Fina motorika
Fina motorika je sposobnost da se prave precizni, sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. Fina motorika se razvija sa uzrastom - od početnih nespretnih pokušaja deteta da samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji do momenta kada dete može da uzme olovku i kontroliše je, tako da uspe da napiše slova između dve linije.[1]
Motoričke veštine[uredi | uredi izvor]
Kada govorimo o motoričkim veštinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna motorika je sposobnost produkovanja pokreta ruku, nogu ili tela sa određenom kontrolom. Podrazumeva akcije poput plivanja, skakanja, trčanja. One takođe podstiču razvoj ravnoteže, koordinacije i istovremeno razvijaju bolju percepciju u prostoru. Fina motorička sposobnost uključena je manje pokrete koji se javljaju u zglobovima, rukama (šakama), prstima. Ovi pokreti uključuju manje akcije, ali veću preciznost. Vezivanje pertli, nizanje perli, zakopčavanje dugmeta ili crtanje, koje spada u grafomotoričku aktivnost, su fino motoričke akcije.
Značaj[uredi | uredi izvor]
Kolika su dečija postignuća u krucijalnim zadacima kao što su dohvatanje, hvatanje i manipulacija alatima, bojice, olovke, makaze, zavisi od stepena razvoja fine motorike. Dok se usavršavaju u koordinisanju svojih ruku poboljšava se i koordinacija oko – ruka. Kvalitetan razvoj fine motorike je važan jer direktno uslovljava uspešnost dece u grafo - motoričkim aktivnostima. Visoka postignuća u grafo – motorici obezbeđuje uspeh u nastavi početnog čitanja i pisanja koja je osnova za uspeh u celokupnom školovanju. Razvoj fine motorike takođe je važna zato što se deca osamostaljuju i postanu svesnija kako funkcionišu njihova tela ali i svet koji ih okružuje. Svojim samostalnim uticajem naokruženje razvija se i njihovo samopouzdanje. Znajući sve navedeno može se uvideti potreba da fina motorika bude svakodnevna dečija aktivnost.
Faze razvoja[uredi | uredi izvor]
Kroz svaku razvojnu fazu dečijeg života i tokom celog našeg životnog veka postepeno se razvijaju motoričke veštine. Prvo se vide tokom razvojnih faza deteta: novorođenčad, deca, predškolski i školski uzrast. „Osnovne” fine motoričke veštine postepeno se razvijaju i obično se svladavaju u uzrastu od 6-12 godina kod dece. Te veštine će se nastaviti razvijati s godinama, vežbanjem i povećanom upotrebom mišića tokom bavljenja sportom, igranja instrumenta, korišćenja računara i pisanje. Ako se to smatra potrebnim, radna terapija može pomoći poboljšanju opštih finih motoričkih sposobnosti.
Novorođenčad[uredi | uredi izvor]
Prve motoričke veštine, počev od rođenja, u početku su obeležene nenamernim refleksima.[2] Najistaknutiji nedobrovoljni refleks je darvinski refleks, primitivni refleks prikazan kod različitih novorođenih vrsta primata. Ovi nehotični pokreti mišića su privremeni i često nestaju nakon prva dva meseca. Nakon osam nedelja, novorođenče će početi dobrovoljno da koristi prste za dodir. Međutim, njihova sposobnost da grabe predmete još uvek je nerazvijena.
Odojče pokazuje dlanovski zahvat[uredi | uredi izvor]
Za dva do pet meseci novorođenče će početi da razvija koordinaciju ruku i očiju i počeće da poseže i hvata predmete. Na taj način poboljšavaju svoju opštu veštinu shvatanja. 1952. godine Pijaže je otkrio da čak i pre nego što novorođenčad uspe da posegne i uspešno shvati predmete koje vide, demonstrira kompetentnu koordinaciju ruku-usta. Studiju je uradio Filip Ročat na Univerzitetu Emori 1992. godine da bi se testirao odnos između napretka u kontroli držanja i razvojnog prelaska sa angažovanja iz ruke u ruke. Utvrđeno je da je objekt postignut potreban za kontrolu. Preciznost dosega potencijalno je povećana kada se postavi centralno. Takođe je utvrđeno da držanje treba kontrolisati, jer dojenčad koja nisu bila u stanju da sednu samostalno koriste bimanualne dosege u svim posturalnim položajima, osim u uspravnom položaju, gde bi dosezali jednom rukom. Kao rezultat, njihove faze zahvatanja neće biti maksimalno povećane zbog smanjenja telesne kontrole. S druge strane, ako novorođenče nema kontrolu tela, bilo bi im teško da se uhvate za predmet jer će njihov domet biti ograničen. Kao rezultat toga, novorođenče će nastaviti da pada, sprečavajući ih da dođu do nekog predmeta jer nema kontrole tela. Kada su "bebe koje ne vide" bebe dobile dvostruko i dok su sedele uspravno, često su završile padajući napred, što im je sprečavalo da stignu do cilja. Bez obzira na njihovu sposobnost ili nedostatak sposobnosti da kontrolišu sedenje, deca su u mogućnosti da prilagode svoje dve ruke u odnosu na raspored objekata kojima se dosežu. Odojčad koja ne sede, iako pokazuju snažne sklonosti prema dvoglasnom dosegu, imaju tendenciju da dosegnu samo jednom rukom, kada se postave u sjedeći stav. Novorođenčad pokazuje većinu diferenciranih dosega u svim uslovima držanja.Studija koju je Ester Delen izvela o posturalnoj kontroli tokom dojenja, koristila je pristup dinamičkim sistemima za praćenje motoričkog razvoja. Nalazi sugerišu da je rano dostizanje ograničeno nestabilnošću glave i ramena. Odnos između držanja i dostizanja ne može se razdvojiti. Dakle, kontrola glave i stabilnost tela su neophodni za pojavu hvatanja. Sledeća prekretnica u razvoju je između sedam i dvanaest meseci, kada počinje da se razvija niz finih motoričkih veština. Oni uključuju, ali nisu ograničeni na, povećanje stiskanja, poboljšanje vida, pokazivanje kažiprstom, glatki prenos predmeta iz jedne ruke u drugu, kao i korišćenje hvataljke (sa palcem i kažiprstom) za odabir precizno podizanje sitnih predmeta. Mnogo faktora se menja kada odojče navrši sedam meseci. Odojče će imati veće šanse da shvati zbog činjenice da kao novorođenče ne može da sedi samo. Odojče počinje da pravilnije drži predmete što je starije to je stabilnije.
Detinjstvo[uredi | uredi izvor]
U vreme kada dete napuni godinu dana, razvijale su se njegove fine motoričke sposobnosti koje omogućavaju manipulisanje objektima sa većom namerom. Dok deca manipulišu predmetima sa namenom, stiču iskustva u prepoznavanju objekata na osnovu njihovog oblika, veličine i težine. Uključivanjem u praktičnu igru, dete uči da su neki predmeti teški i da im treba više sile za pomeranje; da su neki mali, lako klize kroz prste; i da se drugi predmeti raspadnu i mogu se ponovo sastaviti. Ova vrsta igre je od suštinske važnosti i neophodna za razvoj, ne samo detetovih lepih motoričkih sposobnosti, već i za učenje kako svet funkcioniše. Upravo tokom ove faze u razvoju finih motoričkih sposobnosti dete će pokazati dominaciju ruku.
Predškolski period[uredi | uredi izvor]
Deca obično pohađaju predškolsku ustanovu u dobi od 2 do 5. U to vreme dete je sposobno da shvati predmete pomoću statičkog stativa, što je kombinovana upotreba indeksa, palca i srednjeg prsta. Motoričke sposobnosti predškolskog uzrasta su umerene, što detetu omogućava da izrezuje obrise iz papira, crta ili prati trake preko vertikalnih bojica, dugme za odeću i uzimanje predmeta. Poželjna ruka dominira većinom njihovih aktivnosti. Oni takođe razvijaju senzornu svest i tumače svoje okruženje koristeći svoja čula i koordiniraju pokrete na osnovu toga. Nakon statičkog hvatanja stativa, sledeći oblik je dinamičko hvatanje stativa. Na osnovu tačnosti i oblika zadržavanja, dete će se rangirati od 1 do 10 ili od 1-5 koliko su u stanju da dovrše dinamičko shvatanje stativa dok pravilno piše. U kombinaciji sa tačnošću i preciznošću dete će moći pravilno da postavi pribor za pisanje u smislu prečnika mašine, kao i forme i čvrstoće držanja. Pravilni rukopis i crtanje spadaju sve dublje u kategoriju grafomotornih veština. Nacionalni centar za podučavanje i učenje ilustruje sposobnosti koje bi predškolci trebalo da poboljšaju svojim finim motoričkim sposobnostima u nekoliko domena. Deca koriste svoje motoričke veštine sortiranjem i manipuliranjem geometrijskih oblika, pravljenjem uzoraka i pomoću mernih alata za izgradnju matematičkih veština. Koristeći alate za pisanje i čitanje knjiga, oni grade svoj jezik i pismenost. Umetničke i zanatske aktivnosti poput sečenja i lepljenja papira, slikanja prstima i odevanja razvijaju njihovu kreativnost. Roditelji mogu da podrže ovaj razvoj intervencijama kada dete ne obavlja pravilno motoričke aktivnosti, koristeći nekoliko čula u aktivnostima učenja i nude aktivnosti sa kojima će dete biti uspešno.
Školski uzrast[uredi | uredi izvor]
Tokom uzrasta između 5 i 7 godina, fine motoričke veštine razvile bi se mnogo više i sada se usavršavaju. Dok dete komunicira sa predmetima, pokreti laktova i ramena moraju biti manje vidljivi, kao i pokreti zgloba i prstiju. U uzrastu od 3 do 5 godina, devojčice razvijaju svoje fine motoričke sposobnosti više od dečaka. Dečaci napreduju u motoričkim sposobnostima kasnije, oko 5 i više godina. Devojčice su naprednije u ravnoteži i motoričkim spretnostima. Deca bi trebalo da budu u stanju da precizno seku makazama, na primer, izrežući kvadrate i držeći ih na češći i zreliji način. Detetovi pokreti treba da postanu fluidni kako obe ruke postaju više u sinhronizaciji jedna sa drugom. Dete bi takođe trebalo da bude u mogućnosti da preciznije piše u linijskom sistemu, slova i brojeve sa većom jasnoćom.
Poteškoće[uredi | uredi izvor]
Poteškoće u razvoju mogu dete učiniti nesposobnim za obavljanje određenih motoričkih aktivnosti, kao što su crtanje ili građenje blokova.[3] Fine motoričke sposobnosti stečene tokom ove faze pomažu u kasnijem napredovanju i razumevanju predmeta kao što su nauka i čitanje. Studija američkog časopisa za radnu terapiju, koja je obuhvatila dvadeset i šest predškolaca koji su svakodnevno primali radnu terapiju, pokazala je opšti napredak u svom području finih motoričkih sposobnosti. Rezultati su pokazali vezu između ručne manipulacije, koordinacije očiju i primanja snage s detetovim motoričkim sposobnostima, negom i brigom o društvu i socijalnom funkcijom. Pored toga, pokazano je da ta deca imaju bolju pokretljivost i samoodrživost.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Šta je fine motoričke sposobnosti i zašto je važno razviti?”.
- ^ Wells, Ken R. "Fine Motor Skills." The Gale Encyclopedia of Children's Health: Infancy through Adolescence. Ed. Kristine Krapp and Jeffrey Wilson. Vol. 2. Detroit: Gale, 2006. 756-760. Gale Virtual Reference Library. Web. 28 Oct. 2014.
- ^ Grissmer, David, et al. "Fine Motor Skills And Early Comprehension Of The World: Two New School Readiness Indicators." Developmental Psychology 46.5 (2010): 1008-1017. PsycARTICLES.