurd Ovshari"
  • Azerbejdžansko-simfonijska svita, za orkestar
  • Balada za klavir
  • Berceuse
  • Gulistan Bajati Širaz, simfonijski mugam
  • Đulistan Bajati Širaz, za orkestar
  • Humoreska, za klavir
  • Kor Arab
  • Kurd Ovšari, simfonijski mugam Kurd Ovšari-Azerbejdžan Mugam br. 2
  • Uspavanka, za klavir
  • Lirski ples, za klavir
  • Minijature (12), za gitaru
  • Nizami, za kamerni orkestar
  • Nokturno za flautu i klavir
  • Nokturno za klavir
  • Koncert za klavir po arapskim temama
  • Komadi (6) za flautu i klavir
  • Seni Araram, za klavir
  • Sevil, opera
  • Šur-Azerbejdžan Mugam br.1
  • Pesma o Ašugu
  • Simfonijski plesovi, za orkestar
  • Simfonija za gudački orkestar
  • Priča o Nasimiju
  • Tokata za klavir
  • Valcer za klavir

Komemoracija[uredi | uredi izvor]

Generalni konzulat Azerbejdžana u Los Anđelesu bio je 13. januara 2017. godine domaćin događaja posvećenog poznatom azerbejdžanskom kompozitoru Fikretu Amirovu (1922–84). Događaju su prisustvovali članovi Fondacije „Sačuvaj srce“ svetski poznatog medicinskog centra Cedars-Sinai iz Los Anđelesa. U okviru manifestacije prikazan je kompozitorov balet „1001 noć“.[9]

Dana 25. novembra 2014. godine u Baku centru Heidar Aliiev u Bakuu održan je još jedan događaj u znak sećanja na Fikreta Amirova. Tokom manifestacije predstavljena je knjiga pod nazivom 'Fikret Amirov' koja je nastala na osnovu privatne arhive kompozitora. Program manifestacije činila su dela Fikreta Amirova u izvođenju Državnog kamernog orkestra Azerbejdžana po imenu Gara Garajeva. Orkestrom će dirigovati umetnički direktor, šef-dirigent, Narodni umetnik Azerbejdžana Tejmur Gojčajev.[2][10]

U Bakuu u Aleji časti održan je događaj 22. novembra 2014. Manifestacija je bila posvećena 93. godišnjici rođenja izuzetnog azerbejdžanskog kompozitora, začetnika žanra simfonijskog mugama u svetskoj muzici Fikreta Amirova.[11]

Počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Amirov Fikret Mešadi Džamilь oglы”. www.warheroes.ru. Pristupljeno 2020-12-19. 
  2. ^ a b v „Baku to mark Fikret Amirov's memory”. AzerNews.az (na jeziku: engleski). 2014-11-25. Pristupljeno 2020-12-19. 
  3. ^ a b v „UŞAQ MUSİQİ VƏ İNCƏSƏNƏT MƏKTƏBLƏRİNİN TƏDRİS PORTALI”. music.mctgov.az. Arhivirano iz originala 15. 09. 2019. g. Pristupljeno 2020-12-19. 
  4. ^ Naroditskaya, Inna (2002). Inna Naroditskaya. Song from the Land of Fire: Continuity and Change in Azerbaijanian Mugham. ISBN 9780415940214. 
  5. ^ „Folk Melodies and Symphonic Masterpieces. The Amirov Sound.”. 
  6. ^ Edmunds, Neil (jun 2004). Neil Edmunds. Soviet Music and Society Under Lenin and Stalin. ISBN 9781134415632. 
  7. ^ „Fikret Amirov | Compositions”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-19. 
  8. ^ „Azerbaijani classical music by world-famous composers Fikret Amirov and Niyazi in California”. AZERI AMERICA (na jeziku: engleski). 2017-11-07. Pristupljeno 2020-12-19. 
  9. ^ „World-renowned composer Fikret Amirov remembered in Los Angeles”. azertag.az (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-19. 
  10. ^ „Presentation of a book devoted to eminent composer Fikret Amirov takes place”. Heydar Aliyev Foundation. 2014-11-25. Pristupljeno 2020-12-19. 
  11. ^ „Azerbaijan honors memory of prominent composer Fikret Amirov”. vestnikkavkaza.net (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 04. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-19. 
  12. ^ Ədəbiyyat, incəsənət və arxitektura sahəsində 1974-cü il Azərbaycan SSR Dövlət mükafatlarının verilməsi haqqında Azərbaycan KP MK-nın və Azərbaycan SSR Nazirlər Sovetinin 1974-cü il tarixli Qərarı — anl.az

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фикрет_Амиров&oldid=27035515”