Filipo Bruneleski

Filipo Bruneleski
Lični podaci
Datum rođenja	1377, 1376
Mesto rođenja	Firenca, Firentinska republika
Datum smrti	15. april 1446.(1446-04-15) (68/69 god.)
Mesto smrti	Firenca, Firentinska republika

Filipo Bruneleski (ital. Filippo Brunelleschi; Firenca, 1377 — Firenca, 15. april 1446) bio je italijanski arhitekta, vajar i inženjer. Jedan je od pionira nove arhitekture rane renesanse u Italiji. Imao je veliki značaj za razvoj celokupne renesanse u Italiji. Njegovo najznačajnije delo je kupola katedrale Santa Marija del Fjore (1420 — 1436), koja je konstruisana uz pomoć mašine koju je Bruneleski izumeo za taj poduhvat. Veliki deo onoga što se zna o njegovom životu i delu je zahvaljujući mlađem savremeniku Antoniju di Tučio Manetiju, koji je 1480. godine napisao njegovu biografiju.

Biografija

Bolnica za siročad - detalj

Statua Filipa Bruneleskija u firentinskoj katedrali Santa Marija del Fjore, Firenca

Kupola crkve Santa Marija del Fjore

Katedrala Santa Marija del Fjore

Bolnica za siročad, Firenca

Rođen je 1377. godine, u vreme velikih inovacija, kao sin dobrostojećeg firentinskog beležnika. Otac ga je vaspitao u duhu humanizma na tekstovima i delima naučnika i književnika kao što je Dante. Dobio je dobro opšte obrazovanje. Svoje školovanje počeo je kao zlatarski šegrt, a majstorsku dozvolu dobija 1404. Prvo je radio kao zlatar i vajar potom učestvuje na konkursu za vrata firentinske krstionice nakon čega se opredeljuje za arhitekturu. Spada u onu vrstu arhitekata koji nisu imali nikakovo građevinsko ili arhitektonsko obrazovanje. Njegovo delo uticalo je na razvoj renesanse, a od umetnika–savremenika najviše je uticao na Mikeloco Mikelocija koji se u nekim izvorima vodi kao njegov učenik.

Delo

Bruneleski je bio svestran i nadaren umetnik pre svega skulptor i arhitekta. Godine 1401. učestvovao je na konkursu za izradu severnih vrata krstionice San Đovani u Firenci na kom je učestvovalo sedam mladih skulptora. Skulptura ne samo da nosi mnoge oblike humanizma već se javlja odvojeno od arhitekture i predstavlja samostalno umetničko delo. Računa se da je na ovom konkursu učinjen prelaz prema renesansi. Sa Bruneleskijem zgrada nije savladala čoveka već je prvi put čovek proporcijom dolazio do zakona i prostora primenom matematike i nadovezujući na metriku i modul romanike dolazio do zakonitosti za razliku od slučajnosti u romanskom prostoru. Lorenco Giberti je predložio projekat vrata u gotičkom stilu, ali je porota izabrala da ova dva umetnika treba da rade zajedno na projektu što je Bruneleskija naljutilo i on odlazi u Rim gde je studirao antičku arhitekturu zajedno sa svojim prijateljem Donatelom. Na osnovu studija počeo je da primenjuje pravila linearne perspektive. U svojim radovima nije samo imitirao antičke građevine. Pri izgradnji kupole firentinske katedrale sličnost sa Panteonom je postignuta samo u izgledu, a konstrukcija je u potpunosti nova. Bruneleski se inspirisao iz sredine u kojoj je ponikao, u romanskoj, gotičkoj i toskanskoj arhitekturi.

U arhitektonskoj raspravi koju je napisao između 1451. i 1464. godine, Antonio Filarete iznenada prekida svoje didaktičko izlaganje o poreklu luka i portala i pokreće panegirik o oblicima antike i o čoveku koji ih je vratio u život: „Mnogo moram hvaliti one koji slede način i stil Starih u njihovim konstrukcijama, a ja blagosiljam dušu Filipa di Ser Bruneleskija, građanina Firence, proslavljenog i najdostojnijeg arhitekte i najlukavijeg imitatora Dedala [graditelja lavirinta na Kritu i stoga oca svih arhitekata]. On je bio taj koji je oživeo u našem gradu Firenci taj antički način gradnje, i to tako da se u naše vreme ne primenjuje nijedan drugi sistem osim antičkog, bilo da se radi o crkvama, javnim zgradama ili privatnim kućama. A da je to zaista tačno, videćete iz činjenice da svi, kada grade kuće ili crkve, zahtevaju ovaj stari način gradnje.”

Pa ipak, Bruneleski je svoju posebnu slavu dugovao delu koje su njegovi savremenici smatrali više neobjašnjivim čudom tehnike nego neuporedivim umetničkim delom: kupola firentinske katedrale. U predgovoru svojoj raspravi o slikarstvu iz 1435. godine, Leon Batista Alberti sebe postavlja za glasnogovornika svojih sugrađana: „Ko je tamo tako daleko otišao u ponosu i zavisti da nije hvalio arhitektu Pipa (Filipa Bruneleskija) kada je gledao ovu njegova konstrukciju, toliko moćnu, da juriša na nebesa, dovoljno ogromnu da svojom senkom pokrije čitava naselja Toskane? Podignuta bez ikakvog savijanja drvene skele, to je delo tako vešto da su, po mom mišljenju, Stari o njemu isto tako malo čuli i znali kao što je njegovo izvođenje izgledalo neverovatno u naše vreme.”

Arhitekta

Bolnica za siročad

Bruneleski se postepeno opredeljivao za arhitekturu. Godine 1419. radio je na firentinskoj bolnici za siročad („Ospedale degli Innocenti“) koja se smatra manifestom renesansne arhitekture. Bruneleskiju je kao inspiracija poslužila romansko toskanska arhitektura. Njegov cilj je bio da stvori novi arhitektonski pravac upotrebom elemenata antičke arhitekture i dostizanjem novog shvatanja harmonije i lepote.

Više godina posvetio je gradnji kupole hrama Santa Marija del Fjore u Firenci.

Kupola katedrale Santa Marija del Fjore

Za realizaciju kupole bio je početkom XV veka raspisan konkurs na kojem je pobedio Filipo Bruneleski. Projekat je predviđao izgradnju osmougaone kupole. Gradnja je trajala od 1420. do 1434. godine. Kupola je građena sa spoljne ka unutrašnjoj strani od opeke koje su stavljane u vidu riblje kosti. Prilikom građenja nisu upotrebnjavane skele. Ova kupola je treća u okviru raspona kupole u svetu jer je manja od kupole svetog Petra u Rimu (manja za 60 cm.) i manja od Panteona.

Ova ogromna građevina teška je 37.000 tona i izgrađena je od 4.000.000 opeka. On je radio nekoliko modela i slika tokom konstrukcije i morao je pronailaziti posebna rešenja za ove radove koji su dali prilog u arhitekturi. Prilikom izgradnje kupole Bruneleski je konstruisao jedan veliki drveni kran kojim je dizao materijal za izgradnju. Tu je on upotrebio i pojačanja kamena zategama od gvozdenih lanaca i položio kamene temeljce za upotrebu čeličnih konstrukcija kao armiranog betona u kasnijim stolećima. Ovim planovima rugao se Giberti i nazivao ih je nemogućim.

Zadatak da uobliči ogroman prostor između stupova koji još niko nije rešio on je započeo 1420. godine. On je ovde upotrebio pronalazke gotičke arhitekture. Njegovo rešenje je smatrano za čudo građevinske tehnike. Gradnja kupole je trajala do 1434. godine On je ipak nije video u sadašnjem izgledu i posle njegove smrti je kupola dopunjena laternom i zlatnom kuglom. Kupola je pokrila prostor od 42 m² koji je bio manji od najveće kupole sveta antičkog Panteona za samo 1,2 m².

Crkva San Lorenco

Đovani Mediči je poverio Bruneleskiju gradnju „Stare sakristije“ u crkvi „San Lorenco“ pogrebne kapele porodice Mediči. Brunuleski je tu stvorio od 1420 — 1428. godine majstorsko delo rane renesanse. Njen enterijer pripominje trodelnu romansku baziliku.

Crkva San Spirito

Pandanom crkve San Lorenco je „hram San Spirito“ koji se nalazi na suprotnoj obali reke Arno. Njegov projekat je izradio Bruneleski 1428. godine na zahtev bogatih firentinskih porodica, a gradnja je započeta 1436. godine i trajala je i posle smrti ovog umetnika i rezultat je bio jedan od najlepših hramova, renesansnih crkava u Firenci.

Kapela Paci u crkvi Santa Kroče u Firenci

Poslednje delo Bruneleskija je „kapela Paci“ u crkvi Santa Kroče u Firenci. Ni jedno pročelje od Bruneleskijevih dela nije sačuvalo svoj prvobitni izgled. Novija istraživanja pokazuju da to nije bilo ni sa slučajem kapele Paci koja je započeta 1430. godina, a Bruneleski je umro 1446. godine i nije mogao projektovati pročelje u njegovom današnjem obliku. To je ipak originalna tvorevina koja je u potpunosti različita od dotadašnjih zgrada i srednjovekovnih pročelja.

Civilna arhitektura

Palata Piti Firenca

Bruneleski se nije bavio samo crkvenom arhitekturom, on je autor firentinske renesansne palate. Bruneleski je osim sakrilinih gradio i civilne građevine. Odlikuje ih čvrst i robustan izgled i kamen obrađen u bosažu u prizemlju, a na spratovima u „lakšim“ obradama kamena, na fasadama, postoji „matematička kompozicija“ - tri sprata kao pojedinačni delovi, povezani su međusobno i sa polukružnim lukovima na prozorskim otvorima u pravilnom rasporedu odražavaju geometrijsku disciplinu. Po njegovim projektima je izgrađena najmonumentalnija palata za porodicu Piti koja ipak zbog svoje ogromne veličine nije završena u projektovanom obimu i završena je tek 1577. (od strane medičijevaca, Bartolomeo Amanati).

Posle svoje smrti 1446. godine arhitekta je sahranjen u podzemnim odajama firentinskog doma.

Popis najvažnijih dela

• kupola firentinske katedrale, Firenca (1419 —1436. )
• crkva Basilica di San Lorenzo di Firenze San Lorenzo, Firenca (1421 —1440. )
• Dečja bolnica za siročad sa trgom Ospedale degli Innocenti, Firenca (1424 —1445. )
• Palata Parte Guelfa, Firenca (1420 —1445. )
• crkva Santo Spirito di Firenze -San Spirito (Sveti Duh), Firenca (1434 —1482. )
• Kapela Paci, Kapela Pazzi, Firenca (1429 —1461. )
• crkva Santa Maria degli Angeli, Florence - Svete Marije od anđela, Firenca (1434 —1437. )

Literatura

• H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, Prosveta 1982. odn. 1986.
• PSN ČS Akadémia vied Praha 1962.
• Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd, 1974.

Spoljašnje veze

• Free audio guide of Brunelleschi's Dome
• Eintrag von Brunelleschi in Great Buildings (en.)
• Artikel über die Auswirkungen der Entdeckung der Zentralperspektive durch Brunelleschi auf die Entwicklung der Neuzeit
• Filipo Bruneleski